INTERVJU: SUBSPECIJALISTA ISHRANE GORDANA DOLIĆ IZ LESKOVCA O ZDRAVOJ ISHRANI I LETNJIM OBROCIMA

NAVIKE I ZABLUDE Integralni hleb, proja i kačamak za zdravlje, sve ostalo umereno   

Zdrava ishrana podrazumeva umerenost, raznovrsnost i dovoljno do sitosti. Savremenom čoveku, način na koji živi, tempo s posla na posao, ne omogućava da se posveti kuhinji i spremanju hrane kako je to nekada bilo i nažalost ispaštaju i deca koja su primorana na to da užine kupuju na kioscima brze hrane, kaže u razgovoru za Jugmediu doktorka Gordana Dolić, subspecijalista ishrane u Domu zdravlja Leskovac.

Dan počinjemo ukusnim pecivom..

Sve od belog brašna je praktično slatkiš, koji nema nikakvu nutritivnu vrednost, nego na račun tog belog brašna, mi sve više gomilamo salo. Gomilamo ga sa svim onim lisnatim pecivom i sa tvrdim margarinima, to je ta kombinacija, a time praktično uništavamo svoje krvne sudove i menjamo kompoziciju tela. Ne treba verovati svakom naslovu integralno pecivo. Nekada proizvođači, mali privatnici, znaju da zloupotrebe naziv. Ako je integralno, a lisnato, nije zdravo jer da bi bilo lisnato tu je stavljen tvrdi margarin, a čim je on tu, znači sadržaj više nije bitan, tako da ne treba da se oslanjamo samo na naziv integralno. Nije vam garant da je zdrava namirnica.

Leto je da li to znači da jedemo što više voća i povrća?

Većina ljudi posebno u ovom letnjem peroiodu ima jednu pomamu u smislu voće, povrće je zdravo. I tu maksimalno ljudi pogreše. Zato što velika količina bilo koje namirnice je neiskoristljiva za ljudski organizam. Znači, ako smo mi uneli kilogram voća, naš organizam ne može taj kilogram voća, fruktozu iz voća da iskoristi. Nego iskoristi 350 400 grama, koliko mu je potrebno, ostalo ide u depoe. Znači i šećer iz voća ide u trigliceride, a oni idu u salo.

Da li je povrće korisnije?

Sva sreća na takvom smo području, gde ima dovoljno povrća, međutim isti procesi se dešavaju i sa slatkim povrćem, koje maksimalno konzumiramo. Šargarepa, cvekla, krompir, grašak, paradajz, to su namirnice zdrave, ali bogate šećerima. Mi ih vrlo retko kombinujemo sa onim povrćem koje nema mnogo šećera, kao što je kupus, krastavac, paprika, luk. Kada bi se pravile dobre kombinacije da u tim salatama ne dominira samo slatko povrće, onda bi to bilo korisno za organizam.

Volimo da jedemo slatko…

Sva čula su nam naviknuta na slatko, retko ko hoće kiselu jabuku osim pobornika zdrave ishrane. Uglavnom jedemo prezrelo voće koje je puno šećera, jedemo lubenicu za koju smatramo da je bezazlena, nema šećera, samo voda, međutim, organizam izbaci višak te vode, ona ima minerale u sebi, ali i ogromne količine šećera. Vi nakon lubenice usisate ogromnu količinu šećera, ali ste istovremeno i gladni jer je želudac prazan i dodatno vam samo pojača apetit, pa nakon nje morate da unesete višak kalorija.

Svi imamo po neku omiljenu namirnicu

Sve što je u prekomernoj količini šteti organizmu i ne možete da napravite ravnotežu i ne možete da budete zdravi. Svi u toku života razvijamo neke ideje, da više volimo mleko, sir ili nešto drugo. Svako preterivanje u tom slučaju je takođe nezdravo jer i taj kalcijum iz mlečnih proizvoda, zbog čega se najčešće konzumira, ne može da se unese adekvatno nego višak ide kao pesak kroz bubrege.

Kažu da je hrana i lek i bolest

Pre nego što krenu zdravstveni problemi, čovek bi trebao da napravi jedan sklad, ne da bira namirnice šta voli, a šta ne voli nego da u toj letnjoj ishrani ne isključuje integralni hleb, takođe i kukuruzno brašno u vidu proja ili kačamaka, da ne isključuje integralni pirinač, krompir i žitarice. To je jako bitno i to u dnevnom unosu ako bi se poštovalo,da bar za svaki obrok ima po jedno do dva parčeta crnog hleba, za doručak koji je najbitniji obrok mora dva parčeta, za ručak jedno i za večeru dva.

Obično je pitanje, a koji hleb kad su svi bojeni?

To je standardno pitanje od pacijenata, međutim, veliki proizvođači, bez želje da bilo koga reklamiram, imaju velike konigente, njima nije interes da taj hemijski sastav menjaju i dobijaju se dobri rezultati i što se tiče mršavljenja i kada je u pitanju nivo šećera u krvi. Upravo sa crnim rezanim hlebom tip 1100  i sa integralnim tost hlebom, bez obzira što pacijentima to bude sladunjavo ili bude beo taj hleb, pa su skeptićni jer su valjda isuviše puta prevareni, slobodno mogu  da ga konzumiraju. Dakle, samo veliki proizvođači hleba su sigurni. Potvrda kvaliteta su poboljšani rezultati u zdravstvenom pogledu.

Da li  mlečne proizvode možemo da jedemo bez ograničenj?

Što se tiče mlečnih proizvoda u letnjem periodu, osvežiće nas hladan jogurt, kiselo mleko. Ne treba mnogo preferirati kačkavalje jer su visoko kalorični ili fetu i slične sireve nego ići više, ne na totalno mlade sireve već ne na ekstremno tvrde jer stari sirevi imaju više holesterola u sebi i to je razlog koji nas ograničava i još jedna bitna stvar, nikako sir uz svaki obrok. Srpska posla i navika  doručak sa sirom, ručak salata sa sirom, večera sa sirom. Znači potrebno je jednom dnevno jesti, maksimalno 80 do 100 grama sira i dve šolje jogurta.To je nešto što se preporučuje”.

Da li su jaja zdrava?

Ne treba isključivati jaja, to je jedna izuzetna namirnica  i potrebno ih je konzumirati jedno do dva na drugi treći dan. I sadržaj samog belanceta i žumanceta je izuzetan. Ljudi obično isključuju jaja kad god imaju holesterol, ne znajući da organizam stvara dve trećine holesterola , jedna trećina se samo hranom unosi. Ne treba jaje kao bitnu namirnicu isključivati.

Pomodarstvo je savremenog čoveka da konzumira veliku količinu mesa.

Organizmu nije to neophodno, čovek je u biti biljojed i u hodu  je naučio da konzumira meso. Dva do tri puta nedeljno je sasvim dovoljno. Ti komadi mesa ne treba da budu veliki. Od sto do dvesta grama kada je riba u pitanju i način pripreme ne ono što mi radimo pohovano prženo i slično, nego treba da bude uglavnom dinstano, može da se sprema u rerni, u pica grilu, na električnoj skari i na teflonu. Meso treba jesti belo pileće ili ćureće, eventualno juneće i od riba posne se svatuju oslić, skuša, škarpina, pastrmka ili posni deo lososa.To je nešto što ljudi trebaju da konzumiraju.

Zdrvo je bez masnoća?

Zabluda da treba isključivo jesti bareno, bez ulja, nemasno i slično. Naš organizam traži od svih tih namirnica od svega po malo. Ljudi se muče, pa kažu jedem isključivo samo na vodi,  na pari spremano. Međutim, jedna krajnost vuče drugu. Za produkciju hormona nikako bezmasno. Za stvaranje hormona, za funkcionisanje mnogih metaboličkih procesa u organizmu neophodna je mala količina masnoće, da bi se stvorila ta ravnoteža. Zato se za termičku obradu preporučuje da se koristi obično suncokretovo ulje, ili ulje od koštica grožđa. Za salate samo maslinovo ulje jer ono čisti krvne sudove ko ima masnu jetru , ko ima povišene vrednosti masnoća takođe mu pomaže.

Kada su deca u pitanju uvek smo u dilemi.

Šta to od sijaset namirnica koje nam nude sve ove mesare i proizvođači,  dati deci i konzumirati lično? Tu se savetuje šunka. Recimo stišnjena šunka ali proverenog prozvođača, Pikova ili Praška šunka ,koje imaju adekvatan sadržaj imaju malo masnoće. Eventualno se savetuje ono što i deca vole, pileća prsa i eventualno dimljena slanina. Zašto baš ona jer ima najmanje aditiva što je jako bitno, za razliku od trajnih kobasica koje su pune svega i svačega. Što se tiče viršli, nažalost, i tu neke velike proizvođače imamo samo kod pilećih viršli. Ranije su bile to hrenovke koje su imale 12 posto proteina pa smo mogli da budemo sigurni. Sada više nismo u neke stvari sigurni, tako da je bolje izbegavati ih.

Od konzervi mogu sardine jer su dobar izbor kalcijuma, posebno kod dece u rastu, tunjevina takođe može jednom do dva puta nedeljno, tako da u tom smislu treba kombinovati.

Slatkiši su omiljeni mnogima

Kada ne jedete dovoljnu količinu integralnog hleba, kukuruznih namirnica, sam organizam vam traži slatkiše. Međutim, slatkiš je u sadržaju integralnog hleba. Svi oni koji jedu dovoljnu količinu integralnog hleba, zdravi ali gojazni i dijabetičari odviknu se od slatkiša.

Šta sa decom i slatkišima?

Dozvoljena je crna čokolada koja ima više od 70  posto kakaa, mogu bonžite da se koriste. Nije smak sveta ako neko kockicu čokolade uzme, ali u biti za dobar rast i razvoj je potreban šećer iz integralnog hleba. To hrani mišiće i mozak. Obični slatkiši su sa belim šećerom, kratkoročno podignu šećer a brzo ga obore.Svaki put kada vam padne šećer vi imate vapaj za slatkišima. Navešću vam primer čokoladnog mleka. Jedan litar čokoladnog mleka, sadrži 380 grama belog šećera. Zamislite koja je to količina, a vi istovremeno možete da imate slatkiš, recimo u jednom klipu kukuruza. Tu vam je taj pravi šećer. Vi možete da pojedete tri četiri kultače kokica, tu su takođe ti šećeri koji prijaju organizmu.

Kada su u pitanju napici, gusti i gazirani sokovi?

U ovom letnjem periodu naročito se reklamiraju nutri bulit i silni ovi aparati su jedna varka jer velika količina voća se opet unese. Ono što je dozvoljeno kao napitak u letnjem periodu je voda, ceđen limun ili pomorandža. Kada se cedi to nema toliko kalorija a uneste i minerale i C vitamin. Kada miksate voće vi unosite ogromne količine šećera koji vas goji. Možete dve šoljice čaja dnevno, crnu kafu dve do tri šolje dnevno. Jedan ohlađeni jogurt možete da iskombinujete, da napravite sa voćem milkšejk.To su  zdravi slatki napici.

Treba imati ideje , ne treba trčati u prodavnice zdrave hrane da biste imali zdrav slatkiš. Možete da napravite voćni kolač, palačinke od speltinog ili integralnog brašna  i da ih filujete medom i mlevenim orahom. To je zdravo. Ili sutlijaš od integralnog pirinča, pa sa žutim šećerom. Takođe i puding može sa ovim šećerom, naročito za decu nižeg uzrasta, savetuje doktorka Dolić.

Ona dodaje da su zaslađivači  varka, da je jedino priznat “stevija” kao zaslađivač, međutim kako kaže, njima  se i dalje održavaju čula  na ekstremnu slatkoću.

“Znači tražite namirnice koje su po tom tipu slatkoće i opet ste na pogrešnom putu. Uneti slatkiš, znači lučenje hormona zadovoljstva time je stimulisano, taj lep utisak zadovoljstva se vraća stalno u čoveku i to je taj vapaj koji imamo za slatkišima. Taj hormon zadovoljstva možete da stimulišete integralnim šećerom konstantno, ne ekstremno pa ga pamtite.

Bitni su dovoljni obroci, raznovrsnost, umerenost, bez prejedanja .Međutim kada je nekome želudac ogroman, taj nema osećaj prejedanja tu trebaju stručnjaci koji će pomoći da se  smanji želudac i prilagodi svom organizmu i poželjnoj težini . Želudac je kod nekih ljudi ogroman jer se ljudi prejedaju dugo i onda dođu do toga, ali se može postepeno i smanjiti, kroz dijeto terapiju”.

Imamo problem kada preterujemo, mnogo jedemo ili malo.

Kamenčići u žučnoj kesi su posledica neredovnog jela, svaki drugi čovek skoro ima ili mulj ili žučne kamenčiće.To je od ekstremnog prejedanja ili ekstremnog gladovanja. Kada god su veliki intervali između obroka javljaju se žučni kamenčići i kada dosegnu  neku veličinu da smetaju varenju, opstruiraju lučenje žuči i onda u tom slučaju je neminovna operacija. Međutim onaj ko je operisao žuč, opet je u problem”, zaključuje doktorka Dolić u intervju za Jugmediu.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar