Bez očekivane zarade

Problemi sa plasmanom aronije

NIŠ, LESKOVAC, VRANJE, PIROT – Poljoprivrednici koji su proteklih godina sadili aroniju, ovih dana su u velikom problemu. Od obećane zarade, veće od 1.000 dinara po kilogramu, uglavnom nema ništa, jer ovu voćku u ariljskom kraju niko neće da kupi ni po pet puta nižoj ceni.

Aronija nije jedina investicija koja je srpskom seljaku poslednjih godina ponuđena kao „šećerna vodica“. Slično su prošli i uzgajivači puževa, egzotičnih životinja poput nojeva, kao i ratari koji su pokušavali da gaje godži bobice, tartufe, lešnike…

Stručnjaci upozoravaju da je pre upuštanja u novi biznis neophodno obezbediti tržište, ali i dobro proveriti kakva je zakonska regulativa. Jer, baš zbog nedorečenosti propisa propale su mnoge investicije. Pre desetak godina u Srbiji je bilo registrovano oko 300 farmi puževa, ali je većina zatvorena.

Prve dve do tri godine je posao dobro krenuo, ali su nas prevarili otkupljivači iz Italije i Slovenije, kaže Rade Klajić koji je započeo 2003. godine proizvodnju puževa. Tužio sam ih i dobio spor, ali pare nikada nisam video. Prekinuo sam proizvodnju na dva hektara, jer nije regulisana propisima.

Zakon koji je na snazi je iz 1976. godine, a nikada nisu usvojeni pravilnici koji bi morali da ga „prate“, napominje Klajić i ističe da je tržište najbitnije i tvrdi da se individualni proizvođači ne mogu sami izboriti za njega, jer je lobi veoma jak.

Neki od ovih poslova mogli bi se svrstati u klasične piramidalne prevare na koje su se poljoprivrednici „upecali“. Jer, cilj je uglavnom bio da se prodaju sadnice i da pojedinci zarade. Na to upozorava i agroekonomista Miladin Ševarlić.

Svima koji su zainteresovani za uzgoj novih biljaka i stoke, koji nisu zastupljeni kod nas, savetujem da se obrate poljoprivrednim stručnjacima u službama, na svom području, kaže Ševarlić.

A, uvoznike tog sadnog materijala ili priplodnih grla da ne slušaju baš u svemu. Njihov interes je samo da po što većoj ceni prodaju sadnice, seme ili priplodna grla, bez ikakve garancije da to što pričaju može da bude ostvareno u proizvodnji.

Čak i kad postoji ekonomska opravdanost, potrošačima treba vremena da se naviknu na nove proizvode i zato se ne može lako i brzo zaraditi u poljoprivredi, objašnjava Ševarlić. Mali proizvođači koji počinju da gaje nove vrste, morali bi da se udruže da bi imali tržišno značajniju količinu proizvoda za eventualni izvoz.

(kRAJ)VEČERNJE NOVOSTI

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar