Ogromno zdanje u severnoj industrijskoj zoni Leskovac, nekada vlasništvo tekstilnog preduzeća Zevelon, danas firma Autostop Interiors  grčkog biznismena Panajotisa Pitsikosa, pretprelo je velike izmene, posebno njena kula, kako su je nekada zvali Leskovčani, pa je sada to najlepša poslovno-proizvodna zgradu u Leskovcu.

Za 6 godina, ruinirana zgrada od oko 20.000 kvadrata, s „čardakom ni na nebu ni na zemlji“, renovirana je spolja i iznutra paraleleno sa povećanjem proizvodnje patosnica za najelitinje automobilske kompanije i konstantnim rastom brojem radnika.

Onaj najteži deo, zjapeća kula sa šest spratova, gde se nekada u Zevelonu po zastarelim metodama sintetička sirovima prala i klasifikovala, ostavljena je za kraj. Završena je ovih dana sa stop-sol staklima što celom zdanju daje izgled monumentalnosti i predstavlja najlepšu fabričku zgradu ne samo u Tekstilnoj ulici već i u Leskovcu.

PROČITAJTE VIŠE

U Leskovcu se proizvode patosnice za “Tojotu”, posao za još 100 radnika

Sada se i u samoj kuli na četiri od šest spratova nalazi proizvodni deo, sa dva lifta i sa stepenicama.

U Autostopu su ponosni na svoje delo, ali ne žele da komentarišu ovaj građevinski podvig i sam izgled fabrike.

Panajotis je prvi zatražio pomoć od grada Leskovca da sopstvenim sredstvima izgradi vrtić za decu svojih radnika

„Kada smo još pri samoj kupovini fabrike obećali da nećemo rušiti kulu, kako je Leskovčani zovu, već da ćemo je dovesti u prvobitno stanje i da će biti lepša nego što je bila, ni vi sami niste verovali. Mnogo je vremena i novca trebalo, ali uspeli smo“, odgovaraju Jugmedii u Autostopu.

Inače, te 2012 god gdine Panajotis Pitsikos je prvi put posetio Leskovac. Tražio je pogodnu lokaciju za svoju novu fabriku. Obišao je sve balkanske zemlje, plus neke sa severa Afrike. Njegova fabrika u Grčkoj je prekrcala najteži period finansijske krize koja je Grčku bacila na kolena, ali pogoršani uslovi poslovanja u Grčkoj počeli su da utiču na njegov posao. A glavni kupac bila je Tojota. Kupac koji ima najviše i najstrože zahteve u svetskoj industriji.

Pošto je obišao nekoliko srpskih gradova, jedan od njegovih prijatelja je predložio Leskovac – srpski Mančester.

Za posetu Leskovcu opredelio je 1 sat. Zamolio je da mu se pokaže potencijalna lokacija. Pokazanu mu je zgrada bivšeg „Zevelona“, kompletno ruinirana. Kada je video zgradu Panajotis se zahvalio i rekao da mora da krene nazad. Ipak, na insistiranje, pristao je da pogleda hale koju se nalaze iza čeonog dela s kulom, a koje su Leskovčani više od decenije koristili kao prolaz i javni toalet.

Da ne bi povredio ljubazne i uporne domaćine pristao je da na razgledanje utroši samo dva minuta. I ta dva minuta promenila su njegov život, ali i uhlebila 850 Leskovčana koliko danas tamo radi.

Kada mu je predočen trošak rekonstrukcije visoke zgrade koja je bila deo zastarelog proizvodnog procesa bivšeg Zevelona, i kad je rečeno da je rušenje isplativije, Panajotis je, kako danas prepričavaju njegovi tadašnji saradnici rekao: „Nisam došao u Srbiju da rušim nego da gradim“.

I zgrada je renovirana. Cela fabrička lokacija je od nekadašnjeg rugla, ukras je severne industrijske zone, sa kulom lepoticom sa čijeg vrha puca pogled na Leskovac i okolinu.

„Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“