Logorska vatra uoči prvomajskog uranka je tradicija koja je zaživela kod Srba posle Drugog svetskog rata. Mnoga zamrla srpska sela ožive baš uoči Prvog maja, a jedno od njih je Svođe nedaleko od Vlasotinca.

 Do pre tridesetak godina u Svođu su paljene čak tri vatre, o čemu je pisala Jadranka Đokić, profesorka geografije rodom iz ovog sela.

„U selu su se palile tri vatre. Jedna iznad mahale Albanija, gde je najgušća šuma, i dve preko puta – na brdu iznad mahala Livađe i Polje. Vatre su bile tako postavljene da si mogao s jednog brda da gledaš na drugo i vidiš šta se tamo radi“, zapisala je pomenuta profesorka.

Svođe odavno ima manje meštana nego što je nekada lokalna škola imala učenika, ali se paljenje logorske vatre i danas neguje. U selo su ovog Prvog maja došli oni koji su se odselili u Vlasotince, Leskovac, Niš, Pančevo, Beograd…

„Danas, kada se društvo okupi sa svih strana, ponovo proradi „duh prošlosti“ i opet, po ko zna koji put, dovoljno je da samo sednemo za isti sto – i već smo se organizovali za sakupljanje granja. Dosta toga ostane polomljeno od zime, pa je i prikupljanje lakše. Jer ova vatra ne greje samo noćas – ona čuva sećanja i okuplja generacije. Selo živi dok su mu verna njegova deca“, rekli su nam u Svođu.

Poslednjih godina obnovljeno je dosta starih kuća i izgrađeno vikendica u mahalama koje su blizu reka Lužnice i Vlasine. Neki su i prvi put došli u selo zahvaljujući Etno-selu Svođe.

Sve to daje nadu da selo neće ostati samo uspomena, već mesto u koje se ljudi vraćaju – makar na kratko – da ožive tradiciju, obnove veze i sačuvaju deo svog identiteta.