LESKOVAC – Pre nego što se večeras spusti zavesa na ovogodišnji, pedeseti, Festival profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“ u Leskovcu, ostalo je da se odigra dečja predstava kraljevačkog pozorišta „Meca i deca“ i u čast nagrađenih „Kamen za pod glavu“ istog pozorišta.

Ako se na pozorišnu umetnost, iz ugla posmarača, gleda kao na pitanje ukusa, onda o njoj ne vredi ni raspravljati ali ako se malo pomerimo iz tog ugla i postavimo pitanje – koji su to umetnički dometi obeležili ovogdišnjeg „Joakima“ onda su to, bez sumnje, glumačka ostvarenja, raskošan glumački talenat, koji je na sceni leskovačkog Narodnog pozorišta proteklih sedam dana prštao na sve strane.

S toga i publika i akteri festivala s nestrpljenjem očekuju odluke članova žirija jubilarnog „Joakima Vujića“.

Na mukama će segurno biti Mihajlo Vukobratović, Tamara Baračkov i Đurđija Cvetić kome kome da dode nagrade za najbolja glumačka ostvarenja.

„Nikada nema toliko nagrada koliko ima dobrih uloga. Neki put se dešava da, recimo, u nekim ansambl predstavama bude toliko dobrih glumaca da vam je žao što ne možete svima da date nagradu. Mi onda pribegavamo onom zlatnom pravilu da damo nagradu ansamblu za kolektivnu igru“, kaže Đurđija Cvetić, predsednica žirija.

To što srpsko glumište ne mora da brine za svoju budućnost ne znači da i pozorišta u Srbiji mogu da budu bezbrižna. Naprotiv i ovogodišnji „Joakim“ u Leskovcu, uprkos pozamašnim godinama, pokazao je da nema velikih dometa u kulturi i umetnosti bez podrške bogatih mecena. U našem slučaju to su država i njene institucije.

Golim okom je vidljiva oskudna pozorišna produkcija iz čije ponude je selektoru Slobodanu Obradoviću sigurno bilo teško i komplikovano da sačini tematski okvir ovogodišnjeg festivala. Sa njega će iz Leskovca zadovoljni otići jedino dobitnici nagrada a upravniku leskovačkog pozorišta ostaće da brine o „opštinskom detetu“ i gomili naloga za plaćanje troškova, koje će morati da potpisuje narednih dana.

(Kraj)bdi