Neslužbeno najstarija žena Srbije, baka Đurđa ima čak 113 godina, a iza sebe je ostavila više od 120 potomaka, u njenoj starosti samo joj pomaže sin Miroslav (59).

„Ponudili su da baku smestimo u dom. Nisam to dozvolio. Kada je ona mogla za mene da se muči, mogu i ja za nju!“, tako priča Miroslav, sin baka Đurđe iz sela Radovnica kod Trgovišta (jug Srbije) koja ima čak 113 godina i u izuzetno je teškom stanju, piše Telegraf.

Starost je uzela danak, a ne bolest. Srce slama prizor bespomoćne bake Đurđe koja ispušta nerazumljive reči.

„Vidite joj kosu“, skida Miroslav maramu svojoj majci. „Crna je, a bila je seda, povratila joj se boja, nokti su joj se oporavili“

„Ne znamo kad je dan, kad je noć. Ona barata s duhovima. Nekad ode u komu, po 4-5 dana ne se budi. Kad se probudi hranimo je kao dete, kupamo je u koritu“, priča za Telegraf Miroslav,

Gorčina, međutim, nadire kada vidite u kakvom je domu ova baka proživela neverovatno dug životni vek.
Đurđa je preživela i COVID-19. Miroslav i baka Đurđa spavaju u istoj sobi, a osim toga nemaju doslovno više ništa.

Baka je, inače, rodila 16 dece. Petoro je umrlo od gladi i nemaštine, priča Miroslav, pa ih je bilo 11 – osam sinova i tri ćerke.

„Jedan je tu blizu, jedan u Glogonju kod Pančeva, jedan u Nišu, jedan u Nemačkoj. Jedan od njih me je pozvao i rekao sam „Šta me zoveš kad te ne poznajem? Ako te interesuje kako je majka, ti dođi, ako treba, ja ću da se pomerim, ako ti ja smetam, ali dođi nju da vidiš“.

Danas ima osmoro dece, tri sina su joj preminula.

Najteže godine za baku bile su tokom Drugog svetskog rata – tada je u Petrovu goru, gde su se vodile teške bitke, ona doturala partizanima hleb, plela im džempere i pomagala. To se često radilo u grupama, a neprijatelji su joj iz osvete spalili kuću.

Ni u miru nije bilo lako.

„Ona je išla bosa, trpela je za sve. Na jednu koru po 5 puta je mesila zeljanik, za decu je nosila na leđima brašno do Vranja. Išla je bosa, a sneg po metar visok“, priča Miroslav.

Zna se da je njen suprug Sima rođen preminuo 1971. godine. Šta se dogodilo s njegovom penzijom i kako je baka nije dobila posle njegove smrti, ni potomcima nije jasno. Miroslav veruje da je tu, čak, kada je to trebalo da se uradi, baku neko prevario.

Ni boračku penziju baka nema. Dobila je, ipak, od opštine, pare za tuđu negu i pomoć.