Selo Mrkovica, poslednje u ataru Leskovca prema teritoriji Vladičinig Hana, Surdulice i Crne Trave, o kome je Jugmedia inače pisali, simbol je nestajanja života u planinskim naseljenim, posebno zbog toga što se davnih sedamedesetih godina ispraznilo preko noći i što u njemu danas „avetuje“ samo jedan stariji čovek podno Čemernika.
Ona je ujedno i upozorenje onima koji vode Srbiju, gradove i opštine, posebno na jugu Srbije, da bez puteva nema ni života na selu. A iz Mrkovice se iselilo preko 250 ljudi baš zbog lošeg puta, baš zato što su tadašnje vlasti vodile politiku industrijalizacije i zaboravili na selo koje je imalo skoro sve uslove za dobar život osim puta.
„To je bila skoro masovna seoba, a posle višegodišnjih molbi da se onaj planinski put uredi kao što je to uradila opština Surdulica do sela Lebet. Ta sela su danas puna, naše je avetinjsko selo“, priča sa tugom u glasu Slavoljub Ilić, ugostitelj koji živi u Leskovcu.
Selo Mrkovica se „graniči“, objašnjava naš sagovornik, sa pet sela: Lebet na teritroiji Surdulice, Ljutež na teritoriji Vladičinog Hana, Mlačište na teritoriji Crne Trave, kao i sa selima Crveni Breg i Dupna Lipa.
Mrkovica je u centru svih tih sela do kojih vode dobri putevi, ali ipak poslednje selo prema Čemerniku, poslednje na teritoriji grada Leskovca.
„To je od šesdesetih do 1985. godine bilo najlepše selo i najnaprednije selo u okolini. Iz okolnih sela su išli kod nas u četvorogodišnju osnovnu školu. Imali smo dva odeljenja. Ljudi su bili imućni, jer se gore sve rađa, sve uspeva s obzirom da se Mrkovica posle uspona nalazi na sunačanoj ravni, pa tek dva, tri kilometra dalje je početak Čemernka“, objašnjava.
Danas tamo živi samo jedan čovek, Dragiša Savić (70), za koga su popisivači napisali na popisu još 2011. godine da u „selu živi samo jedan stariji čovek“. Mislilo se da je u međevremnu umro jer je tada ovaj čovek imao 50 godina i bio u punoj snazi.
„Ovi naučnici forsiraju na primer Kopaonik zbog svežeg i zdravog vazduha, a ja potpisujem da je Čemernik planina u svemu bolja od Kopaonik, što se tiče vazduha, dve reke koje okružuju Mrkovicu i spajaju se ispod i kod Džepa ulivaju u Južnu Moravu i uopšte po prirodnim lepotama, lepši za turizam od Kopaonika“, priča Ilić, a potvrđuje Milovan Savić koji je takođe iz Mrkovice, ali svoju kuću još nije stigao da obnovi.
U Mrkovici je bilo 58 kuća i njihovi stanovnici su se bavili stočarstvom, ratarstvom, voćarstvom, povrtarstvom i sve je nestalo samo zbog toga što tadašnji opštinari nisu hteli da angažuju dva buldožera da poravnaju put koje su nekoliko uzastopne kiše i brzaci jednostavno – odneli.
„Ja garantujem da bi se sada gore vratilo 40 posto ljudi kada bi se put asfaltirao. Jesu kuće pale, jesu svi seoski putevi urasli, ne poznaju se mesta gde su bili, ali sve bi to ljudi moje generacije sredili, samo kada bi se asfaltira put jer mi to ne smemo sami da radimo“.
Vratio se jedan njegov bogatiji rođak i on gore pravi raj. Poput njega, mngi bivši meštani i njihovi potpmci bi se vratili nazad što iz ljubavi što zbog biznisa jer je Mrkovica najlepša lokacija u gradu Leskovcu za bavljenjem seoskim ili etno turizmom.
„Najamnje deset mojih prijatelja priča o tome nekoliko godina, pa ja bih prvi pokrenuo seoski turizam“, tvrdi Slavoljub Ilić.
Sada je kaže, stanje za plakanje. Selom šeta samo jedan čovek, ali i sam ne zna gde ide. Nekadašnja škola je pala, prodavnice decenijama nema kao ni seoski dom gde su se meštani okupljali.
Mrkovica se nalazi na nadmorskoj visini, kod tri buke, od 1260 metara.
„Sada te tuga uhvati kada odeš gore. No, ja uporno idem svake nedelje sa još nekoliko prijatelja. A onog čoveka, bez igde svog na svetu obilazimo, nosimo mu hranu, popričamo, no skoro da je podivljao, veoma mi ga je žao“, priča dok od nervozno steže pesnice.
Seljani su se iselili u komšijski Han, Ćupriju, Aleskinac, Veliku Planu i u Leskovac, uglavnom po okolnim naseljima.
„ U selu Lebet, do koga je davno stigao afalt, a to selo je udaljeno samo tri kilometra od Mrkovice, kuće seljaka lepše su nego 90 posto ovde u Leskovcu. I otuda je bilo iseljavanje, ali im je Surdulica napravila asfalt i ljudi se vratili. Žive od malina i drugog voća, ma obogatili su se. Ovoga leta su se razbili od para“, priča.
Iznad Mrkovice je jezero, ali i ostaci starog rudnika zlata.
Kao i u Lebetu i u Mrkovici je moguće navodnjavanje prirodnim padom iz dveju reka iz kojih voda može da se pije.
U planovima grada Leskovca ne pominje se selo Mrkovica. Većina Leskovčana nije ni čula za to selo, pa su planovi bivših stanovnika o obnavljanju sela samo pusti snovi, nostalgične priče o napuštenim domovima, priče o vremenu kada je selo sa tri vodenice bilo puno, oni bili deca i sa proplanaka po vedrom danu kao na dlanu gledali varoš Lebane.
BONUS VIDEO
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Leskovac je primer loseg odnosa prema selu.I sela koja su udaljena par likometra od centra nemaju puteve i ostalo sto cini kvalitet zivota.Kako stici u Turekovac ili Svirce ?
Selo Lebet je prezivelo zahvaljujuci putu.Slicno je sa susednim selom Manjak koje je preporodjeno izgradnjom puta.Proizvodi se malina , imaju hladnjacu , nema iseljavanja.A bilo je na putu da nestane.
Leskovac nema studiju odrzivog razvoja sela , nema planove niti se time bavi.To je grad u kome se gradi ali se ne razvija.Ostao je zatobljen u proslosti i dozivece sudbinu sela Mrkovica.
Divno mesto za prijavu boravista ! Da vas traze kerovi ceo dan. Av Av Av
Upravo tako…Boli meska i bilo koga za Mrovicu i bilo koje drugo selo bitno da je sjebao onakav park koji je imao sve pa i mnogo lepšu i bolju fontanu nego ovu što piški i menja boje.. Mogo je samo led rasvetu da stavi na staroj i bude 100 puta bolja od ove danas,dakle pranje novca nista drugo,a nemože da asvaltira 12km puta do baš mog sela Mrkovice! Mnogi moji vršnjaci iz mog mesta Predejana bi išli na selo ali bez puta nemogu a pešice nemogu jer je veliki uspon i nemogu da ponesu hranu za nedelju dana a kamo li više. Kada bi se napravio put prvi bih otišao da živim na selo i živeo od svog rada dal je to malina,borovnica ili šta god drugo i bio bih svoj gazda a ne da me ucenjuju u ovim privatnim fabrikama kao što su YURA,APTIV,FALKE,DZINSY MINSI itd…Han je asvaltirao od sela dzep do Manjak a posle i do Lebeta a ovaj naš debeljan mesko i nije čuo za ovo selo o kome raspravljamo,žalosno i greota da čovek od 70 i nešto godina dolazi sredom na pijac u Predejane da kupi nešto malo namirnica i popričao sa nekim jer gore nema s kim i baš je podivljao ali šta će tako je kako je nema podrške ni od koga i mora nekako sa se snalazi! BRUKA MESKO I TUGA….BITNO DA TI IMAŠ SVE A ZA DRUGE TE BOLI STOMAK JBT ONAJ KO TE POSTAVI ZA GRADONAČELNIKA!!!!!
Ima politicari sve da se nasekiraju, puca njima kais za sela koja nestaju a ljudi koji biraju takve politicare su obicna stoka!
Leskovac medju najrasprostranjenijim opstinama jer su za rad punjenja kase ukinute opstine Grdelica i Vucije. U opstini ne znaju koliko ima zaposljenih a u elektrodistribuciji pola radnika se uopste ne ponavljuje na posao a prima platu. Resenje je sti pre vratiti opstine Grdelici i Vucju jer opstina ima prihode i moze da uredi svoju sredinu a mesna zajednica za zamenu jednog obicmog ventila mora da ide u Leskovac da moli za milost za svoje pare od poreza i da ceka par meseci. Ranije je u opstoni postojalo vece mesnih zajednica pa je problem mogao da se iznese a sada ona postoji samo da se izvlasa partija koja ce njome vladati. Treba zakonom obezbediti da se od svih poreza i poreza na plate svakog meseca slivaju sredstva na racun MZ a a ne da traze milostinju za svoj novac i da resavaju svoje komunalne pribleme. Zatvorene skole, ambulante. mesne kancelarine umesto da se jacaju mesne zajednice i da se omoguci ljudima u selu da sto vece potrebe zadovolje tu, to je njihova drzava a ne za svaku sitnicu u Leskovac. Ranije su postojale poreske knjizice a poreznici isli od kuce do kuce i na kucnom pragu placali a sad niti znaju sta placaju niti kome a kamatama i prinudnoj naplati da i ne pricamo, U Vranju je adaptirani autobus sa igrackama i vaspitacima kao putujuci vrtic po utvrdjenom redosledu obilazio sela u kojima nema vrtica. Postojali su putujuci prodavci po slicnom metodu, lekari moraju da obilaze svako selo sa terenskum vozilima po slicnom metodu. Asvalt mora da se pravi od najudaljenijeg mesta pa prema gradu kao u Sloveniji a ne obrnuto kao sto je kod nas.
Selo Lebet je Leskovcu jos blize, desetak kilometara iznad Predejana te mi nije jasno kako to da je Surdulica sredjivala put koji je u nasoj opstini a nije do Mrkovice koja je bliza Surdulici .
I nije ovo jedino selo na Cemerniku sa jednim ziteljem a ima ih koja su potpuno pusta .
Rodjen sam na Cemerniku ali na zalost nisam mogao da biram gde cu ziveti , doneli me ovde roditelji sa nepunih godinu dana , sagradili kucu i evo preko 50 godina sam ‘ Leskovcanin ‘
Svaki skolski raspust sam provodio u mom rodnom selu na Cemerniku i ne bih ga menjao ni za sto Kopaonika .
Zivot kakav je bio do osamdeset i neke se nikad vise nece ponoviti , iako mozda tezi nego u ravnicarskim krajevima jer se bukvalno radilo od jutra do mraka ali se nakon pola sata odmora sve nastavilo , ljudi su imali snagu , kondiciju , to dokazuje i putovanje pesice do Crne Trave ili Predejana da se kupe neke osnovne namirnice ili obavi posao vezan za drzavnu upravu a to pesacenje je do Crne Trave iznosilo 2 sata hoda u jednom pravcu ili do Predejana 4 sata u jednom pravcu .
Mislim da put do sela nije najveci problem , tu je i sama perspektiva ziveti u planinskom selu , mnogo toga je potrebno , od zdravstvene stanice do stalnog snadbevanja strujom i naravno konstantnog ciscenja snega u zimskim uslovima.
Kad bi sela u planinskim krajevima imala uslove kao u ravnicarskim blizu grada onda bi mozda i zazivela , ovako ce jedno po jedno ostati pusto a bitno je da se u gradu otvara fontana , bazeni itd …
Do gornje Bistrice put je asvaltiran. Sada da odete zatećićete dva čoveka kao stalni žitelji. Leti ima dosta ljudi. Turista poreklom iz Bistrice, berača borovnica, pečuraka i ostalih biljaka i plodova.Znači nije sve do puta-
Selo Lebet pripada opštini Vladičin Han!