Vraćam se sa posla, prelazim most kod Osnovne škole „Svetozar Marković“ i zatičem šestoricu klinaca sa rančevima na leđima kako šutiraju i makljaju pesnicama jednog dečka.

Ostrvili se na njega, po gruboj proceni dvanaestogodišnjaka, bez milosti, i komadaju ga kao besne džukele ofucalog mačora sateranog u ćoš, ne stariji – niko od njih – od deset godina.

Jadnik pokušava da se brani ali već su ga toliko sabili uz ogradu da mu nije preostalo ništa drugo do da se zakloni rukama, dok sa obližnjeg šetališta na Vetenici čujem glasove:

„Udri ga! Ne daj mu da pobegne! Ne daj!“, deru se tri matora retarda (mojih godina) i ispijajući pivo na klupicama ushićeno navijaju nad stravičinm prizorom.

Dođe mi da ih oteram u tri lepe i poviknem im: „To su deca, debili!“, ali shvatam da to i nije toliko pametno jer možda prođem isto kao ovaj klinac pred mojim očima.

Leskovac se stavlja u koštac sa vršnjačkim nasiljem

Već je pokleko šutiranju i srušio se na zemlju. Glavu pokriva rukama.

HEJ! DOSTA!

U sekund nakon dreke strvinari su se sklonili od njega, on obrisao sline i zbrisao za tili čas.

Podsetio me na Peglu iz istoimene Marčelove pesme, mada priča i nije potpuno ista i nadam se da neće da izraste u napaljenog „navijača“.

„Ajde b’e, brate, koj ti k…c komšijo, pusti decu da se biju“, dobacuje mi razočarano jedan od „navijača“ sa klupica i prepoznajem svog školskog druga. Voleo je i on svojevremeno da maklja bez povoda dok nije naleteo na rutav nos, taj mu slomio vilicu, a on se propio i sad duže vremena provodi na rehabilitaciji nego kod kuće. U slobodno vreme izgleda tako „navija“ sa keja…

Ne obazirem se na njega već zbunjeno gledam ovu decu koja me pogledom punim mržnje opkoljavaju i kao da me osuđuju što sam ih prekinuo u nemilosrdnom činu.

„On je stariji od nasi je tukao njega juče. Zaslužio je!“, pokušava da opravda sve i pokazuje prstom na svog druga do njega jedan od klinaca.

Da li da kažem nešto?! Danas deci ne smeš da kažeš ni reč, a da ne najebeš.

Prisećam se najpre događaja od pre dve godine samo par metara dalje od mesta na kojem sad stojim ukopan kada sam slikao razvaljeni zid na još uvek nedovršenoj hali „Partizan“, a maloletnici koji se okupljaju na neobezbednom gradilištu nasrnuli i verbalno me napali.

„Novinaru j….u te usta ako objaviš slike, seme ti j…m krvavo!“, drao se jedan četrnaestogodišnjak dok sam pokušavao da mu objasnim  da je nebezbedno da se zavlači na gradilište.

More… u ona moja dečačka vremena, kada nas Gargamel (profesor Fizike u ovoj istoj obližnjoj školi) zatekne da se tučemo, leteli su šamari na sve strane. Zvezde sam brojao kad me zvekne po licu.

Ljubavlju i pažnjom protiv vršnjačkog nasilja

Prisećam se i istraživanja koje sam radio pre par godina za neke druge medije, a koje je iznedrilo katastrofalne rezultate:

Na evidenciji Centra za socijalni rad u Leskovcu u 2011. godini bilo je 361 dete i mladih sa poremećajima ponašanja, što je za 17 odsto više nego prethodne godine! Na osnovu zahteva Višeg javnog tužilaštva, Višeg suda, Prekršajnog suda, kao i po zahtevu roditelja, škole i drugih ustanova, radnici Centra za socijalni rad u Leskovcu sprovodili su stručno-metodološki rad. Viši sud u Leskovcu je maloletnim osobama izrekao 12 ukora za poremećaje u ponašanju…

Istraživanje je pokazalo da su vandali koji lome klupe i drveće u centru grada uglavnom starosti od 12 do 15 godina…

“Mali, to nije razlog da svi nasrnete na njega k’o životinje. Niste ispali frajeri”, kažem ja klincima jer ništa pametnije nisam uspeo da smislim u tom trenutku a da ne lupnem nešto što bi, po zakonu, moglo da ugrozi njihova dečja prava.

Klinci već nastavljaju ka Svetoilijskoj.

“Ja sam frajer!”, dobacuje mi jedan od tabadžija i pljuje u mom pravcu. Hvata se obema rukama za ranac i trči ka kući.

Onaj mali se i dalje pravda gledajući preda se.

“Lako njemu da tuče nekog ko je mlađi i slabiji od njega”, kaže mi.

“Niste frajeri ako vas šestorica nasrnete na jednog”, ponavljam mu.

Učinilo mi se da kapira, te da sam uspešno završio “predavanje” i da je shvatio šta sam pokušao da mu poručim.

“Nema veze, će vidi on sutra”, gleda me prekorno taj isti klinac i pokušava da sustigne svoje pajtose.

FOTO: Printscreen