Demonstracije od 9. Marta 1991. godine ušle su, hteo to neko da prizna ili ne, u istoriju srpskog narada, za sada ne u onu školsku, ali u narodnu, zato što su predstavljale do tada neviđenu snagu pobunjenog naroda, snagu naroda koji je tražio slobodu medija.
U toj blickrig borbi sa oklopnim vozilima, hladnim špricevima, policijskim pendrecima, borbom naoružanih i golorukih, učestvovali su i Leskovčani, ponajviše, zapravo, južnjaci jer je većina Beograđana prespavala taj dan.
Ovoga puta prenosimo kratak osvrt i iskustvo s tog protesta Leskovčanina Slavoljuba Slave Milenkovića, tada starog samo 19 godina.
“Devetog marta u opštoj gužvi, bežaniji i mnogo suzavaca sam naleteo na desetak policajaca koji su mi slomili dva rebra. Dok su me udarali mislio sam da će me ubiti. Ostao sam na zemlji i tek posle nekog vremena sam se probudio u nekom ulazu zgrade.Čovek koji se zove Pavle iz Čačka me je uvukao u zgradu i zvao pomoć. Tada niko od Beograđana nije izašao iz svog stana da mi pomogne. Čim sam došao sebi opet sam izašao na ulicu.Tada sam imao 19 godina i nije mi bilo teško da iz Leskovca odem za Beograd. I dan danas imam ulegnuće na grudnom košu i nije mi žao zbog toga, ali mi je žao što se politika SPO raspala ,99 i 2000.”, napisao je Milenković u komentaru na Fejsbuku.
SPO je otišao u istoriju, kao i njegov „kralj trgova“, kao i većina ideja za koje su se 10 godina borili članovi i simpatizeri ove stranke, a one o himni Bože pravde realizovale su neke druge partije. Neki su posle petooktobarskih promena preleteli u tada vladajuće partije, drugi, oni principejelniji i razočarani , se batalili politike, a treći gledaju svoja posla.
A prava sloboda medija, ono što je na stotine hiljada nateralo da protestuje u Beogradu, nikada u Srbiji nisu zaživela. I danas, 27 godina kasnije, (ne)sloboda medija je tema oko koje se spore vlast i slabašna opozicija i po neki novinar.
Samo još jednom se u istom gradu nagomilala tolika energija, 5. oktobra 2000. godine. Proteći će još mnogo vode i mnoge godine dok neke nove generacije ne zaborave izdaju i izneverene ideale svojih očeva i dedova i za svoja prava se bore masovnim izlaskom na ulice, ili masovnim izlaskom na birališta.
Foto: Wikipedia / Ranko Tomić
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Srbiji trebaju nova lica na političkoj sceni. Iskrenih ideologa i patriota, nacionalnih radnika, poštenih, školovanih i pre svega ljudi koji su spremni da se bore za ovaj narod i ovu državu bez uskostranačkih interesa i podvala. Potrebno će biti vreme da zlo ode, otrezniće se ovaj narod, samo se nadam da otrežnjenje ne dodje kasno.
Zlo je trenutno mesavina mafije i pedera. I mnogo tesko ce otici, bez obzira sto su Kosovo davno dali, a trenutno traze oblandu u koju bi to sve uvili. 09. mart, da bili smo sa komsijom. Posli da budemo deo istorije, trazili smo malo bolje sutra za sebe i svoju decu, koju smo tek izrodili. CORAK!!! Bila je to prevara Vuka Draskovica, za koga smo bili spremni zivot da damo. A sa danasnje vrenenske distance i prikupljenog mnostva informacija, nama su zivoti bili ugrozeni. Bas kao u filmu „Profesionalac“. Pomalo me je i stid sto sam prevaren, a voleo bi da Vuka Draskovica stretnem i pitam zasto se i dalje bavi politikom, sto ne preda SPO nekom drugom. Evo sada posle beogradskih izbora mnogi lideri partija kulturnuno podnose ostavke. Vuk Draskovic je moja najveca zivotna greska, a sve bi bilo drugojacije da se je 3-4 dana posle 09. marta povukao.
Naš je Slave jači od kordona…
Bio… I opet bih…
U poslednjih 30 godina na političkoj sceni u Srbiji, samo je bilo dvojice „velikih igrača“, a to su Milošević i Đinđić. Svi ostali su najobičniji nesposobni marginalci prepuni kompleksa čijih imena niko ne treba da se seća.
E, „igraču“…Kakav primitivan, „marginalni“ izraz.
Сценарио је био спреман. РАТ! Србију је требало поцепати како би била слаба и разорена. Два су актера вратила поделу на четнике и партизане: Драшковић и Милошевић. Србија се никада умирити неће. Вечито ће ратовати четници и партизани. Вечито ћемо бити поцепани.
Da se razumemo,bio sam protiv Milosevica,ucestvovao sam u „promenama“.Ali,sa ove vremenske distance i deveti mart 1991 i veliki protesti zime 96
/97i 1999 mi se cine kao velike prevare.Zasto?Pogledajmo samo koju su zahtevi bili isticani 9 marta + lomljenje grada koje je bilo podpuno kontraproduktivno i samo dalo municiju Milosevicevom rezimu da se ucvrsti.A i broj ljudi tada je bio daleko od „kriticne tacke“ da se bilo konkretnije ucini.9.mart je projekat udbe,jasno je kao dan da je Draskovic komunisticki sin,bio u KPJ,sef kod Spiljka,projektant Miloseviceve Velike Srbije te bio i u vladi doticnog 1999.Al ovce pamte samo projekat 9.mart koji je bio osnova za ubijanje prave opozicije.
Vaša teorija ne drži vodu jer svi mi smo komunistički unuci i deca. Ako ste se potpisali „Otpor“ zbog nekadašnjeg pokreta, moram da Vas pitam da li to znači da mislite da je Otpor bio spontani narodni bunt?
I sta Srbi imaju od istorije, pored tolike vizije. Na pragu nam je novi scenario, zbog Kosova. A narod budala mora da odluci hoce li biti glineni golub za svetska politicka raskusuravanja, u kojima pojedinci iz raznih vrhova dobro omaste gusu, prodajuci devizu Srbima da se bore iz ideala, narodu za dusu. Obratite paznju na montirane plasirane vesti, dogadjaje u narednih nekoliko meseci. Da smo iz zakljucka iz analize proslosti izvukli zakljucak o analizi buducnosti, kako ni nam izgledala Sadasnjost, pitate li se? Naprednije civilizacije idu napred, gledajuci nazad i vrednuju takve koji misle unapred. Kod nas na celu neki menadzer, budala kome rekli da pocne da misli, cim seo na odgovornu funkciju.