Porast broja obolelih od kovida poslednjih dana iznova je nametnuo pitanje kakvu će nastavu đaci imati po povratku sa zimskog raspusta. Kako “Blic” saznaje, namera Ministarstva prosvete je da se nastava odvija direktno, odnosno da đaci idu u školu, i to i osnovci i srednjoškolci.

– Plan je da se ide u školu, a da se primenjuje takozvani semafor model. To praktično znači da se u zavisnosti od stanja na nivou opština donosi odluka. Dakle svi idu u školu, a ukoliko u nekoj jedinici lokalne samouprave korona brojke budu izuzetno visoke, da se donosi odluka na nivou te jedinice – kaže izvor “Blica”.

“Blicov” sagovornik iz Tima za škole kaže da je upućivanje srednjoškolaca iz Vojvodine na nastavu od kuće bilo “preventivno zbog porasta broja zaraženih”.

– Namera je da osnovci u Vojvodini naredne nedelje krenu u školske klupe. Za srednjoškolce će najverovatnije biti primenjen kombinovani model i to dan u školi, dan u klupama – kaže izvor “Blica”.

Ipak, ukoliko dođe do neočekivano visokog broja obolelih i među đacima, konačnu odluku doneće Krizni štab.

Odluka o osnovcima u Vojvodini za 3 dana

– Na sastanku Tima za škole doneta je odluka da se od ponedeljka 10. januara u svim srednjim školama u Vojvodini nastava organizuje po trećem, odnosno isključivo onlajn modelu. Sledeći sastanak Tima za škole biće održan 13. januara – saopštili su prošle nedelje iz Ministarstva prosvete.

Tada bi trebalo da bude doneta odluka o osnovcima sa teritorije Vojvodine, koji su na raspustu do 17. januara, a možda i o đacima iz cele Srbije kojima se raspust završava nedelju dana kasnije. Budući da će sve će zavisiti od epidemiološke situacije u zemlji, odnosno jačine udara petog talasa korone izazvanog novim sojem omikronom, u igri bi moglo da bude nekoliko varijanti.

Naime, nema sumnje da ćemo do kraja januara imati rekordne brojeve novozaraženih na dnevnom nivou, baš kao što se to dešavalo u Velikoj Britaniji, Danskoj, Španiji, Italiji, Grčkoj, Francuskoj… I da bi povratak đaka u školske klupe nosio visok rizik za dodatnu eksploziju virusa. Naime, novi soj je mnogo zarazniji od svih prethodnih, ali u isto vreme i donosi lakše simptome, te je mnogo manje ljudi po bolnicama.

Neke zemlje, poput Španije na primer, odlučile su da se đaci vrate u klupe, ali da se odeljenja “raspuštaju” ako je u njima 20 ili više osto zaraženih, a deca će biti u učionicama i u Grčkoj, ali uz masovno testiranje (čak tri testa u prvoj nedelji).

Dakle, u igri je nekoliko opcija za početak drugog polugodišta, a konačna odluka je na Timu za škole i Kriznom štabu.

1. Produžetak raspusta

Zimski raspust je u tri od poslednje četiri godine produžavan, zbog korone ili gripa, tako da smo se na ovu opciju već navikli. Odluka o produžetku raspusta mogla bi da bude doneta već od narednog ponedeljka kada bi osnovci u Vojvodini trebalo da se vrate u školu ili eventualno 24. januara kada se završava raspust za većinu učenika u Srbiji.

U igri bi bio produžetak raspusta za jednu ili dve nedelje, zavisno od epidemiološke situacije. I u tom slučaju odluka bi se odnosila kako na osnovne, tako i na srednje škole. Procene su da će od februara krenuti pad broja zaraženih, te da će se stvoriti uslovi za normalizaciju nastave.

2. Onlajn nastava za sve

Druga varijanta je da se svi đaci, kako osnovci tako i srednjoškolci, vrate na nastavu koja bi se nekoliko sedmica odvijala isključivo onlajn. Dakle, svi učenici, pa i najmlađi osnovci, učili bi od kuće. Ovakvo rešenje je već nekoliko puta primenjivano od početka pandemije, za vreme policijskog časa i vanrednog stanja 2020. godine, ali i krajem zime 2021.

Ova opcija bi omogućila da se koliko-toliko održi nastavni program, a da u isto vreme deca budu zaštićena i ne dođe do masovnog zaražavanja najmlađih.

3. Kombinovani model

Po njemu bi nastava počela 24. januara kako je i predviđeno, ali bi deo učenika bio isključivo na onlajnu, a deo u školskim klupama, ali sa smanjenim brojem đaka u učionicama (podeljena odeljenja).

Najrealnija bi bila varijanta da na onlajn nastavi budu svi srednjoškolci, kao i stariji osnovci, đaci od petog do osmog razreda osmoletki, dok bi najmlađi od prvog do četvrtog imali nastavu u učionicama, ali bi imali i obavezu da non-stop nose maske.

4. Svi učenici u klupama

Regularna nastava, odnosno povratak svih đaka u školske klupe, u ovom trenutku deluje malo nerealno, ali ga ne treba otpisivati. Uz napomenu da bi u tom slučaju osnovci išli regularno, a srednjoškolci po kombinovanom modelu, dan u školi, dan kod kuće.

Ako se nadležni odluče za njega, na sceni bi ponovo bio semaforski model, odnosno odluka ne bi bila doneta na nivou cele Srbije, već za svaku lokalnu samoupravu posebno.

Primeri iz Španije i Grčke pokazuju da bi i o tome moglo da se razmišlja, pre svega zbog lakših simptoma koje izaziva novi soj korone. Ipak, pitanje je da li bismo došli u situaciju da je na nastavi polovina ili samo trećina učenika.

Preti nedostatak nastavnika

Poseban problem koji se već vidi “u najavi” je – nedostatak nastavničkog kadra. Naime, zbog masovnog zaražavanja koje je već počelo, iako sa lakšim simptomima, mnogi zaposleni su prinuđeni da dve nedelje provode u izolaciji. Ili 10 dana ako se radi o bliskim kontaktima, a nisu vakcinisani.

Kao što nam preti opasnost da dođe do manjka zdravih medicinara, tako je izvesno da bi u nekom trenutku mogli da nedostaju i učitelji, nastavnici… A za neke od njih čak i u “regularno vreme” nema adekvatnih zamena.

Nova pravila za polugodište?

Tim za škole bi za drugo polugodište mogao i da “apdejtuje” pravila na osnovu kojih odeljenja prelaze na kombinovanu ili onlajn nastavu.

Po sadašnjem pravilniku, odeljenje sa više od 16 đaka, u kojem se pojave dva zaražena učenika, deli se na dve grupe, i prelazi se na kombinovani model nastave. Ukoliko se u tim grupama pojavi više od troje zaraženih, grupa prelazi na onlajn nastavu.