Ako ste poslednjih dana bili u kupovini, možda ste primetili da na rafovima marketa i prodavnica ima nešto manje mleka, ili ga uopšte nema. Pojedini trgovinski lanci navode da je u poslednje vreme primetna veća potražnja, a da se sa druge strane beleži manja isporuka i da je to razlog trenutne nestašice.
Farmeri, sa druge strane, upozoravaju da će nestašica tek biti zbog niske otkupne cene sirovog mleka i sve manjeg stočnog fonda, piše BBC News na srpskom.
Prerađivači, pojedini veći trgovinski lanci i država ćute o trenutnoj situaciji.
Trenutna otkupna cena sirovog mleka kreće se između 40 i 50 dinara, dok je maloprodajna cena litra mleka od 89 do 205 dinara, u zavisnosti od toga da li je reč o svežem ili dugotrajnom mleku, da li je mleko sa laktozom ili bez nje, koja je količine mlečne masti.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, mlekare u Srbiji su 2021. sa poljoprivrednih gazdinstava otkupile 891.788.000 kilograma kravljeg mleka, a proizvedeno je oko 210.000.000 kilograma mleka za upotrebu u ishrani.
Ostatak je potrošen na mlečne prerađevine.
Zašto u Srbiji nema mleka?
Zavisi koga pitate.
Proizvođači kažu da će nestašica tek biti, pošto je uništen stočni fond, a otkupne cene su niske, dok prerađivači nisu odgovorili na pitanja BBC-ja.
„U poslednjih nekoliko nedelja primetna je veća potražnja kupaca za mlekom, a beležimo i značajno manje isporuke naših dobavljača“, navode iz kompanije Merkator-S.
To je razlog, kako navode, što neke od njihovih prodavnica „u nekom trenutku, mogu ostati bez mleka u ponudi“.
„U stalnom smo kontaktu sa proizvođačima mleka, trudimo se da na što optimalniji način raspodelimo količine koje nam dostavljaju i pokušavamo na taj način bar delimično da zadovoljimo potrebe naših potrošača“, piše u odgovoru kompanije Merkator-S.
Merkator-S upravlja prodavnicama IDEA, Roda, Merkator i Velpro.
BBC na srpskom je ovim povodom kontaktirao i sa drugim velikim trgovinskim lancima.
Iz kompanija DIS, Lidl, Univereksport i Delez odgovorili su da je za ova pitanja nadležna Grupacija trgovaca Privredne komore Srbije (PKS).
Iz Lidla navode da „PKS može pružiti komentar koji donosi ugao svih trgovaca“.
Iz Grupacija trgovaca Privredne komore Srbije (PKS) Srbije 3. septembra su saopštili da ulažu velike napore kako bi obezbedili potrebne količine robe i kontinuiranu snabdevenost tržišta i da svakodnevno dopunjuju asortimane prodavnica.
„Tražnja za osnovnim životnim namirnica koje su pod Uredbom Vlade Republike Srbije u protekla tri meseca veća je od 20 procenata u odnosu na isti period prošle godine“, navodi se u saopštenju PKS.
Odgovore o stanju na tržištu nisu poslali iz kompanija Imlek i Megle, koje se bave preradom mleka.
Niske otkupne cene i smanjen stočni fond
Proizvođači mleka za nestašicu krive loš odnos države prema ovom sektoru i niske otkupne cene mleka, ali upozoravaju da velike nestašice tek dolaze.
„Zašto trenutno nema mleka u trgovinama, ja to ne znam, ali ako je reč o proizvodnji, znam da mleka nema i da ga neće biti“, kaže Sanja Bugarski, iz Saveza udruženja odgajivača goveda, za BBC na srpskom.
Objašnjava da je cena sirovog mleka niska, da su životinje poklane i da je uništen genetski potencijal.
Otkupna cena sirovog mleka povećana je ove godine, a Bugarski kaže da pojedini prerađivači „plaćaju 40, neki drugi 50 dinara“.
Cena proizvodnje jednog litra sirovog mleka je 65 dinara.
„Tu cenu farmerima niko ne plaća“, objašnjava Bugarski.
Kaže i da je procenjeno da cena sirovog mleka do kraja godine „mora da prelazi 80 dinara da bi poljoprivrednici mogli da ga proizvode“.
I dok je otkupna cena i dalje relativno niska, cene u prodavnicama nastavljaju da rastu.
Prema odluci Vlade Srbije, maksimalna dozvoljena cena mleka povećana je za šest dinara i ograničena do kraja septembra.
Maksimalna maloprodajna cena mleka od 2,8 odsto mlečne masti u pakovanju od jednog litra ne sme da prelazi 119,99 dinara, dok je dosadašnja cena iznosila 113,99 dinara.
- Zašto su poskupeli meso i ulje u Srbiji
- Koliko se u Srbiji i na Balkanu istanjio kućni budžet i kako je u svetu
- Koje vegansko mleko je najbolje za planetu
Za nestašice mleka kriv je i smanjen stočni fond, objašnjava Bugarski.
„Proizvodnja mleka ne može obnoviti danas, sutra, ni u narednih pet do deset godina.“
„Da biste obnovili proizvodnju mleka, kao država morate da izdvojite jako velik novac. Po jednoj kravi treba da izdvojite 15.000 evra“, priča Bugarski.
Kaže da su mnogi proizvođači poklali ili prodali životinje, a „onog momenta kada ljudi prodaju životinje, niko ih više neće ubediti da kupe ponovo“.
Strmoglavi pad proizvodnje mleka počeo je 2016, objašnjava Bugarski i dodaje da su za to krivi i prerađivači.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku od 1. decembra 2021. godine, u Srbiji je bilo 895.514 goveda, što je za tri odsto manje u odnosu na prethodnu godinu.
U odnosu na desetogodišnji prosek (2011-2020), ukupan broj goveda manji je za 5,1 odsto.
Prema podacima poljoprivrednika, u Srbiji je oko 180.000 krava za mužu, dok ih je pre šest, sedam godina bilo od 450.000 do 500.000.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
„Prema podacima poljoprivrednika, u Srbiji je oko 180.000 krava za mužu, dok ih je pre šest, sedam godina bilo od 450.000 do 500.000.“
Da li je neko svestan ovog podatka koji je i zabrinjavajući i poražavajući?
Gde nam je poljoprivredna i ruralna politika i ko se njome bavi u državi i na lokalu?
Znači pre šest, sedam godina bilo je bolje?
Kako je moguće da niko ne prati da u velikim selima možete na prste jedne ruke da izbrojite domaćinstva koja imaju krave?
Da li se ovako brine o našoj deci? Kad svi znamo da odojčad i deca u najranijem uzrastu trebaju mleko. Naravno tome treba dobati da je mleko jedna od osnovnih životnih namirnica.
Ko je sebi dao za pravo da ovakvim nemarom i nebrigom upropasti stočni fond i dovede u pitanje isporuku svežeg mleka?
A ovamo mašemo novcima podeljenim poljoprivrednicima, mašemo otvorenim fabrikama stranih investitora u koje se zapošljavaju i ljudi sa ruralnih područja a zapostavljaju ili smanjuju primarne delatnosti, mašemo zlatnim dobom procvata i prosperiteta dok na terenu u svim oblastima imamo poražavajuće rezultate.
Hajmo svi na Sajam VINA, ne treba nam mleko.
Uništili smo i sve domače izvore, pa uskoro i vodu nećeno imati.
Ali najvažnije je da imamo naše vinare i da nam je vino glavni državni projekat.
„Za 9 godina čak 58.000 đaka manje: Novi podaci Zavoda za statistiku su poraz za celu zemlju“.
Još podataka koji odslikavaju realnu sliku Srbije.
Šta će nam stočni fond? Kome uopšte treba mleko? Bitno da mi razvijamo međunarodnu saradnju sa Kinezima i da je naš grad poznat širom sveta. Malo li je?
Svaku polurecenicu koju izgovori najveci manipulator svih vremena A. Vucic, izgovara je tako da bi od sebe napravio bozanstvo. Usput kad za milimetar zagusti upotrebljava sabacke motkase i novosadske bele majice. Prosto receno bije.
Kupovao je glasove, lazirao izbore, laze sve sto kaze. Evo recimo za 1. septembar je najavljivao rat. Svadja nas sa komsijama, a nikako da izgovori reci, ogrevno drvo, pelet, struja, secer, mleko… Standard nam je toliko pao da nemamo vise ni za prodavnice polovne garderobe.
Selo srbije nestaje geometrijskom progresijom. Pogledajte samo ekipu koja vodi brigu o selu. Pa oni nikad popke na noge nisu obuli. Nema krava muzara, a od Srbije je tek nesto ostalo.
Za sve je kriv ov. Aleksandar Vucic !!!
Jeste nema mleka. I nece ga biti.
Brnabic A. mora da pristane da bude „nečija lutka“ zato što ima jako tanke kvalifikacije (kalemarski kurs u americi) i zato što i njen brat i ona jako gramzive osobe. U istoj je poziciji kao i gomila drugih „bliskih saradnika“ Vučića. Došli su 2012. na vlast kao gologuzija a sada imaju stotine miliona (neki i milijarde) evra.
Potpuno normalno prednjaci porodica Vucic. Obicni ljudi, skoro poverovase u ekonomskog tigra.
Zacas iz zlatnog doba u mračno,hvala ti predsedniče što brineš o nama.
Ма нема проблема, уместо млека имаћемо вино, ту држава улаже велике паре….
Nažalost nećemo imati svi vino. Vino je samo za ograničen broj ljudi koji su ga i konzumirali na sajmu. Još od naših predaka važi pravilo da su gazde pile vino. Car Dušan je imao vinovod na Kosovu. Znači mi ovde na jugu, sa najnižim zaradama u Srbiji, pitanje da li ćemo imati za hleb. U Beograd pak se slivaju svi novci, teče vino, konzumira se, donose mere i naređenja a izvršenje zna se po nalozima, po gradovima. Nažalost, ponovo kažem, ovakve politike nisu dobre. Usmerava se pažnja na manifestacije, degustacije, konzumiranja, gošćenja i prezente a s druge strane upropašćavaju se čitave grane privrede, čitava sela nestaju tj. izumiru, stručnjaci nam odlaze, mladi sanjaju da odu preko. Takođe mnogo para smo uložili u jugorosgas, sad zavrnut dotok iz Rusije, idemo Jovo nanovo – novi projekti – izgradnje terminala za tečni naftni gas, nova sredstva iz budžeta i tako besciljno ili vrlo ciljano – radimo samo ono što možemo da prelijemo u nečije džepove.Organizatorima sajma vina nije ni na pamet palo, kada su putem medija pozivali građane da posete sajam, da li građanin sa juga ima za kartu do Beograda, da li ima za ulaznicu za ulazak na sajam i da li treba i da jede – jer vino ne ide na prazan stomak dragi moji sugrađani.
Izradovasmo se kako nemci čekaju u red za ulje,tuširaju se hladnom vodom,sve poskupelo …Potpuno neobrazovani i neupućeni mislimo da neće kod nas i ubeđuje nas AV,apsolutni vladar da silne viškove imamo . Biće nam mnogo.mnogo gore nego nemcima.