RISTOVAČKA TRAGEDIJA

Teror i represalije bugarskih okupacionih jedinica u južnoj Srbiji tokom Prvog svetskog rata, a naročito prilikom gušenja ustanka podignutog 1917. godine od strane srpskog naroda iz Toplice, Jablanice, Puste Reke i drugih mesta bile su stravične i brutalne. Međutim, i posle pada Prokuplja i slamanja glavnog otpora srpskih ustanika krajem marta 1917. borbe  srpskih četnika sa okupatorskim snagama nisu jenjavale.

Tokom aprila 1917. godine jedan od ustaničkih starešina Kosta Pećanac uputio je pismo bugarskoj komandi u Nišu u kojem je zahtevao da se prekine sa nečuvenim terorom nad civilnim stanovništvom, i pretio Bugarima novim napadima i diverzijama.

Dejan Antić, autor teksta

U duhu njegovog obraćanja okupatorskim vlastima, na Đurđevdan 23. aprila 1917. (po julijanskom kalendaru) kod Krša na planini Vidojevici održan je veliki četnički zbor i doneta odluka da se nekoliko stotina ustanika podeljenih u pet četa uputi dolinom Južne Morave sa zadatkom izvođenja diverzantskih akcija i ugrožavanja položaje bugarske vojske

Na tom putu, prilikom prelaska Južne Morave kod sela Ristovac nadomak Vranja, 1/14. maja 1917. godine četnici stupaju u borbu sa bugarskim trupama. Tom prilikom oštećuju most na Moravi i železničku stanicu i nastupaju dalje u pravcu Bosilegrada. U vatrenom okršaju kod Ristovca gine na desetine srpskih četnika, ali i ne tako mali broj bugarskih vojnika.

U znak odmazde zbog akcije srpskih ustanika, bugarske okupacione trupe, samo nekoliko dana po završetku borbi kod Ristovca, do temelja spaljuju čitavo selo i likvidiraju 53 stanovnika.

Prema zapisima Vranjanca dr Jovana Hadži Vasiljevića saznajemo da su okupatorske trupe u Ristovcu 5/18. maja 1917. godine sve muškarce starije od 12 godina zatvorili u seoski magacin, dok su kuće minirali i zapalili. Jedine neoštećene zgrade ostale su škola i magacin. Čitavo selo toga dana je nestalo u plamenu. Svi zarobljeni muškarci stariji od 18 godina morali su da iskopaju tri velike jame i da se pored njih poređaju, posle čega su streljani.

Bugarski vojnici su nameravali da streljaju i zarobljene žene koje su prethodno mučene i silovane, ali se toj njihovoj nameri usprotivio jedan nemački oficir, pa su tako izbegle smrt.

Ristovačko stradanje je po broju ubijenih Srba i načinu mučenja među najvećim stratištima u vranjskom kraju, odmah iza Uševačkog startišta u kojem je okupator za manje od pola sata svirepo pobio 130 žitelja sela Uševca.

Neka je večna slava postradalim ristovačkim mučenicima i neka pravoslavna vera u vremenima koja dolaze daje snagu i srpskom i bugarskom narodu da žive u miru i slovenskoj slozi, i da se nedela poput Surdulice, Ristovca, Arapove doline i Uševca više nikada ne ponove.

Doc. dr Dejan Antić

Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu


Okružni i Gradski odbor Udruženja potomaka ratnika oslobodilačkih ratova Srbije i Vranja 18.maja, s početkom u 12 sati, obeležavaju 102.godišnjicu velikog stradanja sela Ristovac i njegovih žitelja u Prvom ratu

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar