Svetski dan slobode medija: U Srbiji politički pritisci, cenzure i autocenzure, ugrožavanje, diskriminacija…

Svetski dan slobode medija, 3. maj, novinari u Srbiji dočekuju u nepovoljnim uslovima za profesionalno bavljenje svojim poslom, izloženi pritiscima usmerenim na njihovu nezavisnost ali i fizičkim napadima.

 Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ pozivali su elektronske medije da danas u pet do dvanaest isključe ton i zamrače ekrane, i time se pridruže međunarodnoj akciji „Pet minuta gromoglasne tišine“ kako bi najširu javnost upozorili na katastrofalan položaj novinarske profesije u Srbiji.

„Pozivamo sve medijske radnike da se zajedno suprotstavimo daljoj eroziji profesije kako bi zaštitili slobodu medija i novinara i vratili poverenje građana. Naša uloga nije da služimo željama i ineterisima vlasti, već da svestrano, potpuno i odgovorno informišemo najširu javnost“, navodi se u saopštenju.

Vlast i državne institucije dužne su da novinarima i medijima obezbede uslove za neometan, slobodan rad, bez pritisaka i cenzure, podsećaju oni u zajedničkom saopštenju.

Kako su dodali, nasuprot tome, javno informisanje u Srbiji suočava se sa svakodnevnim političkim i ekonomskim pritiscima, cenzurom i autocenzurom, radnom nesigurnošću, ugrožavanjem bezbednosti, rodnom diskriminacijom, kršenjem autorskih prava i drugim problemima koji direktno ugrožavaju rad novinara i medija.

Srbija neprekidno ponire na rang-listi slobode medija Reportera bez granica tako da je sa 54-og mesta u 2014. prošle godine pala na 93. poziciju, podsećaju oni.

Prema najnovijem izveštaju međunarodne NVO Fridom haus, Srbija je tokom poslednje decenije nazadovala u oblasti političkih prava i građanskih sloboda, i zato je svrstana u kategoriju delimično slobodnih država.

„Oni su takođe ukazali i na „sve dublje siromaštvo novinara i drugih medijskih profesionalaca koji svoj težak i odgovoran posao obavljaju za ponižavajuće plate, najniže među svim profesijama koje podrazumevaju visok nivo znanja i integriteta“.

„Politički i ekonomski centri moći koriste medije kao sredstva propagande i kreiranja javnog mnjenja u skladu sa njihovim interesima koji su pretežno suprotni interesima društva. Vlast selektivno tumači i koristi medijsko zakonodavstvo kako bi zadržala direktan i indirektan uticaj na medijsko tržište na kojem umesto slobodne i fer utakmice dominira protežiranje podobnih medija i ugrožavanje medija koji izveštavaju profesionalno i kritički, u skladu sa javnim interesom“, objasnili su oni u zajedničkom saopštenju.

Oni su ovim povodom saopštili i da ponavljaju protest zbog činjenice da „ni 27 godina nije bilo dovoljno da se otkrije ko je ubio novinarku Radislavu Dadu Vujasinović, da još nije pravosnažno okončano suđenje optuženima za ubistvo kolege Slavka Ćuruvije od pre više od 22 godine i da već 20 godina ostaju nepoznati i nekažnjeni nalogodavci i ubice novinara Milana Pantića“.

Prema najnovijem izveštaju međunarodne NVO Fridom haus, Srbija je tokom poslednje decenije nazadovala u oblasti političkih prava i građanskih sloboda, i zato je svrstana u kategoriju delimično slobodnih država.

„Oni su takođe ukazali i na „sve dublje siromaštvo novinara i drugih medijskih profesionalaca koji svoj težak i odgovoran posao obavljaju za ponižavajuće plate, najniže među svim profesijama koje podrazumevaju visok nivo znanja i integriteta“.

„Politički i ekonomski centri moći koriste medije kao sredstva propagande i kreiranja javnog mnjenja u skladu sa njihovim interesima koji su pretežno suprotni interesima društva. Vlast selektivno tumači i koristi medijsko zakonodavstvo kako bi zadržala direktan i indirektan uticaj na medijsko tržište na kojem umesto slobodne i fer utakmice dominira protežiranje podobnih medija i ugrožavanje medija koji izveštavaju profesionalno i kritički, u skladu sa javnim interesom“, objasnili su oni u zajedničkom saopštenju.

Oni su ovim povodom saopštili i da ponavljaju protest zbog činjenice da „ni 27 godina nije bilo dovoljno da se otkrije ko je ubio novinarku Radislavu Dadu Vujasinović, da još nije pravosnažno okončano suđenje optuženima za ubistvo kolege Slavka Ćuruvije od pre više od 22 godine i da već 20 godina ostaju nepoznati i nekažnjeni nalogodavci i ubice novinara Milana Pantića“.

Poverenik za informacije od javnog značaja: Koliko je važna uloga slobodnog novinarstva pokazala i pandemija

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović danas je, povodom Svetskog dana slobode medija, „pozvao sve organe vlasti da poštuju slobodu medija i izražavanja i njihovo pravo na pristup informacijama od javnog značaja“.

Poverenik poručuje da organi vlasti moraju da transparentno i blagovremeno objavljuju informacije kojima raspolažu.

„Koliko je važna uloga slobodnog novinarstva, pokazala je i ova globalna pandemija COVID-19, kroz potrebu da se građanima pruže proverene, pravovremene i pouzdane informacije“, naglasio je Marinović.

Ističući da su novinari svoj zadatak u ovim teškim uslovima uspešno uradili, on je predočio da sloboda medija predstavlja temelj demokratskog društva, vladavine prava, uvažavanja različitosti i poštovanja dostojanstva.

Marinović je još jednom zahvalio svim medijima na poštovanju privatnosti i zaštite podataka o ličnosti lica koja su pozitivna na koronavirus, objavljujući samo minimum neophodnih podataka u cilju zaštite javnog zdravlja i smanjenja broja obolelih.

NDNV na Svetski dan slobode štampe: Pažljivo birajte kome poklanjate poverenje

Nezavisno društvo novinara Vojvodine saopštilo je danas da obeležavanje Svetskog dana slobode štampe nije važno samo za medije, već prvenstveno za građane, koji treba da znaju da je sloboda medija izborena i deo civilizacijskih i demokratskih standarda, koje je potrebno svakodnevno braniti.

„Urušavanje tog prava ugrožava i temelje demokratije“, navodi u proglasu NDNV i poziva građane da pažljivo biraju koji medij prate, kome poklanjaju pažnju i poverenje.

„Svaki vaš poklonjeni minut je podrška, a na vama je da izaberete kvalitet umesto senzacionalističkih poruka upakovanih u šarene naslovne strane. Na vama je da izaberete jasne i nedvosmislene programske sadržaje, umesto kampanja govora mržnje u kvazi-medijima“, piše u proglasu.

Uz podsećanje da je ovogodišnji Svetski dan slobode štampe Srbija dočekala sa veoma lošim ocenama, NDNV upozorava da samo u ovoj godini različite baze novinarskih udruženja beleže više od trideset napada ili pritisaka na novinare – od napada metalnim šipkama, preko govora mržnje na društvenim mrežama, do finansijskih pritisaka i bezbroj neosnovanih tužbi.

„Uprkos tome, verujemo da kvalitetno novinarstvo, koje poštuje standarde profesije, može da ponudi najvažnije odgovore građanima na mnoga neodgovorena pitanja i da donese pozitivne promene u našem društvu. Međutim, da bi do poboljšanja došlo, nezavisnim medijima je potrebna podrška građana“, piše u proglasu.

NDNV poziva kolege i koleginice da se pridržavaju Kodeksa novinara Srbije i da budu solidarni sa onima koji su na meti napada nasilnika, političkih aktera i privrednih moćnika.

„Informacija je javno dobro i imamo obavezu da se ophodimo prema njoj sa dužnom pažnjom i profesionalnošću. Budite glasni svaki put kad ste na meti napada ili pritiska, jer zajednica treba da zna da su oni koji postavljaju pitanja u njihovo ime – ugroženi“, navodi NDNV.

Srbija se nalazi na 93. mestu po slobodi medija, osetan globalni pad slobode štampe

Reporteri bez granica istakli su u nedavno objavljenom godišnjem izveštaju da je novinarstvo, „glavna vakcina“ protiv dezinformacija, potpuno ili delimično blokirano u 73 odsto, odnosno u 130 od 180 zemalja sveta, a Srbija se nalazi na 93. mestu kao i prošle godine.

Ta organizacija ocenila je da je „Srbija zemlja sa slabim institucijama u kojoj lažne vesti šire senzacionalistički mediji koje podržava vlada i u kojoj su novinari izloženi gotovo svakodnevnim napadima koji sve više dolaze od vladajuće elite i prodržavnih medija“.

Generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović Burić i nemačka ministarka pravde Кristina Lambreht izrazile su, u zajedničkom saopšenju, „zabrinutost zbog napada na novinare i ograničenja slobode štampe u mnogim delovima Evrope ističući da je sloboda medija od ključne važnosti u kriznim vremenima“.

„U demokratiji, novinari igraju vitalnu ulogu u otkrivanju istine i pozivanju vlasti na odgovornost. Njihov posao je da osiguraju da građani blagovremeno dobijaju tačne i pouzdane informacije, koje su još važnije u kontekstu pandemije kovid-19“, dodaje se u saopštenju i ističe da je promovisanje slobode izražavanja ključni cilj SE.

Udruženje novinara Srbije (UNS) u proglasu je navelo da su novinari i medijski radnici, uprkos hrabrosti u izveštavanju tokom pandemije i izuzetnom značaju u borbi protiv virusa korona, bili prvi na udaru pritisaka vlasti i nezadovoljstva građana.

„Trpeli su brojne fizičke napade, uništavanje opreme, uvrede i pretnje na društvenim mrežama i druge pokušaje diskreditacije“, naveo je UNS povodom Svetskog dana slobode medija.

Kako je udruženje istaklo, „vlast i vlasnici medija nedozvoljenim pritiscima su pokušavali da slabe nezavisnost medija, a ekonomski pritisak nastavio se i daljim sunovratom projektnog sufinansiranja, kroz koji se, suprotno propisima, novac građana ponovo deli konstantnim kršiocima Кodeksa novinara Srbije“.

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) ocenio je da je u Srbiji više faktora stvorilo sistem „industrije populizma“, u kom su mediji „sredstvo promocije, propagande i odmazde u funkciji lične vlasti“, a da se profesionalni mediji nalaze na margini medijskog sistema.

Svetski dan slobode medija 3. maj ustanovljen je odlukom Generalne skupštine UN, kako bi se podsetile vlade država da su dužne da poštuju i podržavaju pravo na slobodu izražavanja zagarantovano članom 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.

Takođe, taj dan ustanovljen je 1993. godine, kako bi se podigla svest o značaju medijskih sloboda i obeležila godišnjica Vindhuške deklaracije, izjave o principima slobodne štampe koju je sastavila grupa afričkih novinara 1991. godine.

Oranizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) od 1997. godine dodeljuje nagradu Giljermo Kano za slobodu medija, pojedincima, organizacijama ili institucijama, koji su dali izuzetan doprinos odbrani ili promocijii slobode medija u svetu.

Pratite juGmediu na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar