Praznik rada obeležava se 1. maja širom sveta manifestacijama podrške radu, zalaganjem za pravedniji i bolji položaj radnih ljudi, naglašavanjem solidarnosti sa onima čija su prava ugrožena, suprotstavljenjem eksploataciji i nepravdi uopšte. Radnici u Srbiji, Međunarodni praznik rada dočekuju u uslovima ekonomske neizvesnosti, rasta troškova života i produbljivanja socijalnih razlika, saopštila je, uoči 1. maja, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata u prvomajskom proglasu, uz ocenu da je veliki deo građana na ivici siromaštva.

Osim poziva na poboljšanje uslova rada, Praznik rada je takođe dan kada se podseća na žrtve borbe protiv samovolje kapitala u prošlosti.

Kao Međunarodni praznik rada Prvi maj je usvojen u znak sećanja na 1. maj 1886. godine, kada je u Čikagu, u Sjedinjenim Američkim Državama, više desetina hiljada radnika protestovalo zahtevajući povoljnije i pravednije uslove.
Protesti i generalni štrajk na koje je odgovoreno represijom, sadržali su između ostalog i zahtev da se uvede osmočasovno radno vreme, odnosno isticana je parola „tri osmice“ u značenju, osam sati rada, odmora, i slobodnog vremena.

Višednevni protesti te 1886. u Čikagu, započeli su 1. maja, da bi do oštrijih sukoba došlo narednih dana, posebno 4. i 5. maja, kada su se proširili i van grada.

Pošto je policija oštro razbijala protestne skupove, odnosno štrajkove, usledili su ozbiljni sukobi na ulicama, uz žrtve, kako među demonstrantima odnosno štrajkačima, tako i među pripadnicima policije.

Najmanje šest osoba je ubijeno, a oko 50 ranjeno. Sledila su masovna hapšenja. Više radničkih vođa osuđeno je na smrt, a trojica na višegodišnju robiju. Procenjeno je da je tih dana 1886. u Čikagu, protestovalo oko 40.000 radnika.

U znak sećanja na velike manifestacije, i odlučnu borbu, s nizom žrtava, prvih dana maja 1886. u Čikagu, tokom Osnivačkog kongresa Druge internacionale, jula 1889. u Parizu, o 100. godišnjici pada Bastilje, odlučeno je da se 1. maj nadalje obeležava kao Međunarodni praznik rada.

Usaglašeno je da će to podrazumevati masovna okupljanja, manifestacije, od demonstracija do prigodnih skupova, kao vid i sećanja i opomene. Zatim je na Drugom kongresu, održanom u Briselu avgusta 1891. Prvi maj i formalno proglašen za Međunarodni praznik rada.

Od samog početaka, zamišljeno je da to bude opšta manifestacija solidarnosti radnika, i drugih obespravljenih, protiv svih vidova eksploatacije.

U Srbiji, Praznik rada, 1. maj, prvi put je obeležen 1893. godine, okupljanjima u Beogradu, da bi svečaniju formu obeležavanje Međunarodnog praznika rada imalo već naredne 1894. kada su proslave organizovane u Beogradu, Šapcu, Negotinu, Kragujevcu, Požarevcu, Obrenovcu, Bajinoj Bašti.

Prvomajska manifestacija u seoskoj sredini u Srbiji prvi put je održana skupom u selu Dubona, kod Mladenovca, 1895. godine. Masovnije manifestacije uslediće od 1903. pošto je osnovan Glavni radnički savez, kao i Srpska socijaldemokratska stranka.

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata: Radnici u Srbiji dočekuju Prvi maj u uslovima ekonomske neizvesnosti i rasta troškova života

Radnici u Srbiji, Međunarodni praznik rada dočekuju u uslovima ekonomske neizvesnosti, rasta troškova života i produbljivanja socijalnih razlika, saopštila je, uoči 1. maja, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata u prvomajskom proglasu, uz ocenu da je veliki deo građana na ivici siromaštva.

Sindikat navodi da su poskupljenja hrane, energenata i osnovnih potreba obesmislila rast zarada, dok se društvo, kako se ocenjuje, sve više raslojava.

Asocijacija je ukazala na, kako tvrdi, posledice lošeg funkcionisanja institucija, uticaj velikih kompanija i banaka, kao i na rast nezadovoljstva među građanima.

Zatražene su hitne strukturne promene, efikasniji rad institucija, nezavisno sudstvo, socijalna pravda i veća sigurnost za građane.

Sindikat je pozvao Vladu Srbije da preispita dosadašnje ekonomske politike i usmeri ih ka socijalno tržišnom modelu, uz pravedniju raspodelu društvenog bogatstva i odlučniju borbu protiv korupcije.

Među zahtevima su i povećanje zaštite radnika, poštovanje minimalne cene rada, uvođenje neradne nedelje, izmene zakona o radu i štrajku, kao i veća uloga obrazovanja u razvoju društva.

Asocijacija je najavila da će nastaviti borbu protiv nesigurnih oblika rada, niskih zarada i kršenja prava zaposlenih, uz poziv drugim sindikatima na zajedničko delovanje.

Građani i radnici pozvani su da obeleže Prvi maj na platou kod „Ruskog cara“ u Beogradu.

UGS Nezavisnost obeležava 1. maj: „Zarada da garantuje da radnik ne živi u siromaštvu“

Ujedinjeni granski sindikati (UGS) „Nezavisnost“ najavili su okupljanje 1. maja, u Beogradu kada će obeležiti Međunarodni praznik rada na Trgu Slavija.

U Prvomajskom proglasu UGS „Nezavisnosti“ navedeno je da se okupljanje organizuje na nekadašnjem Trgu Dimitrija Tucovića, borca za radnička prava i pravdu, kako bi se radnici prisetili sopstvenih vrednosti i izneli zahteve sindikata.

Iz UGS „Nezavisnost“ su podsetili da su temeljne vrednosti te radničke asocijacije solidarnost, nezavisnost, demokratija, socijalna pravda, dostojanstven rad i socijalno i ekološki održiv razvoj.

U nastavku Proglasa je navedeno i da sindikat želi da se društvo izbori sa „široko rasprostranjenom i pogubnom korupcijom koja se ruga svakom radniku koji pošteno zaradi svoju platu“.

Žele i da zarada garantuje da radnik ne živi u siromaštvu, pravedniji sistem oporezivanja i raspodele prihoda, da se obrazovna politika zasniva na principu da je obrazovanje pravo a ne roba.

Traže i dostupnu i efikasnu zdravstvenu zaštitu, dobro utvrđenu socijalnu zaštitu i „penzije od koje svaki penzioner može pristojno da živi“, što je cilj za koji smatraju da mora da se ostvari kroz širok društveni dogovor.

„Hoćemo da poručimo da radno i socijalno zakonodavstvo ne može da se donese bez saglasnosti sindikata. Nema bolje primene zakona nego kada za njihovo donošenje postoji širok društveni konsenzus. Nećemo dozvoliti usvajanja po hitnom postupku u Narodnoj skupštini nijednog zakona koji je od suštinskog značaja za radnike“, navedeno je u Proglasu.

Dodaje se i da žele da mladi ostanu u zemlji.