Komisija za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja završila je prvu fazu šestomesečnog rada koja je uključivala razgovore sa ljudima koji su boravili na kontaminiranom prostoru tokom bombardovanja 1999. godine na Pljačkovici i drugim bombardovanim punktovima u Pčinjskom okrugu.
Nakon rada na terenu, u toku je obrada i analiza podataka, koje bi trebalo da daju odgovore na pitanja od životnog značaja za ovaj okrug, ali i druge delove Srbije u kojima osiromašeni uranijum, kao posledica bombardovanja, predstavlja stalnu pretnju po životnu okolinu i zdravlje stanovništva, piše Ok radio.
O radu komisije i dosadašnjim saznanjima do kojih je došla, predsednik ovog tela doktor Darko Laketić kaže za Ok radio da se intenzivno radi na obradi podataka sa terena iz čitave Srbije, u saradnji sa Insitutom „Milan Jovanović Batut“.
“Radi se na obradi statističkih podataka, vezanih za uzrast, regione i opštine, kao i za pojedinačna onkološka i maligna oboljenja. Radi se već šest meseci, a rezultati bi uskoro trebalo da budu poznati”, objašnjava Laketić.
U projekat su uključene i druge relevantne institucije kao što su Agencija za jonizujuće zračenje, Institut „Vinča“, svi instituti za onkologiju, svi klinički centri, Medicinski, Biološki, Hemijski, Šumarski i Poljoprivredni fakultet, Univerzitetska klinika u Tiršovoj i Institut za majku i dete, koje su sve dale predstavnike u parlamentarnoj komisiji. Laketić ističe da je njihov zadatak da dođu do istine i siguran je da će biti tako.
“Što se tiče kontroverzi, siguran sam da ih nema kod ozbiljnih naučnika. Osiromašeni uranijum ne može nikada da bude zdrav i koristan kako to pokušavaju da predstave neki kvazi naučnici. On predstavlja jedinjenje čija hemijska štetnost preovladava u odnosu na radiološku. U javnosti je to možda pogrešno interpretirano, taj faktor zračenja, odnosno radiološki faktor se možda prenaglašava, ali on, iako ima negativne efekte, nije značajniji od hemijskog”, kazao je Laketić.
PROČITAJTE VIŠE:
Prvi rezultati rada Komisije za utvrđivanje posledica bombardovanja- NATO BOMBE NAS I DALJE UBIJAJU
Svi koji su se 1999. zatekli na brdu iznad Vranja umiru od raka
Na pitanje novinara da li je realna tvrdnja da je jug Srbije najugroženiji, Laketić odgovara:
“Statistike i ovo naučno istraživanje koje je u toku će dati odgovor na to pitanje. Međutim, ono što je za mene bilo frapantno je da su samo u toku jednog dana u selu Bratoselce u bujanovačkoj opštini koje je gađano projektilima sa osiromašenim uranijumom, evidentirana tri tumora mozga. U selu od tristotinak stanovnika, samo jedna vrsta tumora. To je samo jedan podatak koji mi, u sklopu svih podataka koje analiziramo i istražujemo, moramo da uklopimo u celinu i da izvučemo zaključke koji će biti naučno relevantni i koji će nam pomoći u ranoj detekciji i lečenju bolesti i eventualnoj prevenciji tamo gde je to moguće”.
Dosadašnja istraživanja su već pokazala povećanje broja malignih bolesti na jugu Srbije. Koliko su realne prognoze o daljem porastu tog broja?
„Po najnovijoj statistici, Srbija je na drugom mestu u svetu po umiranju i na 18. mestu po nastanku malignih bolesti. Sama ova činjenica dovoljno govori o tome koliko je Srbija ugrožena, kao i da su postojali toksini koji su delovali u pravcu nastanka određenih malignih oboljenja. Takođe je bitno i da je Institut “Vinča” nakon NATO bombardovanja uradio jednu vrlo kvalitetnu dekontaminaciju terena tamo gde je bilo neophodno“, rekao je predsednik Komisije.
Sa druge strane, objašnjava Laketić, u studiji italijanskog parlamenta govori se o jednom fenomenu za koji smo mi već znali, a to je da se prilikom probijanja oklopa vojnih vozila projektilima pravljenim od osiromašenog uranijuma, stvara se veća količina mikro i nano čestica. To je takozvana fina prašina koja je, nošena ružom vetrova, stigla do Grčke i Bugarske. Stoga, mi pratimo i sve studije iz regiona. Od njih i drugih država u regionu ja, doduše, konkretniju pomoć ne očekujem zbog toga što za većinu država koje su članice NATO to predstavlja više političko nego medicinsko ili humanitarno pitanje.
O sledećim koracima, nakon završetka istraživanja i da li ima li mesta optimizmu, kaže da što se tiče poljoprivrede, u smislu uzgajanja biljnih kultura, oni su ispoštovali svaku kontrolu i proizvodi su bezbedni, što je veoma bitno zbog izvoza.
„Na žalost, ponekad nam treba i sertifikat više upravo iz ovih razloga, ali u svakom slučaju naši proizvodi prolaze sve kontrole“, ističe on.
