Na završnici konzervatorskih radova u Gostuši pravljene crepulje na isti način kao pre 7.000 godina

Fondacija “Arhitekta Aleksandar Radović” uspešno je realizovala konzervatorski kamp u selu Gostuša na Staroj planini pod nazivom “Oživljavanje kamenog sela”. Reč je o projektu zaštite sela Gostuša, udaljenom od Pirota tridesetak kilometara koga zbog kamenih krovova i autentične arhitekture kuća od kamena, drveta i zemlje, zovu “kamenim selom“. Sručnjaci imajstori koji poznaju stare načine pravljenja maltera i kamenih krovova prezentovali su studentima i budućim stručnjacima metode rada koje su primenjivane vekovima u Gostuši.

Obnovljen je kameni krov na apsidi crkve u selu, uređen potporni zida crkve, koja je posle 30 godina  osveštana. Meštanke sela su prezentovale kako se pravi crepulja od zemlje i kako se u njoj peče hleb pokriven žarom i pepelom.  Reč je o metodi pravljenja hleba staroj čak 7.000 godina.

Upravnica Fondacije Elena Vasić Petrović kaže da su ove godine konkurisali sa projektom koji se finansira iz evropskih fondova.

Glavni deo našeg projekta koji se zove oživljavanje kamenog sela odnosi se upravo na volonterski kamp i radionice starih materijala, zanata i tehnika. U proteklih nedelju dana radili smo na objektima u selu. Na crkvi Svetog Jovana Krstitelja smo uradili da ona  ponovo zaživi. Posle 30 godina sveštenici su osveštali hram a meštani su doneli kolače. Koristili smo stare materijale. Sada smo radili različite vrste krečnih i blatnih maltera. Radili smo na drvetu, nameštaju u crkvi, kamenim podovima u crkvi, na stepeništu.Radili smo konzervaciju kamena. Meni je posebno važno očuvanje kamenih krovova u selu. Uspeli smo da na apsidi crkve rekonstruišemo krov od kamenih ploča sa volonterima i uradimo potporni zid Crkve i trem. Sve to je rezultat naših istraživanja koja traju već nekoliko godina”, kaže Elena Vasić Petrović.

Arhitekta konrezvator u Zavodu za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva Danijela Mladenović kaže da je prvi put bila u Gostuši pre tri godine i sada se u ovo selo vratila ponovo.

“Jednom kada dodjete ne možete da se ne vraćate ponovo. Ove godine naš cilj je bio da se stara crkva rekonstruiše i stavi u funkciju. Prvi deo crkve je gradjen 1867. godine a drugi deo 1938. godine. Pre nekoliko godina Crkva je prepokrivena. Ovo selo je jedinstveno i autentično”, objašanjava Mladenovićeva.

Muzejski savetnik u Narodnom muzeju u Beogradu  Biljana Djordjević od 2009. godine redovno dolazi u Gostušu.

“Radim istraživanje izrade crepulja u kojima se peče hleb. Prave ih isključivo žene i to je veoma interesantno za moja etnološka istraživanja jer je način na koji su žene na Staroj planini pravili crepulje, veoma arhaičan i možemo gotovo sa sigurnošću reći da se nije menjao poslednjih 7.000 godina. Najstarije crepulje koje poznajemo potiču još iz neolita. Na žalost, ovaj način rada je već zaboravljen i malo je žena koje znaju da ih prave. Radimo na tome da se to održi i nastavi i da mladje žene nauče kako se to radi. Cilj nam je da izrada crepulja na Staroj planini udje u nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasledja, kao još jedan bitan element”, kaže Djordjevićeva.

Crepulje su pravile meštanke Vera Manić i Ljubina Nikolić, jedne od poslednjih žena koje čuvaju ovaj način izrade posuda za pečenje hleba u selu. U njima su ispekle hleb koji se sa slašću pojeden.

“Ovo je težak ženski posao, crepulje prave samo žene. U zemlju se sipa voda, stave se kučine da stegnu masu, gazimo dok se ne stegne. Onda se ručno prave crepulje. Na kraju se napravi krst i ostavi da se ona suši. U nju se onda peku pogaće i hleb a može da se poklopi metalnim poklopcem koga mi ovde zove vršnjak”, priča Vera Manić.

Njena mladja rodjaka Ljubina Nikolić dodaje da je sve to naučila od bake i sestre.

Ljubina Nikolić objašnjava da je za ukusno pogaču iz crepulje potreba voda, zatim, kvasac i brašno. Peče se pola sata.

“Pogača ispečena u crepulji ima poseban ukus jer se ona pokrije žarom i pepelom. Čuvamo ovu tradiciju. Nema naslednika”, kaže Ljubina.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar