Raspevana protestantska crkva u Leskovcu: „Ti si moje pouzdanje, neka čuju sve mahale“

Foto: BBC Ivan Dinić

U maloj prostoriji u Leskovcu, gradu u južnoj Srbiji, stotinak Roma peva u isti glas, u istom ritmu, zatvorenih očiju i raširenih dlanova.

„Šta bih bez tebe gospode ja da mi nisi otvorio vrata“, uz prepoznatljiv romski ritam i melodiju troje pevača sa podijuma predvodi ovaj svojevrsan hor, piše BBC News na srpskom.

U jednom trenutku, starija vernica se spušta na kolena i zatvorenih očiju pevuši stihove „ti si moje pouzdanje, neka čuju sve mahale“.

Iako sunce na početku jula prži, a temperatura u prostoriji prelazi 40. podeljak, deca, mladi i stari, kojima se sliva znoj sa čela, ne prestaju da pevaju kao u transu.

Svake nedelje, nekad u većem, nekad u manjem broju, vernici iz ovog naselja okupljaju se tačno u 18 sati, bez obzira na vremenske prilike, jer ne žele da propuste misu u Prvoj romskoj hrišćanskoj crkvi.

U neasfaltiranoj ulici u jednom od tri romska naselja u ovom gradu, između nedovršenih i kitnjastih kuća, u dubini dvorišta smeštena je prizemna prostorija na čijem zidu stoji tabla sa natpisom „Protestantska evanđeoska crkva Zajednica Roma Leskovac“ i jednostavnim krstom.

„Bog je činio velika čuda u ovoj zajednici – dolazili su ljudi sa tumorom, raznim bolestima, ali su ozdravili jer smo se svi zajedno molili Hristu“, kaže Zvezdan Alinović, jedan od vernika i saslužitelja u ovoj crkvi, za BBC na srpskom.

Zbog tih navodnih ozdravljenja, broj romskih vernika se uvećao, pa su 2001. godine odlučili da se osamostale od matične Protestantske evanđeoske crkve u Leskovcu.

Iz crkve u centru grada, koja postoji od šezdesetih godina 20. veka, 2001. godine sele se u romsko naselje.

Odmah sa desne strane od prostorije do ovog leta nalazio se plavi šator na bele pruge gde su vernici dolazili na nedeljne mise više od 20 godina.

Nadaju se da će na proleće 2024. godine tu stajati crkva od cigle, cementa i betona.

Dolaskom protestantskog evanđelizma među leskovačke Rome postepeno se poboljšavao i njihov položaj u društvu, pre svega jer protestantizam insistira na obrazovanju i požrtvovanom radu, kaže romolog Dragan Todorović za BBC na srpskom.

„Romi protestanti insistiraju na tome da deca završe srednju školu, a protestantska etika im nalaže da marljivo rade jer to vrlina“, pojašnjava romolog.

Kako se protestanti svojom voljom krštavaju tek posle punoletstva, broj romskih vernika sada je oko 700, što je skoro 10 odsto ukupnog broja ljudi ove nacionalne manjine u Leskovcu, kaže dugogodišnji pastor romske crkve Selim Alijević za BBC na srpskom.

 

Pesmom i igrom do boga

Uz tihe, meditirajuće zvuke klavijature, na podijum izlazi pastor Selim Alijević, kako se kod protestanata naziva sveštenik.

On pozdravlja gotovo punu prostoriju i poziva vernike da ustanu i započnu misu pesmom.

Pevaju nekoliko pesama na srpskom jeziku, pa nekoliko na romskom.

„U Psalmima, delu Starog zaveta čiji je autor kralj Izraela i Judeje David, piše da se Bog slavi pesmama, harfama, bubnjem i veseljem.“

„Koristimo naš melos kako bismo uživali i opustili se ne misleći na bolesti, teškoće, probleme, ali i kako bismo bili blagosloveni“, kaže pastor Alijević.

Na licima vernika koji pevaju njima dobro poznate pesme vidi se svaka emocija – od sreće, do tuge i straha.

Na poslednjoj klupi, blizu ulaza, sredovečna žena briše suze sa lica dok na suprotnom kraju, blizu oltara, čovek u pedesetim godinama zatvorenih očiju samo pomera usne i njiše se levo, desno.

„Obično su to pesme naših vernika i govore o tome kroz šta su prošli, kroz ono šta su doživeli i iskusili“, pojašnjava Alijević.

Sve pesme su posvećene bogu i u njima mu se zahvaljuju, mole ga i slave.

 

Nekoliko dečaka, iako misa uveliko traje, tek ulazi u crkvu, ali ne prate ih prekorivi pogledi.

Ubrzo dolaze do oltara i samo se priključuju horskom pevanju, njišući se u ritmu.

Svaki vernik, od najstarijeg, pa do najmlađeg, peva i igra uz melodije koje dopiru sa oltara.

„Uvek je ovako veselo, ali zavisi kako se otvaraš bogu, kako mu otvaraš dušu“, kaže Martin Ademović.

Ovaj 33-godišnjak u leskovačku protestantsku crkvu dolazi sa roditeljima od pete godine, a do pre osam godina je dolazio u crkvu u romskom naselju.

Tada se preselio u nemački grad Libek, gde već postoji bogomolja.

„Tamo je jedan naš brat otišao pre nas i otvorio crkvu gde se okupljamo.“

Ventilatori ne prestaju da brekću, ali ne uspevaju da rashlade prostoriju.

Znoj lije niz lica vernika, ali oni za to ne haju.

Drugi deo mise je propoved, ali kada su ovakve vrućine izbegavam da taj deo bude duži od dvadesetak minuta jer ima starih i bolesnih, a ovde je vrućina“, kaže pastor Alijević.

Propoved je uglavnom na romskom, ali kada su tu gosti koji ne znaju ovaj jezik, pastor se obraća na srpskom.

Vernici, kaže pastor, nemaju problema da slušaju službu na jednom ili drugom jeziku.

„Bitna je reč božja, a ona se razume na bilo kom jeziku“, kaže on.

 

Jedini deo koji je na srpskom jeste čitanje Svetog pisma.

„Koristim prevod Vuka Karadžića i Đure Daničića, ali i neke novije prevode“, kaže Alijević.

Starešine ove crkve su još 2013. godine prevele Novi Zavet na romski jezik, a trenutno se radi na prevodu Starog zaveta.

Pastor Alijević koristi, ipak, Bibliju na srpskom.

„Dugo se radi na prevodu Svetog pisma jer pojedinih reči nema u našem jeziku, pa koristimo istovetne reči kao u srpskom.“

„I mislim da će čak i biti našim vernicima nerazumljivo jer su navikli na srpski prevod“, pojašnjava pastor.

 

Svaku nedeljnu misu, oni vernici koji nisu u mogućnosti da prate uživo, mogu da prate na Fesjbuk stranici ove crkve.

Osim misa nedeljom, svakog jutra u 10 sati pastor Selim Alijević ima uživo uključenje na Fesjbuku koje prati oko 150 vernika iz Srbije i celog sveta.

„Iskreno, ne volim tu novu tehnologiju, ali ljudi su tražili tako nešto, pa sam želeo da im pomognem“, kaže Alijević kroz smeh.

 

Ko su protestanti evanđelisti?

Protestanti evanđelisti su jedna od četiri grane protestantizma u Srbiji.

Protestantizam, jedan od pravaca u hrišćanstvu, nastao je krajem 16. veka kao želja da se reformiše rimokatolička crkva koja u tom trenutku nudi mogućnost da se novcem vernici iskupe za grehe.

Vremenom je došlo do većih podela, a tokom 19. veka na anglofonom području (Britanija, Kanada, Sjedinjene Američke Države) nastaje i protestantski evanđelizam, koji 2016. godine broji oko 619 miliona vernika.

„Evanđeosko hrišćanstvo je specifično jer insistira na emotivnom doživljaju vere, ne toliko na Svetom pismu ili drugim tradicionalnim knjigama na kojima insistiraju ostali protestanti“, pojašnjava romolog Dragan Todorović.

Zato je, navodi on, ovaj vid hrišćanstva koji propoveda veru kroz pesmu i igru blizak Romima.

„Delovanje protestanata evanđelista među Romima na ovom prostoru je uspešno jer se njima prilazi kao ljudima u potrebama, a ne kao izgrađenim vernicima.“

Na čelu ove crkve nalazi se pastor, sveštenik, koji zajedno sa starešinama vodi crkvene poslove i drži službu.

Za razliku od ostalih hrišćana, protestanti se krštavaju tek kada postanu punoletni.

 

Prva romska crkva i prvi romski pastor

Priča o ovoj romskoj crkvi počinje pre skoro četiri decenije, 1986. godine, u centru Leskovca, u već postojećoj protestantskoj evanđeoskoj crkvi „Duhovni centar“.

Nastala je šezdesetih godina 20. veka i okupljala je desetak vernika u mestu Lebane, nedaleko od Leskovca.

Prva vernica bila je Vera Davidović čija je porodična kuća u Lebanu nekoliko godina služila kao crkva.

Prvi pastor ove crkve bio je Ćiril Mitković, koji je zajedno sa suprugom Miroslavom bio jedan od prvih vernika evanđelista na jugu Srbije.

Većina Roma u tom trenutku bila je islamske veroispovesti, priča pastor Selim Alijević.

Malo pomalo, Romi su otkrivali ovu granu hrišćanstva i krenuli su da se iz islama masovno preobraćuju u protestante, uglavnom zbog priča, kako kaže pastor, o isceljivanju bolesti.

 

mise i postali deo zajednice.

Alinović kaže da je tako došao 1991. godine i preobratio se.

„Ljudima iz naše ulice promenili smo život, izašli smo u mahalu i propovedali mladima i starima jevanđelje božije i to se širilo“, kaže Alinović.

 

Broj vernika se toliko povećao da su se nedeljne mise održavale u tri termina, a Romi su imali zaseban termin.

Sadašnji pastor Selim Alijević bio je jedan od prvih vernika, a u crkvu je prvi put ušao sa 18 godina.

Bilo je to pre 42 godine.

„Tada sam osetio mir u duši, a u pastoru Miodragu Stankoviću sam prepoznao duhovnog oca koji me je savetovao, bio uz mene kad god mi je bilo teško.“

Miodrag Stanković je naslednik prvog pastora Protestantske evanđeoske crkve u Leskovcu Ćirila Mitkovića.

Mesto pastora neromske crkve u Leskovcu posle Stankovićeve smrti nasledio je njegov sin Stefan Stanković.

Obostrana ljubav i poštovanje doveli su Alijevića i do pomoćnika tokom mise, ali i saslužitelja, pa je vodio neke delove službe.

„Tu su me primetili propovednici iz Engleske koji su nas posećivali i videli u meni potencijal za bolju komunikaciju sa Romima“, kaže on.

 

Na biblijske studije u gradu Burdžes Hil na jugu Engleske Alijević odlazi 1989. godine, a u Leskovac se vratio 1991. godine, gde je i rukopoložen za pastora dve godine kasnije.

Ovaj put, navodi, izabrao je zbog svog „duhovnog oca“ Miodraga Stankovića.

„Danas je teško pokazati ljubav, uvek je neki stres, napetost, a trebalo bi da se mladima pokaže ljubav, poštovanje, razgovara sa njima iako te ne razumeju uvek“, kaže setno pastor Alijević.

Posle 15 godina, romski vernici odlučili su da otvore crkvu u naselju kako bi je približili već tada velikoj grupi vernika.

„Sklonili smo ljude sa ulice, doveli ih u crkvu i na taj način smo uneli promene u našoj romskoj zajednici“, kaže Zvezdan Alinović.

Već 2001. bilo je dovoljno vernika koji moraju iz naselja da idu do centra Leskovca na misu.

„Tada su nam braća i sestre iz organizacije Light Life iz Francuske doneli šator kako bismo imali veći prostor“, priseća se Alijević.

Ova organizacija jedna je od velikog broja humanitarnih udruženja koje su osnovali protestanti evanđelisti.

Spisku crkava i verskih zajednica registrovana je kao „Prva romska hrišćanska crkva“, ali pastor navodi da je to samo zbog birokratije jer postoji već registrovana Protestantska evanđeoska crkva.

„Uprkos imenu, mi smo i dalje Protestantska evanđeoska crkva, kako nam i piše na tabli, ali činjenica je da smo prva romska crkva u Srbiji, kao i na prostoru bivše Jugoslavije“, dodaje on.

Novih vernika, priča pastor, ima na svakoj službi.

„Ovde su ljudi iz tri mahale i mahom se svi poznajemo, a dolaze ljudi iz okolnih sela, ako su u mogućnosti.“

Pastor se nada da će biti još više vernika kada završe gradnju crkve.

„Kada smo konačno dobili ovaj plac, mogli smo da krenemo gradnju prave crkve. Prema projektu, biće mesta za 700 ljudi, ali siguran sam da će stati i više“, kaže Alijević.

U nekim selima, navodi on, otvorili su i mesta za okupljanja vernika, uglavnom u njihovim domovima: Vladičinom Hanu, Lepenici, Prokuplju, u selu Bošnjace, kao i u Nišu.

U ljubavi sa svima

Problema sa sugrađanima, gradskom vlašću i policijom nemaju, kaže pastor Alijević.

Predrasude o ovoj crkvi u Leskovcu više nema niko jer su se u nekoliko navrata priključivali humanitarnim akcijama i upoznali sugrađane sa radom i crkvom.

„Imali smo na početku problema sa komšijama kada smo ovde otvorili crkvu jer su mislili da smo sekta, ali sada nemamo – čak su nam se neki i priključili“, kroz osmeh se priseća pastor.

A predrasude većinskog stanovništva o Romima – da su „neradnici, prljavi i neobrazovani“ – ovi vernici su već razbili.

Nemamo nikakvih problema u Leskovcu, ni zato što smo protestanti, a ni zato što smo Romi“, kaže Zvezdan Alinović.

On kaže da se trude da utiču na mlade u naselju, ali i da sarađuju sa gradskim vlastima i školama.

„Kroz prve susrete oni su shvatili da učimo mlade dobrim stvarima, da imamo veliki uticaj na njih, ali i starije“, kaže Alinović.

Dobre odnose, navodi pastor Alijević, imaju i sa ostalim hrišćanima i pokušavaju da stave po strani sve nesuglasice i razlike.

„Želimo svima da pokažemo ljubav i poštovanje, a one bolne tačke ostavljamo po strani“, kaže prvi romski pastor iz leskovačke prve romske crkve.

 

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare