LESKOVAC – Sa vinove loze uz kuću Radeta Stoiljkovića u leskovačkom naselju Dubočica davno je otpalo lišće, ali grozdovi još stoje, sveži kao usred leta.

„Svaki ovaj grozd težak je od kilo i po do dva kila, a oni teži su već ubrani“, hvali se domaćin bogatim i dugotrajnim rodom.

Rade ne zna o kojoj vrsti belog grožđa se radi jer je kalem dobio od prijatelja iz Francuske.

„Znam samo da se ne prska i da podnosi poprilično nisku temperaturu. Kada je zima blaga, mi ovde jedemo grožđe sa vinove loze i za srpski božić“.

Vinjaga, koja je prekrila dvospratnu kuću u Ulici Svetozara Krstića, stara je petnaestak godin. U rodnim godinama sa nje se ubere po do 70 kilograma.

„Počne da zri sredinom leta pa sve do kraja godine. Grožđe je glavna poslastica mojoj deci u unucima, ali, bogami i komšijama“, hvali se.

Osim što rađa dugotrjane slatke plodove, vinjaga štiti kuću i njene stanovnike od letnjih žega. „Ispod njenih grana provedemo celo leto i ranu jesen“, priča Rade Stoiljković koji je u dvorištu iza razmnožio ovu polodni vinovu lozu.

(Kraj) mil