Nedaleko od crkve Sveta Petka u vučjanskom selu Žabljane u ataru grada Leskovca bunar star 150 godina bio je više od decenije nevidljiv, urasao u korov, pa do lekovite vode u njemu nije moglo ni da se priđe.

Od pre nekoliko dana voda iz bunara je dostupna i meštanima ovog velikog sela, ali i putnicima namernicima jer ne samo da je prilaz uređen nego je iznad njega napravljena i nastrešnica, okolo izbetonirano i postavljena klupa za odmor.

To je poklon od Mome Jorgaćevića iz Žabljana, poznatog ugostitelja koji živi i radi u Ljubljani, ali mu je srce u svom rodnom selu.

“Moje selo, moja ljubav, moje delo za moje ljude”, napisao je na svom Fejsbuk profilu, a u izjavi Jugmedii kaže da sada taj deo čini lepu celinu sa crkvom.

“Napravili smo novo postolje i novi santrač i nastrešnicu. Tu je i nova kanata za vodu i to je moj poklon mojim komšijama”, kaže Jorgaćević koji je sa meštanima tog sela ranije obnovio i crkvu i napravio zvonik sa zvonom uveženim iz Slovenije.

Inače, i on priča da se u Žabljanu zna da je bunar pre 150 godina iskopao i ozidao deda Raka, koji je pisao i pesme, jer je znao da je voda lekovita.

“Iako je bunar na maloj uzvišici, veoma pitka voda ne preuši ni po najvećim vrućinama kao u bunarima u samom selu. Još dok sam bio dete, slušao sam priče da je voda lekovita za žene koje imaju problem s porodom. Navodno, ona koja nekoliko jutra zorom popije vodu sa tog izvora brzo ostane noseća”, priča i kaže da veruje u ono u šta veruju i njegovi zemljaci.

U samom Žabljanu deda Rakin bunar zovu još i “sveto bunarče”