Prirodne lepote i čudesne moći Sijarinske Banje zasenjuje ljudska nebriga

Skutkana u dolini i od vetrova i jakih snegova zaklonjena šumovitim obroncima planine Goljak, koja s godišnjim dobima menja boje, Sijarinska Banja je čudo prirode, dar od boga, ali, nažalost, ljudi koji ovde žive i oni koji upravljaju državom, kao da su ovo rajsko lečilište skrajnuli i zaboravili ga.

Ništa ovde značajno nije urađeno još od Nebojše Čovića (predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije u prvoj deceniji ovog veka p.n.), naovamo. Ovo je rečenica koju ćete čuti na svakom koraku od meštana, a odmah potom sledi i druga: Namerno je napuštaju da bi je prodali Š*ma).

Sijarinka Banja na nadmorskoj visini od 440 i sa selima na visini od 1.200 metara, lečila je i stare Rimljane, ali se za sada ne zna kako je tada ona izgledala.

Čović

Ono što meštani ovde znaju to je da je pre tog Čovića, čije ime izgovaraju s poštovanjem, ličila na selo, te da su jedina svetla tačka bili tada već oronuli hotel „Gejzer“ sa 270 ležajeva, onaj pravi lekoviti gejzir visok 8 metara, sa, takođe lekovitih 18 izvora tople mineralne vode.

This slideshow requires JavaScript.

„Bila je ona i tada puna zbog njenih lekovitih svojstava, ali Čović je ulepšao, pa su počeli i turisti da dolaze“, priča stariji gospodin dok sa svojim vršnjacima hvata toplotu jesenjeg sunca ispod žute planine.

Čović je, zapravo, bio neko ko je ovde i fizički bio prisutan. Bilo je to vreme posle rata na Kosovu u Metohiji i krvavih buna na jugu centralne Srbije, u atarima opština Preševo i Bujanovac.

This slideshow requires JavaScript.

„E, tada su se vlasti setile Medveđe i naše banje, jer je ovaj kraj bio miran, pa rešile da ulože nešto“, objašnjava drugi od one četvorice koji greju leđa na blagom suncu dok ne zađe iza planine, a čim zađe beže u svoje sobe jer se temperatura naglo spusti.

This slideshow requires JavaScript.

U to vreme Sijarinska Banja zaista poprima drukčiji, lepši izgled. Ispod onog prirodnog gejzira, jedinstvenog u Evropi, pravi se s pločicama iz Italije niz bazena s mineralnom vodom i masažerima u njoj, koja se usmerava sa gejzira, pa na dnu tog kompleksa još jedan za decu plivače, u kome se mešaju mineralna i obična voda.


Do Medveđe signalizacija kao na auto-putu, a od Medveđe do Sijarinske Banje…


 

This slideshow requires JavaScript.

Prostor oko kompleksa se uređuje, panorama sada izgleda svetski, a ulaz se naplaćuje. Kako u to vreme nije bilo akava parkova, ni otvorenih bazena u okolini, banja se punila i jednodnevnim turistima.

Malo kasnije, gore na izlazu, takoreći usred šume, izgrađen je vaterpolo bazen sa terenima za fudbal i košarku. Kombinacija prirode i ljudskog uma i ruku stvara prizor od kojeg i danas pogled ne može da se odvojiti.

Tada je obnovljena i crkva na brdu, osvetljena sa svih strana

I to je bilo sve od Čovića, odnosno države. Drugim vladama prestaje da bude prioritet Sijarinska Banja. Dolazi i privatizacija svh banja, ali ova ispod Goljak planine se izuzima zbog strateškog značaja. U međuvremenu Lukovska, Prolom i Kuršumlijska banja se privatizuju i od ništa u odnosu na Sijarinsku Banju, postaju hit banje sa luksuznim hotelima. Banjska i turistička atrakcija i to veoma skupa.

Ona lepotica na par kilometara od opštine Medveđe, na pedesetak od Leskovca i 300 od Beograda, nastavlja da sama muči svoju muku.

This slideshow requires JavaScript.

Lokalna samouprava opštine Medveđa, sa jedva pola milijarde godišnjeg budžeta uspela je da još malo našminka banju izgradnjom staze zdravlja, postavljanjem niz letnjikovaca ali sve ostalo ostaje isto.

I dan-danas ćete videti stare vikendaške kuće u kojima niko ne žive i ne ukljanjaju se, stari Dom kulture koji ničemu ne služi, samo dva restorana sa skromnom i ne tako jeftinom ponudom. Ovde nema kafića, ako se izuzme hotel „Gejzer“ gde se kuva najlepši kapućino i turska kafa i gde se spremaju domaće palačinke.

Ovde nema ni apoteke u kojoj ćete, ako zatreba, a uvek treba, kupiti ni aspirin protiv glavobolje.

„Postoje dve u Medveđi, a lokalna samouprava je voljna da izađe u susret svim privrednicima koji žele da ulože u banju“, komentariše novi direktor Turističke organizacije Mijajlo Minić, diplomirani menažđer u hotiljerstvu, u koga se polažu velike nade.

Hotel Gejzer

Iako je trenutno direktor Rehabilitacionog centra hotela „Gejzer“ na podužem odmoru, u ostavci, u ovoj banji ova zdravstvena ustanova čini svetlu tačku u svakom pogledu, bez obzira što je ovde nameštaj po većini soba još iz vremena soc-realizma.

Ovde su dva sektora: medicnski i  ugostiteljski i oba podjednako savrešeno funkcionišu. Svako zna svoj posao i uprkos gužvi zbog vaučera, sve besprekorno funkcioniše.

Fizioterapueti, a ovde se dolazi najviše zbog reume, problema sa kičmom i polemljenim ekstremitetima, odnosno, elektro-terapija i podvodne masaže u kadama sa mineralnom vodom, u novije vreme zbog spa centra urađenog po svim savremenim merilima, odlično rade svoj posao.

Iako je trenutno u samom hotelu preko 200 gostiju, gužvu nećete videti jer je raposred dobar. Osoblju, koje radi bez pritisaka i bez nekog ko bi stajao nad glavama, čista desetka.

„Preporod banje“

U banji voda, zapravo, izvire na svakom koraku, pa ćete tako pored onog velikog, videti i niz malih gejzira iz kojih voda povremeno ključa. Tu je i Rimsko kupatilo, koje nije u funkciji, a nazvano je tako zbog bunara iz vremana starog Rima. Pre nekoliko godina prepolovila ga je bujica i još tako stoji niska zgrada podeljena dva odvojena dela.

„Imamo velike planove, odnosno, država ima velike planove za Sijarinsku Banju, pa očekujemo njen preporod, nastaviti tamo gde se stalo“, započinje priču o planovima predsednik opštine Medveđa Dragan Kulić, koji je tek nekoliko meseci na toj dužnosti.

Veliki deo banje zauzima nekadašnji Energoinvest iz Beograda. Vode se pregovri o vraćanju tog zemljišta.

Naime, prema zključcima radne grupe za razvoj juga Srbije, planirano je ulaganje od milijardu dinara za renoviranje unutrašnjosti hotela „Gejzer“, kako bi uslovi za smeštaj gostiju bili bolji, a u toku je izrada projektno-tehničke dokumentacije.

Taj projekat finansiraće država Srbija, a plan je da se započne iduće godine, ali to nije sve.

„Lokalna samouprav po prvi put planira subvencije za privatne stanodavce, da urede sobe i kupatila, i za seoska turistička domaćinsta kako bi se, takođe poboljšali uslovi smeštaja koji su sada veoma loši. Onaj ko želi da dobije subvencije, moraće i sam nešto da uloži“, objašnjava Kulić.

Planira se i renoviranje sada zapuštenog Doma kulture čija zgrada dominara u centru šetališta, preko puta reke, kao i izgradnje parkirališta i javnih toaleta, što banji, očigledno nedostaje.

This slideshow requires JavaScript.

„Takođe je u toku tender za izradu projektno tehničke dokumentacija za rekontrukciju kompletne vodovodne i kanalizacione mreže u celoj banju, a rešićemo i Rimsko kupatilo, gde se na dva tenedera do sada niko nije javio“, priča Kulić.

This slideshow requires JavaScript.

U Sijarinskoj Banji su asfaltirane sve uličice, mada njih nema mnogo. Ostala je samo jedna – Ulica Kralja Milana bb, odmah iznad hotela “Gejzer”. Predsednik Kulić kaže da će i taj problem biti rešen.

“Ono što smo obećali to ćemo i učiniti. No, najpre moramo da sačekamo da se završi izrada projekta, koja je u toku, onda da se izvrši parcelacija jer tamo ima i državne i private imovine, ali ja sam mišljenja da neće biti problema i da će meštani te ulice dobiti asfalt”, ističe sagovornik Jugmedie u koga meštani banje sada polažu sve nade.

Čuo je, veli, i on za te priče o navodnoj prodaji banje, pa na naše pitanje odgovara pitanjem: “Zašto bi država Srbija prodavala ono u šta ulaže ogromna sredstva? Zašto bi formirala tim za razvoj juga Srbija koji se temelji na razvoj turizma i povezivanja, a sve zbog boljeg života ovde?”.

Mnogo puta su izneverena obećanja i nade, ali mi završavamo razgovor s prvim čovekom opštine Medveđe na jugu Srbije uvereni da on veruje u ono što obećava.

A obronci koji zaštitiniči vekovima bdiju nad Sijarinskom Banjom su za desetak dana promenili boju od zelene do zeleno-žute na pojdeinim mestima do potpuno žute. U sledećih desetak dana, pričaju njeni ponosni meštani, šuma će postati skroz žuta sa nekoliko nijansi i tada nastupa praznik za oči. Posle gole grane prekrije inje ili sneg, pa se oči tokom cele godine ovde odmaraju, a duša oslobađa stresa.

U kombinaciji sa prirodom i njenim lekovitom izvorima i savremenom tehnikom vežbanja, u banji pod Goljak planinom još važi deviza: Dođeš star, odeš mlad”. Samo da oni gore još malo ispruže svoje vratove i izoštre svoje poglede i upru ih u ovu banju koja zlata vredi i koja još zadržava preostalo mlado stanovništvo.

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

2 Komentara
Najstarije
Najnovije Najviše glasova
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
Sofia
19.10.2022. 21:24

Klimatski – da. Organizaciono nista. Nista od Banje. Nema rehabilitacije ,nema afekcatnog smestaja. Nista.

djura
20.10.2022. 07:49

I?
Dokle će „dopisnik“ Jugmedije da se izležava u toploj vodi, dok nam leskovačka medijska scena tavori i propada?!