LESKOVAC – Porodica Jugoslava Stanisavljevića iz leskovačkog sela Donje Krajince ne plaća struju od 1948. godine. Kažu da je to kompenzaciju za zemljište, ustupljeno za izgradnju trafo stanice.

Prvi račun stigao je tek 2004. godine i od tada je dug narastao na više od 1,7 miliona dinara, ali to Jugoslav Stanisavljević ne namerava da plati.

Iz trafostanice, podignute u dvorištu Stanisavljevića, strujom se snabdeva preko 2.500 stanovnika u tri sela. U međuvremenu leskovačka „Elektrodistribucija“ je povela spor protiv Jugoslava i njegove majke Gordane, a pre dva dana inkasanti su isekli struju i porodicu sa troje maloletne dece ostavili u mraku.

-Pre ću da se popnem na trafostanicu, isečem sve žice i ostavim tri sela u mraku nego da platim struju. Smatram da je leskovačka „Elektrodistribucija“ prekršila dogovor koji su ondašnje vlasti postigle sa mojim pokojnim ocem Svetozarom. Zbog te trafostanice sam rastao u strahu, sada moja deca – priča za „Blic“ Jugoslav Stanisavljević.

Jedinstveni slučaj enigma je i za nadležne u „Elektrodistribuciji“.

Portparol Nebojša Stanković kaže da ne postoji nikakv pisani trag o dogovoru iz 1948. godine.

– Tužba je podneta 2010. godine za dug od 1,6 miliona dinara, a poslednji put su isključeni za neplaćeni račun od preko 100.000 dinara. Pretpostavljamo da je dogovor postojao, ali to je teško dokazati – ocenjuje Stanković, koji navodi da je ova porordica mesečno trošila struju za 10.000 dinara.

Stanisavljevići se na sudu pozivaju baš na taj dogovor.

– Čekamo veštačenje, jer Stanisavljevići osporavaju i iznos dugovanja. Problem je što nema ugovra, što se tih godina dogovaralao na postpartizanski način – veli Saša Momčilović, zastupnik porodice.

Jugoslav kaže da će, kao krajnju meru, tražiti izmeštanje trafostanice iz svog dvorišta.

– Preko dvorišta, u kome smo poskeli sve drveće, prolazi kabal od 10.000 kilovata. Kada dune vetar, varnice sevaju na sve strane. Kada sam bio mali sanjao sam da nam kuća gori, sada u košmaru žive moja deca. Neka nose svoju trafostanicu gde znaju i kako umeju, hoću nazad svoje parče dvorišta i porodični mir – besan je Jugolsav.

Neki od pravnika smatraju da su Stanisavljevići izgubili pravo na zemlju.

– Uz ogradu da nisam imala uvid u spis predmeta, navela sam da je EPS kao pravno lice koje je nesporno sagradilo objekat – trafo stanicu svojim sredstvima na tuđem zemljištu, svakako stekao pravo svojine na istom i to ili po osnovu pravila o građenju na tuđem zemljištu ili po osnovu održaja. Takođe, ukoliko ne postoji pisani ugovor između EPS-a i vlasnika zemljišta (pisani jer je nemoguće utvrditi sadržinu usmenog ugovora zaključenog 1948.godine) najverovatnije je da će pravo i odluke suda biti na strani EPS – a kada je reč o naplati usluge za isporučenu električnu energiju. – tumači Jovana Vučković Pejčić.

Primorani da ustupe zemlju

-Moj pokojni suprug je na neki način bio primoran da ustupi zemlju za trafostancu jer je mesecima ubeđivan. Umirao je od straha da se ne desi neka nevolja kad zagrmi. Mislim da je neplaćanje mesečnog računa od od oko 5.000 dinara kirija koja nije velika za državu – priča Gordana Stanisavljević.

(Izvor: BLIC, Jugmedia)