U ovoj zemlji radnici su prezrivo odbačeni, a o tome intelektualci, osim vrlo retkih ćute jer imaju komfor i privilegije koje im obezbedjuje država. Intelektualci se neće boriti za radnike, za svoja prava radnici moraju da se sami izbore, izjavio je jedan od osnivača Udruženog pokreta slobodnih stanara (UPSS)  Đokica Jovanović na tribini koju je taj pokret sinoć organizovao pod nazivom “I radnike ubijaju, zar ne?”.

Jovanović je kazao da u situaciji u kojoj se radnici sada nalaze mora da se stvori  dugoročna strategija koja će se zasnivati na učenju.

“Naš radnik je neuk i trovan trovačkim medijima, raznim “Informerima” i “Pinkovima”. Potrebno je da se ono malo intelektualaca koji su spremni da se bore za prava radnika, uključe u obrazovanje radnika. Da radnicima objasne šta je kapitalizam, privreda, profit, kultura… Samo obrazovan radnik moći će da se ujedini sa drugim radnicima i ostvari svoja prava. Bez znanja nema borbe”, istakao je Jovanović.

Jovanović je ocenio da našoj zemlji, po pitanju prava radnika, mogu da budu uzor skandinavske zemlje.

“U norveškom parlamentu se donose zakoni iz radnog prava tak kada se o njima slože poslodavci i upošljenici. Političari ne mogu ništa da odlučuju a ponajmanje da donose zakone dok ne dobiju papir koji su potpisali poslodavci i predstavnici radnika, ali ne korupmirani sindikati kakve mi sada imamo. Zakoni su pri tom veoma strogi i za radnike i za poslodavce”, izjavio je Jovanović i dodao da je po pitanju prava radnika slična situacija i u Švedskoj.

Branislav Markuš iz Socijalnog foruma Zrenjanin bio je mišljenja da su nedostatak solidarnosti, povezanosti i komunikacije glavni uzroci  toga što smo mi “zaspali u socijalizmu kao radnici, a probudili se u kapitalizmu kao najamni radnici i prekarijat”.

Prema njegovim rečima naše vlade koje  žive od našeg rada i od stranih investicija trude se da proizvedu što jeftiniju radnu snagu, a to čine popunjavanjem “biroa” nezaposlenima.

 “Investitore ovde ništa drugo ne interesuje osim jeftine radne snage. Stanje neće bitno da se promeni ni ukoliko udjemo u Evropsku uniju, zato što EU ima centar, obodne zemlje i periferiju. Radnik u Nemačkoj prima odredjenu svotu para za svoj rad, već u Češkoj to je za trećinu ili dve trećine manje, a u Rumuniji i Bugarskoj to je polovina onoga što zaradjuje radnik u Češkoj. Mi ćemo uvek biti periferija i pitanje je da li ćemo ikada za svoj rad imati naknadu koju zaslužujemo”, izjavio je Markuš.

Kako je kazao Markuš, alternativa sadašnjoj situaciji mora biti  socijalni pokret koji neće činiti samo levičari već svi oni koji misle da vredi da participiraju u sredini u kojoj žive i da o njima ne treba da odlučuju neki drugi već da to sami čine.

Milosav Jukić iz Udruženog pokreta slobodnih stanara istakao je da radnici u Srbiji sve teže dolaze do onog što zarade i upozorio na formiranje agencija za iznajmljivanje ljudskih resursa, što je, kako je rekao,  “nevidjeno zlo”.

“Izmedju radnika i poslodavca ubacuje se novi privatnik, pa umesto da platu primi onaj koji je radio uzima je agencija. Deo para agencija zadržava za sebe a ostatak prosleđuje radniku što je čista eksploatacija. Ne vidim izlaz iz ovakvog pložaja radnika bez masovnog iskazivanja nezadovoljstva”, rekao je Jukić.

 Udruženi pokret slobodnih stanara tribinu na kojoj se govorilo o položaju radnika u Srbiji i Nišu organizovao je pod nazivom „I radnike ubijaju, zar ne?“, inspirisan  filmom Sidnija Polaka „I konje ubijaju, zar ne“, sa namerom da se aludiraja na „ubistvo iz milosrđa“.