Ovaj Južnjak zarađuje 3.000 dolara mesečno i to na potpuno legalan način

On nije direktor javnog preduzeća, nije ni hirurg koji je otišao iz Srbije da operiše u nekoj drugoj zemlji, nije ni pilot. Običan je „momak iz kraja“, ali čovek sa znanjem koje je neko preoznao i koje se ceni

Plata mu je u proseku 36.000 dolara godišnje. Radi kao programmer za jednu američku firmu. Desi se ponekad da radi bukvalno 30 dana po 12 sati dnevno, bez dana slobodnog, i tada bi dobio dosta veću platu na mesečnom nivou a nekad se desi i da ne radi više od pola meseca – i zaradi 2.000 dolara. I nikada nije bilo ispod te cifre. Uglavnom u proseku oko 3.000 dolara mesečno (oko 2.800 evra).

Ovaj četrdesetogodišnjak završio je ETF sa nekim srednjim prosekom, ali se se na svoju ruku podučavao programiranju pre 20 godina kada je programiranje bilo Basic, Pascal i Cobol.

“Bukvalno sam oko 10 godina reklo bi se najboljih godina života potrošio isključivo na učenje – a da se ne lažemo – učim i dalje. IT je grana koja nikada ne stagnira. Učio sam (i učim) većinom na svoju ruku koristeći internet, knjige i kurseve koje bih našao na torentima i koristeći kopirnice do iznemoglosti za knjige koje ne bih našao na netu a znao bih da ih neko ima. Nisam izlazio po kafićima, sve pare koje sam mogao da zaradim, većinom na fizikaliji i u pekari tih godina sam potrošio na studenjak, hranu, odeću, obuću i studiranje. Pretvorio sam se u knjigu”, priseća se ovaj Južnjak koji je jedan od retkih srećnika  da zarađuje od svoje kuće i od te plate u Srbiji može da živi više nego pristojno.

Ima platu koja m omogućuje srećan život, zdravu i srećnu decu i porodicu, putuje na more svake godine i na planinu svake zime, posećuje privatnog doktora, deca idu u privatan vrtić, poseduje laptop od 3.000 evra, auto star 2 godine – kupljen nov, i kako kaže, ne fali mu ništa.

“Materijalno sam obezbeđen i mogu slobodno reći da nemam ni jedan problem u životu tako da ta priča koja je objavljena o tome da velika plata nije dovoljna satisfakcija kod mene definitivno ne važi. Istina, nemam direktora ili menadžera koji će me juriti bičem po kancelariji – „Works at Sam svoj gazda“ što bi se reklo”, dodaje.

Radi kao Senior Java Developer, jer se to trenutno u firmi u kojoj radi najviše traži, sekundarno je Android Programer.

“Imam 40 godina, preselio sam sa juga Srbije u jedan naš veliki grad čim sam završio srednju školu, tu kasnije osnovao porodicu, dobio decu, stekao dosta prijatelja i poznanika. Zbog anonimnosti ne mogu reći ni iz kog sam grada došao ni u kom gradu živim. Mada živim u Srbiji, evo već peta godina kako radim kao freelancer u jednoj istočnoevreopskoj državi i to skoro pa isključivo za klijente u Americi. Razvoj radim na serverima koji se nalaze u toj firmi, kod razvijam kod sebe, komunikacija se odvija putem VPN-a, za verzionisanje fajlova koristimo git, dakle otprilike sve standardno kako bi trebalo da bude u bilo kojoj firmi koja se bavi razvojem softvera. Komunikacija se obavlja isključivo na engleskom jeziku, plaćaju me ljudi redovno i u minut su tačni – iako mogu u bilo kom trenutku da me „obrišu sa spiska“ jer nisam sa njima vezan nikakvim ugovorom – to ne rade i gotovo stoprocentno su korektni”, objašnjava u svom autorskom tekstu na IT blogu Kompjuteras.

Pre te plate radio je kod raznoraznih domaćih firmi.

“Ili su hteli suvu drenovinu iz mene da iscede ili su kasnili sa plaćanjem ili nisu uopšte ni plaćali. Konkurisao sam po raznoraznim firmama – od 1.000 poslatih CV-jeva odgovor bih dobio čini mi se na 5 prijava. Skrasio sam se preko preporuke u jednoj domaćoj firmi koja je bila baš OK i u njoj sam ispekao zanat sa većim stranim klijentima, što bi se reklo radeći 2 godine za za naše uslove sasvim solidnu platu (850$) – i gle čuda opet – opet samo za strane klijente. Sticajem nesrećnih životnih okolnosti ta firma je morala da bude zatvorena, ali opet sticajem srećih okolnosti preko preporuke jednog bivšeg kolege, baš iz te firme, kontaktirali su me iz jedne strane države, ja se odazvao pozivu, odradio sam jedan mini test od 20-tak minuta ispitivanja putem Skype video poziva, prihvatiše me i dobih prvi zadatak, neka banalnost u WordPressu – trebalo je bukvalno obrisati jednu liniju koda. Pa drugi neka sitnica u PHP-u, deseti nešto u Magentu. Mesec dana sam imao neke zadatke koje bi, čini mi se rešio bilo ko prostim guglanjem i potrošio sam ukupno možda nedelju dana rada – recimo 40 sati. Posle 30 dana, javiše mi kako da podignem svoju prvu, startnu nadoknadu – 500 dolara. Delovalo mi je nestvarno da sam zaradio 500 evra za nedelju efektivnih dana. Sledećih 5 meseci sam radio za 1.000 dolara mesečno – fiksno. Posle se ta plata, kad su stekli poverenje u mene duplirala, pa triplirala i jedan sam mesec dobio neverovatnih 5.000. Istina jeste da sam taj mesec radio 15 sati dnevno, 31 dan – ali opet”, navodi..

Ima tu sreću da imam dvojno državljansto, pa sve završava, što se propisa i poreza tiče, u toj drugoj državi.

“Čist sam pred zakonom – druge države, u Srbiji sam kao neki modifikovani gastabajter koji radi u njoj ali zarađuje napolju i novac u državu unosi u novčaniku kao i svaki gastabajter. Kad Srbija postane država zovite me, rado ću poslovati iz nje i sa ponosom plaćati porez i kroz porez plate naše policije, vojske, doktora, vrtića i svega ostalog. Dok Srbija ne postane država – to sve ide drugoj državi. Ovde samo trošim pare – što je za Srbiju isto OK opcija jer opet uzimaju svoj deo”, ističe.

Najviše ga nervira kada ga pitaju koliko zarađuje, te vodi malo lagodniji život od ostalih sunarodnika.

“To je pitanje koje me pita komplet rodbina i njihove komšije koje dođu u kuću – kad odem u selo, isto ono odakle sam došao. Kolika mi je plata s obzirom da vozim kola kupljena nova? Pa plata je 400$, redovno kasni, slabo plaćaju. Kola – zeznuo se, digao kredit u banci, plaćam 100$ na sedam godina. Da nema ženine plate ne bi mogli da spojimo kraj sa krajem sa komunalijama. Tako se uklopim u sredinu i počnemo da sažaljevamo jedni druge”, zaključuje kroz osmeh.


NAPOMENA: Deo teksta koji smo preneli i obradili je utisak autora koji je želeo da ostane anoniman i Kompjuteraš IT blog je dozvolio objavu. Ovde napisane reči i stavovi su isključivo odraz samog autora i Kompjutraš IT blog nema direktne ili indirektne veze sa samim sadržajem teksta a može se reći i da ne podržava neke stavove iz istog.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

10 komentara

  • Tri puta – bravo! Čoveka je izvuklo iz bede traženo zanimanje, učenje i nakon fakulteta i upornost. Ko to na vreme shvati imaće šansu za normalan život.

    11

    • Postoje mnogi koji su na primer diplomirali medicinu osamdesetih godina prošlog veka i od diplomskog nisu ufatili knjigu u ruke. Bez nadragradnje, bez stručne literature, bez čitanja klasika, bez razvoja opšte kulture, bez rada na sebi nikada neće imati platu od 3-4.000 evra koju priželjkuju.

      8
      3

  • Da li i njegovu platu nasa statistika ubacuje u srpski prosek?

    2
    2

  • Tako se uklopim u sredinu i počnemo da sažaljevamo jedni druge.
    Pa i da kazes kolika ti je plata, oni ce reci da lazes i da se pravis vazan!
    Ja sam nazalost daleko od Srbije, navratim u Leskovac, i onako pita me neko koliko zaradjujem /gradjevinac alpinista,peskirer,/ oni koji znaju sta je to obicno kazu da je malo, ali 95% mi ne veruje da su primanja tolika.
    U principu se trudim i da ne smaram sa primanjima, sa nostalgijama i da ne pricam o mojim letovanjima.
    Ja nisam spreman da radim za pare koje daje Jura, Falke i ostali. E sad iskreno da donesem bas ekstremnu odluku i svoje radno angazovanje premestim tamo daleko, u Srbiji pomogli su mi lokalni i globalni politicari. Ja da gledam neku od nasih televizija i jedan jedini lik. Znate koji. Ne , to me bas nervira. Krajnji cilj mi je iseljenje!

    7
    4

  • Cisko ti li si!?

  • ima doooosta ljudi ovde koji zaradjuju posteno i vise od njega,i imaju nova kola pa se ne kurche..jbm ti zivot kad ti je merilo auto i jebeni laptop…ako ti Srbija nije drzava ko sto kazes koji moj dolazis u nju na odmor? idi na sejsele…..mani se Srbije…ja bi te uapsio na granici zbog uvrede drzave Srbije i to bez pardona..pokusaj tamo tako da kazes o onoj ciji ti je drugi pasos..ako smes…

    2
    2

    • Sima, nane uzbindjavle jer to je najverovatnije izmišljeni lik. Sem ako nije neko od ovih silnih meskovih poltrona iz lokalnih nevladinih organizacija, ……akog režima.

  • Poso je dobar, a para laka! Da se ne lazemo, sve je obrnuto. Posao je tezak, nezahvalan, vecina je prijavljeno na sumu, ostalo na ruke. Pricam za Bg i Novi Sad. Ko ima srece da radi u ozbiljnim firmama, kao sto sam imao ja, dobro prodje. Stan na kredit, kola na kedit… Mnogo bolje nego 99% Srbadije, ali zivot koji ima svaki prosecni zapadnjak. Ne oskudeva se, ali nikakvo ludilo. Mnogo vise zaradjuje ozbiljan automehanicar, frizer, zubar i ostale zanatlije po Beogradu. Radim kao C# programer u Izraelskoj firmi u TC Usce i posao ubija. Kako ste stariji jasno vam je da je to posao za do 4 banke, a onda ako ne predjete u menadzment firme zeznuto je. Sto se tice frilensera, neka im je bog u pomoci. Mnooogo stresan i neizvestan nacin zarade!

vaš komentar