Popularni električni trotineti još uvek skupi za Leskovčane i Vranjance

Električni trotineti koji su širom Evrope okupirali javne prostore, od nedavno su postali popularni i na jugu Srbiji, ali je potražnja za njima i dalje mala, pa prodavci u Leskovcu još uvek nemaju dovoljno interesovanja da bi vršili distribuciju istih.

Iz sportske radnje „Power bike“ navode da je interesovanje Leskovčana za električne trotinete u odnosu na veće gradove minimalno, a mišljenja su da će tako i ostati.

“Kod nas to još uvek nije zaživelo kao recimo u većim gradsovima. Ima ljudi koji se interesuju za električne trotinete ali ne dovoljno da bi mi vršili njihovu distribiuciju”, kaže za Jugmediu vlasnik prodavnice “Power bike” Miroslav Vučić.

Dodaje da se uglavnom prodaju preko Win Wina, Gigatrona i ostalih većih prodavaca koji kupcima nude veće popuste i benefite, ali ipak smatra da vožnja električnih trotineta neće ni zaživeti u ovom gradu.

“Jer Leskovac nije baš praktičan za vožnju poput gradova kao što je na primer Niš koji ima više staza i šetališta”, zaključuje Vučić.

Ipak, možda je još jedan od razloga zašto ovo novo prevozno sredstvo još uvek nije zaživelo na jugu Srbije, njegova cena koja se kreće od 30 do 70 hiljada dinara a prosečna zarada Leskovčana i Vranjanaca od 40 do 45 hiljada dinara.

U Srbiji su električni trotineti postali popularni tokom poslednja tri meseca, a sa porastom njihove popularnosti porasla je i ponuda sve boljih i modernijih modela, sa većim točkovima i snažnijim motorom, što će možda dovesti i do njihovog uključenja u saobraćaj, ali i registracije, a s obzirom da je reč o prevoznom sredstvu, treba biti svrstatno u Zakon o bezbednosti u saobraćaju.

Pravila vožnje električnih trotineta u Srbiji biće uređena novim zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji uveliko priprema radna grupa MUP-a, dok bi ovaj zakon, kako saznaje Politika, mogao da stupi na snagu u prvoj polovini sledeće godine.

Do tada, Agencija za bezbednost saobraćaja apeluje na građane u Srbiji da ne voze trotinete kolovozom i da maksimalno koriste biciklističke staze, vodeći računa o biciklistima.

Na  trotoarima ne treba da idu brže od brzog hoda, odnosno šest kilometara na čas.

Preporučuje se da ne prevoze decu, koja obično stoje na trotinetu ispred njih, ili da deci stavljaju kacige.

Prema podacima koje je Uprava saobraćajne policije MUP-a Srbije dobila od kolega iz država članica TISPOL-a, u Holandiji su za električne trotinete propisane registarske tablice, a uslovi za vožnju su uzrast od najmanje 16 godina, vozačka dozvola i obavezna kaciga za trotinete koji razvijaju brzinu veću od 25 kilometara na sat.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

11 komentara

  • U Leskovcu građani imaju dovoljno novca i ubrzo će većina stanovnika užeg centra grada nabaviti električne trotinete.

    5
    17

  • Gde da voze!? Ulice rupa do rupe a trotoari koje su skoro napravili i poplocali već su propali, i pesice je rizik ići po njima!

    24
    3

  • Cvetanovic dr. Goran nam gradonacelnik a mi nemamo za trotinet???!!! Daj pet komada!

    16
    1

  • Мени су као малом дечаку, снови били, обичам тротинет, или онај ауто на педалама за децу..Ништа од тога док ми ујак није купио бициклу на три точка.

  • UVEDIMO EFIKASNIJE KORIŠĆENJE ENERGIJE I SMANJITI ZAHVATANJA DRŽAVE!

    Potrošači u Srbiji troše (rasipaju) električnu energiju 60 odsto više od EU proseka. U članku su navedeni dosta razloga, a izostavili: naši potrošači su energetski neefikasni, čak su uvezeni sa Zapada kao otpisani i energetski neefikasni uređaji, zanemarena je edukacija korisnika u vezi sa energetski efikasnijem korišćenju električne energije i uređaja. Kupovina elektro uređaja treba da obuhvati i njihova energetska efikasnost. Skuplji uređaji, a energetski efikasniji, kroz korišćenja, ispada da su jeftiniji za period korišćenja.

    Da je najeftinija električna energija u Srbiji nije tačno, a tačno je da su plate među najnižim, a po bedi smo deseti u svetu, po istraživanju Blumberga. Ukrajina i južna srpska pokrajina imaju nižu cenu od Srbije. Naime, cena struje za domaćinastva u Ukrajini u 2018. godine iznosila je 0,041 €/kWh, dok je u Srbiji bila skuplja – 0,0709 €/kWh, a na Kosovu je iznosila je 0,0638 €/kWh. Takođe, upoređenje cene se vrši bez državnih nameta na struju kod nas. Ostvarena cena električne energije, u jednom domaćinstvu, čija je mesečna potrošnja 237 kWh, je cena koja pripada EPS-u 6,84 din/kWh=0,0581 evra/kWh (ili 72,46%), a ukupni trošak, sa ugradnjom države (od 27,54%) 9,44 din/kWh=0,0802 evra/kWh. Upoređenja radi jedan stan u Boru u julu mesecu 2019. godine ima potrošnju samo 4 kWh električne energije i za tu potrošnju je plaćeno potrošnja struje 19,38 din (4,845 din/kWh), obračunska snaga 335,o1 din i trošak snabdevača 132,76 din, što ukupno je plaćeno EPS-u 487,15 din ili 121,79 din/kWh. Kompletan račun je plaćen 940,68 din ili 235,17 din/kWh, što znači država je uzela 114,38 din/kWh ili 48,64% ukupne sume u računu.

    1
    1

  • Ono sto je sigurno to je da ce elektricni trotinet da kupi samo onaj kome je potreban a to da je skupo..pa zavisi kako ko gleda i sa koje strane…

vaš komentar