NAPISAO KNJIGE ZA CELU BIBLIOTEKU

Profesor doktor Dragomir S. Radovanović – Kacabaćanin velike imaginacije

Najplodniji leskovački književnik, prof. dr Dragomiri S. Radoanović, pre izvesnog vremena objavio je svoju dvestotu knjigu! Kako sam kaže, Radovanović je tokom radnog, naučnog i književnog veka mnogo stvarao ali nije mnogo vodio računa o čuvanju napisanog – inače bi broj napisanih knjiga bio znatno veći.

Kako u vreme početka pisanja, početkom osamdesetih godinia, u Narodnoj biblioteci Srbije nije bilo katalogizacije, mnoge knjige ostale su nekatalogizirane,  pa kad poželite da na sajtu NBS potražite informacije u stvaralaštvu profesora Radovanovićea, ostaćete uskraćeni za određene informacije.

Srećom, kaže Radovanović „od svake knjige sačuvao sam po tri primerka, računajući da po jednu ostavim sinovima i za ličnu biblioteku“ pa je na osnovu toga sačinio  bibliografiju sa naslovima knjiga i razvrstano po kategorijama – stručna literatura, naučni radovi, drame, aforizmi, romani, poezija, satira i tako dalje.

Prema podacima koje je prof. dr Dragomir S. Radovanović objavio u svojoj knjizi „Bibliografija“ to izgleda ovako:

Beletristika – 139 naslova

Stručne knjige – 30 naslova

Naučna saopštenja, članci, studije 35

Ako pogledamo samo beletristiku, onda je stanje naslova sledeće:

Aforizmi – 50 knjiga

Drame – 6

Romani – 13

Eseji-1

Pesme – 8

Priče – 6

Satirične priče – 6

Sakupljački rad – 32

Ostalo – 5

Etnografija – 9

Nano roman – 2

Misli o religiji – 1

Pored toga, Radovanović je objavio i 30 stručnih knjiga iz oblasti ekonomije, i 35 naučnih, stručnih članaka i studija.

Ovaj rođeni Kacabaćanin, i dalje uspešno stvara,  pa ne treba da nas iznenadi ako u narednim godinama iz njegovog pera izađe i neka nova knjiga sa istraživanjima i prikupljenim materijalom iz pustorečkog kraja, nalik knjizi Obredne pesme, poslovice i izreke pustorečkog sela Kacabać.

U jednom od razgovora, profesor Radovanović izneo mi je svoju veliku želju i vrlo smo blizu njenog ostvarenja. Naime, Radovanović planira da od svih dosad objavljenih knjiga po jedan primerak pokloni Narodnoj biblioteci Vuk Karadžić Bojnik i tako da svoj doprinos zavičajnom odeljenju ove biblioteke.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

5 komentara

  • A zasto bi ikog, izvan Kacabaca, zanimalo kako govore Kacabacani? Posle tolikog stvaranja, logicniji je globalni pogled. Naravno iskazan kroz pojedinacnu pricu. Ta istina zanimljivo ogrnuta u nekakav roman, pripovetku, treba danas uvede, pojasni i izvede iz sustema u kojem smo. Kapitalizam, globalizam, bezosecajnost za jedinku. Sta smo izgubili kad god smo nesto dobili? Koja je cena tehnoskog napretka. A koja suzivota sa prirodom, daleko od civilizacije. Ko rusi sistem i moze li covek da utice na poredak. Ima toga dosta. O gejbrakovima, ljubavi, potomstvu. Sta je bilo i sta ce biti. A gde je tu covek. Posmatrac ili kreator.

  • Bravo, za mog bivšeg, profesora, Poslovnog Planiranja, i kolegu po peru. Čestitke za bogat književni opus!

    • Dušane, izvini, ali baš te je lepo naučio jer si se „uspešno“ poslovno isplanirao.

  • Ovaj bolji od Dostojevskog.

  • Neka objedini knjigu govornog podrucja cele Podgore, nasi unuci ne znaju nista o nasim precima. Ako zna neka pise, a ne samo o Kacabacu, Granica, Dubovo, Roge, Kare, Suvopolje ili Zeletovo, Plavce, Obilic.

vaš komentar