Pozorišna predstava „Put za Jerihon“ po motivima istoimenog romana

U četvrtak 13. februara sa početkom u 20 sati, u Narodnom pozorištu Leskovac, biće održana premijera pozorišne predstave „Put za Jerihon“, po motivima istoimenog romana Saše Stojanovića.

Naslovnu ulogu tumači Dragoslav Gile Branković, doajen leskovačkog glumišta, koji ovom predstavom obeležava 35 godina umetničkog rada, a Leskovčani će imati priliku da ponovo uživaju u bravurama ovog vrsnog glumca.

Dramatizaciju i režiju potpisuje Saša Stojanović, teško breme inspicijenta i suflera preuzela je na sebe Svetlana Stoiljković, grafički dizajn predstave bio je u rukama Jurice Dikića, dok je o vizuelnom marketingu brinula Tanja Jovanović.

„Put za Jerihon“ je monodrama o  Ahmedu Ademoviću, trubaču iz leskovačkog naselja Podvorce, koji je trubom dobio Kumanovsku bitku i za to bio odlikovan „Karađorđevom zvezdom“,  takođe, to je i tragedija o čoveku kome su Nemci zbog ordena poštedeli život, ali su mu oba sina poslali na streljanje.

Karte za premijeru su razgrabljene, ali producent, Festival književnosti „Think Tank Town“,  najavljuje reprizu predstave već u martu i poziva Leskovčane da se na vreme pobrinu za svoje mesto u pozorištu.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

2 komentara

  • Свака част за господина Сашу Стојановића, глумца Гилета Бранковића и предивну Светлану Стоиљковић!-Држим Вам палчеве што се каже.Са Вама у мислима.

  • Trideset pet godina umetničkog rada, Dragoslav Gile Branković, glumac, komičar, da li je to slučajnost ili ne, jedna od prvih uloga je monodrama od Radeta Jovića poznatog leskovačkog pisca na dijalektu i posle trideset pet godina rada dobija ulogu u monodrami “ Put za Jerihon“ po motivima istoimenog romana leskovačkog pisca Saše Stojanovića Čarlija koji je dramatizovao i režirao svoji roman. Gile koji je poznat po mnogobrojnim svojim ulogama kao komičar, ovde je uspeo da oživi Ahmeda Ademovića, običnog čoveka,trubača iz Podvorca, koji je svojom trubom dobio Kumanovsku bitku oktobra 1912 godine i tom prilikom je odlikovan „Karađorđevom zvezdom“, tragedija koja se desila u II svetskom ratu kada su njegovi sinovi Redžu i Rama kao i druga deca i ostali leskovački Romi bivaju streljani u Arapavoj dolini. Posle drugog svetskog rata povlači se, trubu više ne svira, već je ponekad uzimao i glancao. Truba, koja je bila simbol pobede Srpske vojske u Kumanovskoj bici. Živeo, kako je živeo u siromaštvu, čak nije ni primao penziju.Bol za decom je živela sa njim do smrti. Gile je dokazao da u njegovoj umetnosti kao glumca nije dovoljno imati samo znanje,dobro pamčenje, maštu već je potrebno imati veštinu.Vrhunac njegove veštine je bilo kada su Ahmedu odvodili Redžu i Ramu, njegovo zapomaganje da mu ostave decu, on želi da ide umesto njih, on moli neprijatelja „NE DIRAJTE DECU,DECU OSTAVITE…. DECU…“To jezivo zapomaganje , koja ima svoju simboliku, Gile je uspeo kompletne da uđe u sam lik Ahmeda Ademovića, da ga vine u nebesa i oživi, iako je godinama pao u zaborav. Ovom monodramom DRAGOSLAV GILE BRANKOVIĆ se pokazao da je pravi umetnik, glumac to jest da njegovo telo i duša predstavljaju jednu umetničku celinu, to se osetilo večeras u Narodnom pozorištu u Leskovcu, i tokom cele predstave on je na vrhu tokom predstave, svetla su po nekom taktu igrale svoju igru, a onda odjednom pali se svetla u sali i sve nestaje u tom trenutku. Jedino ostaje samo sećanje koje je postojano kao lanjski sneg.Napustivši pozorišnu salu nosimo u sebi samo prizvuk i sećanje te magije u kojoj je Gile ušao u taj svet gde nema povratka.

vaš komentar