Predsednik Komisije za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja: Radi se već šest meseci, rezultati uskoro poznati

Komisija za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja završila je prvu fazu šestomesečnog rada koja je uključivala razgovore sa ljudima koji su boravili na kontaminiranom prostoru tokom bombardovanja 1999. godine na Pljačkovici i drugim bombardovanim punktovima u Pčinjskom okrugu.

Nakon rada na terenu, u toku je obrada i analiza podataka, koje bi trebalo da daju odgovore na pitanja od životnog značaja za ovaj okrug, ali i druge delove Srbije u kojima osiromašeni uranijum, kao posledica bombardovanja, predstavlja stalnu pretnju po životnu okolinu i zdravlje stanovništva, piše Ok radio.

O radu komisije i dosadašnjim saznanjima do kojih je došla, predsednik ovog tela doktor Darko Laketić kaže za Ok radio da se intenzivno radi na obradi podataka sa terena iz čitave Srbije, u saradnji sa Insitutom „Milan Jovanović Batut“.

“Radi se na obradi statističkih podataka, vezanih za uzrast, regione i opštine, kao i za pojedinačna onkološka i maligna oboljenja. Radi se već šest meseci, a rezultati bi uskoro trebalo da budu poznati”, objašnjava  Laketić.

U projekat su uključene i druge relevantne institucije kao što su Agencija za jonizujuće zračenje, Institut „Vinča“, svi instituti za onkologiju, svi klinički centri, Medicinski, Biološki, Hemijski, Šumarski i Poljoprivredni fakultet, Univerzitetska klinika u Tiršovoj i Institut za majku i dete, koje su sve dale predstavnike u parlamentarnoj komisiji. Laketić ističe da je njihov  zadatak da dođu do istine i siguran je da će biti tako.

“Što se tiče kontroverzi, siguran sam da ih nema kod ozbiljnih naučnika. Osiromašeni uranijum ne može nikada da bude zdrav i koristan kako to pokušavaju da predstave neki kvazi naučnici. On predstavlja jedinjenje čija hemijska štetnost preovladava u odnosu na radiološku. U javnosti je to možda pogrešno interpretirano, taj faktor zračenja, odnosno radiološki faktor se možda prenaglašava, ali on, iako ima negativne efekte, nije značajniji od hemijskog”, kazao je Laketić.

PROČITAJTE VIŠE:


Prvi rezultati rada Komisije za utvrđivanje posledica bombardovanja- NATO BOMBE NAS I DALJE UBIJAJU


Svi koji su se 1999. zatekli na brdu iznad Vranja umiru od raka


Na pitanje novinara da li je realna tvrdnja da je jug Srbije najugroženiji, Laketić odgovara:

“Statistike i ovo naučno istraživanje koje je u toku će dati odgovor na to pitanje. Međutim, ono što je za mene bilo frapantno je da su samo u toku jednog dana u selu Bratoselce u bujanovačkoj opštini koje je gađano projektilima sa osiromašenim uranijumom, evidentirana tri tumora mozga. U selu od tristotinak stanovnika, samo jedna vrsta tumora. To je samo jedan podatak koji mi, u sklopu svih podataka koje analiziramo i istražujemo, moramo da uklopimo u celinu i da izvučemo zaključke koji će biti naučno relevantni i koji će nam pomoći u ranoj detekciji i lečenju bolesti i eventualnoj prevenciji tamo gde je to moguće”.

Dosadašnja istraživanja su već pokazala povećanje broja malignih bolesti na jugu Srbije. Koliko su realne prognoze o daljem porastu tog broja?

„Po najnovijoj statistici, Srbija je na drugom mestu u svetu po umiranju i na 18. mestu po nastanku malignih bolesti. Sama ova činjenica dovoljno govori o tome koliko je Srbija ugrožena, kao i da su postojali toksini koji su delovali u pravcu nastanka određenih malignih oboljenja. Takođe je bitno i da je Institut “Vinča” nakon NATO bombardovanja uradio jednu vrlo kvalitetnu dekontaminaciju terena tamo gde je bilo neophodno“, rekao je predsednik Komisije.

Sa druge strane, objašnjava Laketić, u studiji italijanskog parlamenta govori se o jednom fenomenu za koji smo mi već znali, a to je da se prilikom probijanja oklopa vojnih vozila projektilima pravljenim od osiromašenog uranijuma, stvara se veća količina mikro i nano čestica. To je takozvana fina prašina koja je, nošena ružom vetrova, stigla do Grčke i Bugarske. Stoga, mi pratimo i sve studije iz regiona. Od njih i drugih država u regionu ja, doduše, konkretniju pomoć ne očekujem zbog toga što za većinu država koje su članice NATO to predstavlja više političko nego medicinsko ili humanitarno pitanje.

O sledećim koracima, nakon završetka istraživanja i da li ima li mesta optimizmu, kaže da što se tiče poljoprivrede, u smislu uzgajanja biljnih kultura, oni su ispoštovali svaku kontrolu i proizvodi su bezbedni, što je veoma bitno zbog izvoza.

„Na žalost, ponekad nam treba i sertifikat više upravo iz ovih razloga, ali u svakom slučaju naši proizvodi prolaze sve kontrole“, ističe on.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar