Državni vrh, PIO fond i nadležna ministarstva je najavila da priprema novi set mera koji će doneti realan rast penzija za više od 700.000 građana. Glavni cilj predstojećih korekcija jeste smanjenje nejednakosti unutar penzionog sistema, sa posebnim akcentom na zaštitu penzionera sa najnižim primanjima, odnosno onih čije penzije ne prelaze iznose od 40.000 do 45.000 dinara. Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ističe da se ovaj obimni paket finansira isključivo iz realnih prihoda, te da za njegovo sprovođenje nije potrebno nikakvo zaduživanje.

„Za penzionere pripremamo nešto što će mnogo da im znači, posebno siromašnijima, taj paket će izaći na izuzetno odobravanje. Njihovi džepovi biće značajno puniji. U relativno kratkom vremenskom periodu. Do narednih 3 meseca će se to dogoditi“, poručio je predsednik.

Direktor Fonda PIO, Relja Ognjenović, takođe je govorio o mehanizmu predstojećeg povećanja, ukazujući na to da prethodna procentualna uvećanja ne donose isti nominalni finansijski efekat korisnicima sa minimalnim primanjima i onima čija penzija premašuje 100.000 dinara, piše Biznis Kurir.

„Gledamo da pomognemo onima koji imaju do 40.000 i 45.000 dinara, da njima malo više podignemo penziju… Nije isto povećanje za nekoga ko ima 100.000 i za nekoga ko ima 30.000 ili 40.000 dinara. Videćemo da li će to biti klasično povećanje kroz penziju ili neki dodatak“, najavio je Ognjenović.

Zbog toga se precizni podaci o učešću penzija u BDP-u očekuju u julu, nakon čega će se doneti konačna odluka o modelu isplate.

Trenutna slika penzionog sistema

Prema podacima Fonda PIO, u Srbiji trenutno ima oko 1,6 miliona korisnika penzija.

Paketi solidarne pomoći i banjski oporavak

Pored direktnog usklađivanja penzija, država redovno sprovodi i druge mere socijalne podrške. Podela paketa solidarne pomoći, koji sadrže prehrambene namirnice i sredstva za higijenu.

Takođe, u 2025. godini izdvojeno je 1,4 milijarde dinara za desetodnevni oporavak 22.000 penzionera u banjama, kao i za preko 94.000 paketa solidarne pomoći. Uz to, od 2020. godine država je kroz jednokratne novčane pomoći isplatila i oko 650 evra po penzioneru.

Rast penzija u Srbiji u poslednjih nekoliko godina konstantno nadmašuje inflaciju, čime se efektivno poboljšava životni standard. U poređenju sa oktobrom prethodne godine, realni rast penzija iznosi 7,9 odsto. Planovi za programe „Srbija 2027“ i „Srbija 2030“ podrazumevaju nastavak iste dinamike rasta.

Digitalizacija PIO fonda

Da bi penzioni sistem pratio evropske standarde, PIO fond je implementirao potpuno novu informacionu tehnologiju. Prema rečima direktora Ognjenovića, uspeh ovog poduhvata ogleda se u efikasnijem radu zaposlenih:

– Prebacili smo 380 miliona podataka u novu bazu, posle 30 godina smo zamenili sistem. On sada ne samo da funkcioniše, već je mnogo brži. Sada naš zaposleni može u realnom vremenu da uđe i na osnovu matičnog broja vidi sve podatke, bez ručnog proveravanja.

Zahvaljujući ovoj inovaciji, privremena rešenja se izdaju najčešće u roku od sedam dana, dok se konačna rešenja donose uglavnom za dva do tri meseca.

U Srbiji trenutno živi oko 1,6 miliona penzionera, a ohrabruje činjenica da raste broj starosnih, dok se smanjuje broj invalidskih penzija. Kada je reč o starosnoj granici, ona se za žene postepeno pomera, u 2026. godini uslov je 64 godine života i najmanje 15 godina staža, sa ciljem da se do 2032. godine uslovi za muškarce i žene u potpunosti izjednače. Beneficirani radni staž zadržava se za zanimanja sa povećanim rizikom, gde se za 12 meseci rada može računati do 18 meseci staža.

Ulaganja u imovinu PIO fonda takođe beleže rast. U poslednjih pet godina izgrađeno je ili rekonstruisano 52.000 kvadratnih metara prostora i obnovljeno devet filijala, dok je trenutno u toku rekonstrukcija još pet objekata, uključujući i zgradu u Nemanjinoj ulici čiji je završetak planiran za 2027. godinu.