Muzika za decu, klinceze i klinci obučeni u maštovtim kostimima na pozorišnoj bini plešu i pomalo pevuše, a u publici pljušte aplauzi i sevaju mobilni telefoni. Takva je bila tradiocionalna predstava vrtića „1001 radost“ Predškolske ustanove „Vukica Mitrović“ Leskovac, koja se tradicionalno organuzuje povodom završetka školske godine.

Iako se za vrtiće zapravo ne završava godina jer će oni i tokom leta raditi, budući da deca odsustvuju samo kada su prehlađena i kada sa mamama i tatatama idu na godišnje odmore, slavi se i zato što će na jesen mališani preći iz mlađe u stariju grupu, a oni iz najstarije kročiti u svet školaraca.

Najmađa grupa je bila i najlepša ne zbog toga što je u koracima bila i najveštija, već zbog  lepote kostima, plavih uvojaka, u koracima spretnijih devojčica od svojih drugara, ali i zbog po neke suzice, verovatno od nelagodnosti zbog prvog nastupa i od prepune sale Narodnog pozorišta Leskovac.

Druga po redu grupa, godinu dana starija, pokazala je, logično, veću zrelost, pa nije bilo ni straha ni suza pri imitaciji grmljavine, mraka i sevanja munja. Utisak je da su devojčice i dečaci, koji su potom plesali, prebrodili strah od vremenske nepogode, zahvaljujući spretnim vaspitačicama, i one od potpisnika ovih redova imaju sve pohvale i zbog više pripremljenih dečjih komada.