Radmilo Janković, svetski priznati naučnik i lekar kojim se ponosi jug Srbije (video)

Sa 46 godina života specijalista anesteziologije i reanimatologije prof. dr Radmilo Janković iz Niša, rođen u Leskovcu, ostvario je ono što je san svakog čoveka od knjige, nauke i zanata, a njegova naučna biografija sa Hiršovim indeksom 16 je toliko bogata kao da je proživeo nekoliko života.

Radmilo Janković profesor je na Medicinskom fakultetu u Nišu i „spletom okolnosti“, već 5 godina na mestu direktora Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju, najvećoj u Srbiji, i „igrom slučaja“ zamenik direktora Kliničkog centra Niš, koji je skoro od početka epidemije korona pa do nedavno menjao odsutnog direktora Kliničkog centra Niš. On je i na poziciji sekretara Evropskog udruženja anesteziologa i intenzivista, što je formacijski drugo mesto po značaju u tom evropskom udruženju. Između ostalog, član je Predsedništva anesteziologa Srbije i predsednik Naučnog odbora i član Stručne komisije za anesteziju i intenzivnu terapiju pri Ministarstvu zdravlja.

Iza sebe ima preko 130 publikovanih radova u zemlji, ali više u unostranstvu, koji su prošli recenziju, a pedesetak u vrhunskim svetskim naučnim časopisima, gledano kroz bazu naučnih radova poput: Science Citation Index, Web of Science ili Scopus i PubMed. Ima i svoja poglavlja u 12 domaćih udžbenika iz anestezije, hirurgije i intenzivne terapije, uključujući i glavni udžbenik za anesteziologiju.  On je, kako sam kaže, posećujući naučne skupove kao predavač, proputovao svet od od Seula do Buenos Airesa.

Predvač od Seula do Buenos Airesa

„Mislim da se na međunarodnom planu neke stvari ne mogu sakriti i banalizovati i pokazati ih drugačijim nego što jesu. U svakom slučaju, tamo se na realnim osnovama dobijaju neke pozicije“, kaže u razgovoru za juGmediu.

No, Radmilo Janković je najpre lekar i humanista koji je u najtežim udarima pandemije virusa korone spasao na stotine života, a domaćoj javnosti, pre svega Južnjacima naviklih na lica iz prestonice, upao je u oči kao novo lice u medijima koje na jednostavan i elokventan način saopštava, nažalost, informacije o obolelima od Covid-19 u Nišu, koji apeluje i savetuje.

Razgovaramo na niškom keju u vreme kada je, lečeći rane sopstvenog gubitka od korone, uzeo kratak odmor. Dok on započinje priču o Leskovcu, gradu gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, a u Nišu Medicinski fakultet, magisterijum i doktorat, mi insistiramo na njegovom naučnom radu i poslu kojim se bavi.

Janković je u svojoj oblasti jedan od svetksih eksperata, do čega se teško stiže

„Od svojih najranijih dana sam bio zaljubljenik u anesteziologiju. Spletom čudnih  okolnosti, ja sam dobio zaposlenje par dana pred vetroviti 5. oktobar, tako što nas je tadašnji ministar zdravlja pozvao da se javimo u zgradu zdravstvene ustanove preko puta Centralnog zatvora u Beogradu, gde je nas stotinu iz čitave Srbije, koji smo imali najveću prosečnu ocenu, dobilo  zaposlenje, i to direktno naredbom Ministarstva zdravlja. Mislim da nas je bilo 24-oro u Nišu. Praktično smo mogli  da izaberemo specijalizaciju koju smo hteli, a ja sam jedini koji je hteo anesteziologiju“, započinje priču sa setom jer su mnogi njegovi prijatelji iz te generacije kasnije otišli preko granice, pa se sada viđaju samo na naučnim skupovima u Evropi.

Učenje se nastavilo na radnom mestu, a kada je stekao iskustvo s ekipom mlađih anesteziologa, koja, kaže, prati njegov entuzijazam,  2009. godine su organizovao prvi Međunarodni kongres, kao mali regionalni sastanak u Nišu. Do sada je održan 10 puta zaredom i stekao veliku reputaciju i u svetu.

„Možete da zamislite situaciju gde se svakoga aprila u Nišu okupi više od 1000 ljudi, od toga dođe  preko 100 predavača. Jako je teško ubediti nekog renomiranog predavača, čiji je raspored zgusnut, da on dođe u neki tamo Niš, a takvih je bilo najmanje 400.  Trebalo je, naravno, zavrediti poštovanje“, kaže.

Tokom godina se ista ekipa zaljubljenika,  takođe prateći doktora Jankovića, intenzivno bavi naukom.

„Sada su to nekada najbolji studenti Medicinskog fakulteta koji su završili anesteziju, krenuli sa specijalizacijom, najpre volonterskom, pa su kasnije svi i primljeni ovde. Oni su u tom jednom timu uključeni i u internacionalnu mrežu međunarodnih studija, koje se publikuju u najprestižnijim časopisima“, objašnjava.

Zbog obaveza najviše trpi njegova porodica

Naš sagovornik se u svojim naučnim radovima ne bavi samo anesteziologijom, njegovom užom ekspertizom, već oblastima mehaničke ventilacije, intezivne terapije i drugim oblastima, a na početku ove gopdine, do marta meseca, sa svojom ekipom publikovao je 8 radova u renomiranim svetskim časopisima.

„To su mladi ljudi koji vide da na realnim osnovama, bez toga da ih neko protežira u životu, mogu da uđu i u osnovne tajne neke nauke i da njihov rad bude valorizovan na neki način. Gotovi svi moji mlađi saradnici imaju već preko desetak radova u renomiranim bazama podataka i dosta njih je počelo da drži predavanja na sastancima koji, doduše, još nisu tog nivoa kao oni o kojima sam pričao i to me čini  jako srećnim, a najviše da je ono što smo mi radili na fakultetu zaokupilo pažnju jako dobrih studenata, jako kvalitetnih  i oni su deo te ekipe“, dodaje.

Tokom najjačeg pika, Janković je od posledica korone izgubio oca, koji je premunio na klinici gde je on direktor

Baza naučnog rada prof. dr Radmila Jankovića je njegova doktorska disertacija „Značaj akceloru miografije u monitoringu neomuskularnog bloka“.

„Farmakološka oblast doktorata je bila veoma interesantna. Radi se o mišićnim relaksantma. To su, inače, lekovi koji se ne mogu uzimati svakodnevno niti postoje tablete. To su  lekovi koji se daju bazično, hipnotici da uspavaju pacijenta, morfin i njegovi derivati da ne oseća bol tokom operacije i relaksanti da hirurg može da dopre do tumora ili do bilo koje promene. E, ti relaksanti kada ih ubrizgaš, oni obuhvate sve mišiće i praktično ih paralizuju. Između ostalog i mišiće dijafragme i terkostalne mišiće i onda čovek više ne može da diše. Zato se naši pacijenti  u opštoj anesteziji stavljaju na aparat za anesteziju koji diše umesto njih. Onda postoji čitav proces kako se oni bude iz anastezije , a ne mogu da pričaju. Postoji monitoring, specijalni aparat koji stimulišu živce i tačno vide kada se oni oporavljaju i kada će pacijent moći sam posle oprecije da diše i kada se izvlači taj tubis. Ja sam upoređivao različite tehnike, između ostalog tu akceleromiografiju kao tehniku izbora kao bezbedno buđenje iz anestezije nakon primene mišićnih relaksanata. Ti specifični aparati koji se koriste kao monitoring dejstva mišićnih relaksanata se ne upotrebljavaju svakodnevno, iako su portabilni, mali, jeftini i mogu se upotrebljavati. Na tu temu sam iz doktorata posle toga publikovao dosta radova“, objašnjava.

Za Srbiju je ovakav rad bila novina jer pre toga niko nije publikovao tu temu.

„To je bila tema koju sam radio i za magisterijum, 4 godine pre toga, ali to je bila druga tehnika, tehniku elektromiografija, posle sam nadogradio sve to upoređivanjem. Sada na temu mišićnih relaksanata i monitoringa u novembru mesecu sam držao plenarno predavanje na otvarnju koreanskog kongresa anesteziologa.  Na tu temu, koja je moja najuža ekspertiza, dobijam pozive da pišem i poglavlja u knjigama i revijalne prikaze, a naročito predavanja na prestižnim kongresima“.

Njegov uspeh na međunarodnom polju nauke počeo je pre šest godina. Dostigao je nivo eksperta.

Vođa je projekta na svetskom nivou kojim će se dati preporuke za primenu mišićnih relaksanata

„Kada ste jedini autor to je kada vas neko pozove kao eksperta, pišete o nekoj temi. Jako je teško doći do takve časti da vas renomirani časopis pozove da uradite pregledni članak, takozvani Review article gde vi kao svetski prepoznat ekspert pričate o nekoj temi koja je vaša ekspertiza. Meni se dešava poslednjih godina da imam dosta poziva, najviše na temu mog doktorata, a to su: mišćna paraliza, odnosno, dejstvo mišićnih relaksanata, njihova uloga u anestiziji i intenzivnoj terapiji. Između ostalog sam dobio takvu čast da sam sada na svetskom nivou vođa projekta koji će dati preporuke za primenu upravo tih lekova koje sam ja obrađivao u svom doktoratu na, da tako kažem, nekom svetskom nivou“.

Vraćamo se na njegovu ulogu u Evropskom udruženju anesteziologa (ESA) sa sedištem u Briselu, odnosno, na funkciju sekretara na kojoj je po drugi put izabran.

„To je formacijski drugo mesto po značaju u Evropskom udruženju anesteziologa. I, naravno, posao sekretara nije tehnički da vodi zapisnike sa sastanaka, nego da proveri svaku reč, svaku odluku, da potpiše , verifikuje i, naravno, prisustvo sastancima borda direktora Evropskog udruženja anesteziologa.  Obično sam u obavezi, dok nije bilo vreme korone, sada imamo online  sastanke preko skajpa VEBEKSA, ali pre toga sam 6 puta godišnje bio u obavezi da  prisustvujem tim sastancima gde smo nas 10 u bordu direktora ESA donosili strateške odluke koje se tiču nauke, edukacije, anestezije u Evropi, ali ne i samo to, već i pomoć slabijim udruženjima anesteziologa iz istočne Evrope. Mnogo tih projekata smo odradili, naročito od kada sam ja u bordu direktora. Reizabran sam za sekretara prošle godine u Beču, tako da mi je ovo drugi mandat“.

Janković je jedan od univerzitetskih profesora koga studenti vole, profesor koji ume da privuče pažnju, razvije ljubav i usadi znanje.

„Moji ljudi su, zaista, pretrpeli pritisak koji ima epske razmere“

„Naše obaveze kao nastavnika na Medicinskom fakultetu se na neki način prožimaju sa našim svakodnevnim obavezama sa našim obavezama na Kliničkm centru, tako da studenti vežbe imaju uglavnom u tom nekom periodu kada i mi imamo najviše posla, kada nam rade operacione sale, reanimacione ambulante, kada nam je intenzivna nega puna. Nekada su studenti, pogotovo za moj predmet, jako zainteresovani, pa provode i dežurstva s nama. Predavanja na fakultetu nisu toliko česta, budu jednom u nedelju dana i ona se održavaju u zgradi fakulteta. Istina je da uživam u predavanjima i radu sa studentima i te obaveze nekako i mogu da uklopim, ali  to nisu jedine obaveze koje ja imam“, kaže i dodaje:

„Dosta vremena provodim na Klinici za anesteziju. To je najmlađa klinika Kliničkog centra Niš, ali najveća klinika, koja je apsolutno pretrpela najveći udar što se tiče korone jer je lečila najteže pacijente, pacijente koje su minuti odvajali od smrtnog ishoda, koji su dolazili iz svih mesta jugoistočne Srbije u talasima. Mi smo imali  situaciju da nas je sa po 10 saniteta sa najtežim pacijentima koji su bili bez daha, bez vazduha, sa saturacijama, ispod biološkog minimuma, čekalo u intenzivnim negama gde smo radili. Moji ljudi su, zaista, pretrpeli pritisak koji ima epske razmere. Što znači da nije bilo smao fizičkog angažovanja. Veliki broj pacijenata , nažlost, smrtnog ishoda, velikog broja pacijenata koji su bili na mehaničkoj ventilaciji. Ta posvećenost, humanost, lojalnost u čitavoj našoj priči zajedništva je bila toliko naglašena da ja svaki put progutam knedlu kada pričam o tome“.

Koliko je nauka o anesteziologiji napredovala poslednjih decenija, pitamo?

„Anesteziologija je, verovatno, grana kja je imala najeksperzivniji rast, a počeci anestezije datiraju s kraja 19. i početka 20.veka. Anestezilogija je bila najpre disciplina koja dovodi organizam u stanje uvođenja u narkozu, odnosno, buđenje iz narkoze. Ali danas se anesteziologija zove perioperativna medicina, ne sam proces uvođenja u anesteziju i takozvanog buđenja iz anestezije, nego se uzima celokupan status pacijenta, njegove hronične bolesti, dakle da ga bezbedno uvedete i izvedete iz anastezije“.

„Moderna anesteziologija je i terapija bola“

Moderna anesteziologija nije samo, priča, anestezija i nisu samo anestetici, već ona obuhvata i intenzivnu medicinu.

Janković  na prvoj godini studija predaje prvu pomoć, hirurgiju sa ratnom hirurgijum, a ispituje i anesteziologiju, koja je na 5. godini studija, i urgentnu medicinu, koja je, praktično, završni ispit na Medicinskom fakultetu.

„To je upravo lečenje najtežih životno ugroženih  pacijenata koji više ne mogu sami da dišu pa se stavljaju na mehaničku ventelaciju, na te famozne respiratore. Anesteziolozi su jedini specijalisti u svetu koji praktično imaju adekvatno znanje da rukovode tim mašinama koje preuzimaju ulogu pluća i taj period prebrode tako, kada pacijent ne može da diše, što će im mašina davati  kiseonik pod velikim pritiskom. Moderna anesteziologija je i terapija bola, kod, nažalost, najtežih pacijenata koji često boluju od maligne bolesti i koji kao poslednji vid svoje terapije zahtevaju obezboljavanje, mogućnost da taj neminovni smrtni ishod dočekaju bez bolova. Naravno, i neka hronična bolna stanja iz oblasti reumatologije i ortopedije, koja takođe zahtevaju prisustvo anesteziologa. A nauka je sama po sebi omogućila takvu ekspanziju. Većinu bolesti, teških bolesti, kao što su sepsa, akutna isuficijencija pluća i bubrega, moderna medicina je dala podlogu da se one razvijaju i sepsa, od koje je nekada umiralo preko 70 posto pacijenata, danas je bolest koja zahvaljujući i modernoj farmakologiji  i antibioticima, antivirsnim i antigljivičnim lekovima, ali i permanetnom prisustvu anesteziologa , ne samo što se tiče primene lekova i lečenja, nego što se tiče i nege, sprečavanja infekcija, komplikacija, zajedničkog rada i sa drugim specijalistima, i sa kardiolozima, nefrelozima, respiratornim terapeutima, lekarima fizikalne medicine, je poboljšala preživljanje od veoma teških bolesti kao što su akutni pankreatitis, sepsa, IRDS i slična stanja kojima se anesteziolozi danas bave“.

Da nije bilo nauke verovatno, zaključuje, ne bi se proniklo u srž mnogih bolesti. Radmilo Janković, lekar i profesor kojim se ponosi Srbija, siguran je da će nauka i neke studije, koje već izlaze vezano za COVID -19, doprineti boljem prepoznavanju.

„Kada budemo znali kako se virus širi, kako se ponaša u organizmu. Onda ćemo znati i načine kako da mu se suprostavimo“, zaklučuje.

 

(Nastaviće se)

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

17 komentara

  • Možda laže Milica, možda Lale, ali zato „Scopus“ nikad ne laže!

    https://www.scopus.com/authid/detail.uri?authorId=15831502700

    H-indeks mu je 12. To je 12 puta više od Dr Gorana Cvetanovića, ali i 4,5 puta manje od Dr Miodraga Stojkovića. Dakle, daleko je od neke „svetske priznatosti“.

    Uzgred, nikako i nigde da pomene da je bio ponosni član DS. Zajedno sa bratom naravno.

    A što bre Lale?!

    • Pratim tekstove o ovom čoveku od kako je krenulo njegovo intenzivno pojavljivanje u medijima. Ono što primećujem je da je izuzetno elokventan, a sudeći po količini mržnje poput ovog Vašeg zlog komentara o političkoj opredeljenosti, rekla bih da je i izuzetno stručan i bolji od mnogih. Čim mu toliko zavidite. Nije to lepo gospodine.

      • Jelena, tu mušku palaverku odavno više niko ne uzima za ozbiljno.

    • H index 12 svakako nije mali. Da se razumemo nisam oduševljena gospodinom jer iz ličnog iskustva znam da tuđe postupke i uspeh voli da prisvoji pred medijima i kamerama. Svakako obrazovanje i naučnu karijeru mu neću omalovažavati.

    • Pogledajte, gospodine, i druge baze podataka, pa ćete videti da profesor nije „lagao“. I kako Vi to bez pardona kažete da neko laže? I odakle vam ideja da upoređujete dr Stojkovića sa dr Jankovićem? Dr Stojković je stariji naučnik od njega, stvarao u inostranstvu gde su uslovi daleko povoljniji. I dr Stokovića o kome inače na ovom portalu često pišu, niko nije pominjao. Još nešto, neukusno je ovde mešati politiku, posebno kada o politici nije bilo ni jednog slova. I ja znam Laleta, možda bolje nego vi, s obzirom da se u javnosti predstvaljate kao stariji čovek. Poznata mi je njegova ambicija i pozdravljam sve njegove rezultate. Drago mi je što još jedan Leskovčanin ide putem slave u nauci. Nekada sam uživala u vašim duhovitim postovima koji su u međuvremenu postali puni zajedljivosti. I, konačno, da vas pitam: Koliki je vaš Hiršov indeks?

      • Recimo da je minimalan. Ali barem ne lažem da je veći.
        Umesto toga, uspešno se snalazim sa time što imam. 😄

      • Megi, prostak bio, prostak ost’o. Intelekt i veštine taman kolko treba jednom partijskom preletačkom potrčku. Rekla-kazala voli više od rakije. Ruina od čoveka u svakom pogledu. Estetski i moralno nepismen, svadljiv, osvetoljubiv, populistiĉki skupljač lajkova na društvenim mreźama, sujetan, ljubomoran ko ker…Nek dopiše neko barem par dobrih osobina koje ovaj ima, ja ih ne vidim.

    • Ideš od novinarke do novinarke, od stola do stola, kao napadno našminkana i neukusno obuĉena kafanska pevaljka iz jeftinog bircuza 🙂 A bataci samo sevaju! To, sestro! ( brate) 🙂

  • Život i rad ovog divnog, mladog čovka je impresivan. Ovoliki uspeh, mogu samo retki. Posvećenost poslu, osim humanosti, za dr Jankovića je i pitanje časti. Bravo!
    DJURA, koji osujećuje rad dr Jankovića, time što pominje politiku i stranke je, u najmanju ruku, maliciozan. Ili ste Vi Djuro, od onih ljudi koji se pitaju, ko je bio na sahrani a ne ko je umro?

  • Svaka Vam čast profesore, ponosni smo što imamo takvog profesora koji nam je na prvoj vežbi rekao: Dodjite kad god hocete, vrata Klinike su vam otvorena uvek.
    Hvala jos jednom

  • SVAKA ČAST PROFESORE, PONOSNI SMO NA VAS!!!

  • Za mene je dr Lazić heroj! Ovaj čovek ne! Pitajte koliko je puta za ! Treba proveriti pre nego sto se narodu serviraju instant heroji, da bi lakše dosli na neku poziciju

    • Za mene je doktor Lazić bio korumpiran čovek koji je trgovao svojim uticajem. Moje iskustvo s njim. Sram vas bilo!

  • Profesore manite se zlonamernih komentara, uvek ce ih biti. Uspeh se ne prasta, ostavite samo za sobom kvalitetne ljude, makar jos 2 takva profesora.
    A znam da ih imate oko sebe.

  • BRAVO LESKOVCANIN,KAKVA POLITIKA KAKVI BAKRACI LESKOVCANIN CISTOKRVNI,MUKA MI JE OD OVIH NASIH ……….
    C,DODUSE NISTA NIJE ISKLJUCENO,VELIKI POZDRAV ZA BRATA LESKOVCANINA

  • Ovo je još jedan u nizu slučajeva, kada jedino iz rupe zvane (M)Leskovac izađeš, možeš da se dokažeš kao čovek i stručnjak, dok ćeš u suprotnom i sa fakultetom u Leskovcu raditi kao običan radnik sa osnovnom školom i postati rob ovdašnje vlasti.

  • Profesor Dr Radmilo-Lale Janković je momak sa leskovačkog asfalta koji je svojom inteligencijom,radom i upornošću uspeo da postigne zavidni profrsuonalni i akademski uspeh.Bez politike i bez „profesorsko dete“ pedigrea.Svaka mu čast.Ja sam ponosan što ovig mlađeg čoveka poznajem od najranijih dana,šest godina sam stariji,i uvek je držao do istine i dostojanstva.
    Izvinite,biti ambiciozan i ostvariti svoju ambiciju nije razlog za uzvinjenje mediokritetima kakav je Djura.
    Tokom Covid pošasti u prethodnim mesecima je bio 24h
    dostupan leskovačkim lekarima iz Covida.Sarađivali smo
    oko više teških pacijenata i razmenjivali bitne informacije tako da je rezultat takvog pristupa i oporavak mladog 21-godišnjeg dečaka u KC Niš,koga smo u kardiogenom šoku zbog fulminantnog miokarditisa poslali u Laletovu kliniku.
    Zato,samo napred Radmilo,stvaraj od mladih doktora znalce.To je sveti profesionalni posao.

vaš komentar