Moj muž i ja smo među prvim učiteljima sa fakultetom u ovom gradu. Radila sam u školi tri godine i dva meseca. Tada sam imala rođaka iz SPS-a, koji je potegao veze da me zaposli, ali nikad nisam dobila za stalno.

Presudno je bilo što sa direktorom nisam išla na sindikalne sportske igre. Moja tadašnja pripravnica je pošla i spavala sa bludnikom. Kad je raspisan konkurs, on je nju primio, a ja više nikad nisam kročila u učionicu. Ona je sada ugledna učiteljica u gradu, a direktor je u međuvremenu bio žut, pa napredan. Još uvek obožava „sportske igre“, jedino ne znam kada će vijagra da mu dođe glave.

Moj muž nije nikad radio ono za šta se školovao. Dok smo bili momak i devojka, nadao se da će se se zaposliti u struci. Ali, godine idu, postali smo muž i žena, pa je uz ujaka postao keramičar, jer mora da se od nečega živi. Nije vrhunski majstor, ali dovoljno zaradi za našu malu porodicu. Kada sam poslednji put pitala za posao u školi, bilo je oko 150 učitelja na birou.

Zabavljali smo se 7 godina pre nego što smo ušli u brak. Onda smo 6 godina pokušavali da postanemo roditelji. U međuvremenu on je bio u ratu na Kosovu. Država ti ne da posao, ali ti daje poziv u rat.  Neki lekari su nam rekli da nemamo dete zbog stresa. Njegove analize su bile dobre, a kod mene je uvek nešto falilo. Ja sam imala razne dijagnoze koje su se svodile na hormonske poremećaje. Posle trećeg pobačaja rekla sam mu da nađe drugu koja može da rodi. On je rekao da ćemo usvojiti dete.

Krenuli smo u proceduru za usvajanje dete. I to je tek košmar! Tu ti treba veza kao i za sve ostalo kod nas.  Nekako smo uspevali da vidimo bitku na dva fronta, lečenje steriliteta i usvajanje dete. Čudo se desilo!!!  Ostala sam trudna, špricala se i ležala tokom cele trudnoće, ali sam uspela da rodim devojčicu – i to prirodnim putem.

Kada je ćerka napunila tri godine, ponovo sam počela da tražim posao. Išla sam u privatni sektor, nisam htela da uđem u stranku. Gade mi se te političke ljige i ne mogu da lažem ljude kako teče med i mleko, a svuda je okolo čemer i jad.

Bila sam u trgovini i prodavala sve živo od hrane i do garderobe. Međutim, nigde nisam mogla da dobijem rešenje za stalno, a to mi je bio cilj da pokušam roditi drugo dete. Doktorka me ubeđivala da su se hormoni stabilizovali i da mogu začeti i izneti trudnoću bez problema. Nisam imala hrabrosti, jer muž taman zaradi za nas troje. Moja plata je uvek bila ispod minimalca i stalno nesigurna.

Neki su mi rekli da tražim pomoć od roditelja. Moji žive sa minimalnim penzijama i još pomažu mlađu sestru, koja je uzela kredit u švajcarcima, ona takođe ima samo jedno dete. Svekrva živi sama u prizemlju zajedničke kuće i ima taman toliko da od nas ne traži. Moj muž je izgubio oca kad je bio u gimnaziji.

Radila sam i u fabrikama, modernim robovlasničkim logorima. U jednoj sam bila skoro dve godine. Kad je trebalo da mi produže ugovor, primili su jednu koja nije mogla da dobaci pola norme, a ja sam imala normu i po. Tako da nigde ne cene rad. Prelazila sam iz fabrike u fabriku, a zdravlje je počelo da popušta, kičma i tetive. Živce ne računam, popijem lekove i odem na posao.

Doduše, imala sam šansu da dobijem rešenje za stalno, ali sam ga sa prezirom odbila. Pozvao me u kancelariju poslodavac ….. (da ga tako eufemistički pozovem) i rekao mi da želi oralni seks. Kada sam to čula, psovala sam mu sve po spisku. Malo im što mu država daje po deset hiljada evra za svakog radnika?! Malo im što nama daju minimalac?! Malo im što nas tretiraju ko robove, pa još hoće i oralni seks!!! U besu sam ga nečim i gađala, ne pamtim šta mi je bilo prvo pri ruci. Izletela sam iz kancelarije i više nikad neću da tažim posao.

Sreća što imam preko 15 godina staža, pa ću da čekam starosnu penziju. Daće Bog da se muž ne razboli. Ćerka će za nekoliko meseci da postane medicinska sestra sa diplomom visoke škole, pa ode u Nemačku. Od desete godine uči nemački jezik i samo čeka diplomu. Ja sam skoro 50 godina života dala ovoj šugavoj državi i još gorem gradu i od nas je dosta. Bolje da briše švapske babe nego da oralno zadovoljava naše političare i strane investitore.

I kada čujem kako se čude što nas je manje 18.000 između dva popisa, dođe mi da javno izađem i sve ih oteram, znate već gde. Posebno sam alergična na one što me pitaju zašto imam samo jedno dete. I njega sam rodila jedino za sebe i muža, da je trebalo roditi za ovu državu ili ovaj grad ostala bi nerotkinja. Sram vas bilo za sve što nam radite!!! Ko je vas poznavao, ni pakao mu neće biti težak.