Žetva pšenice u Pčinjskom okrugu je počela i ovogodišnji rod biće veći za oko 10 procenata u odnosu na prošlogodišnji. Očekuje se prosečan prinos od oko 4,0 do 4,5 tone po hektaru, ističe Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.

Vlaga pšenice se, po njenim rečima, kreće od 12,5 do 14 procenata, a što se tiče hektolitra on se kreće se u rasponu od 73 do 75, proteini od 12,5 do 13,5 ,a primese su: mah do 8 procenata.

Pšenica je ove jeseni u Pčinjskom okrugu posejana u širim optimalnim rokovima na oko 10.000 hektara što je za 30 procenata manje od očekivnih površina, a što se tiče prinosa biće veoma šaroliki i zavisiće od primenjene agrotehnike i kretaće se u rasponu od 3,5 do 7,0 tona po hektaru.

„Na prinos pšenice veliki uticaj pored preduzetih agro- tehničkih mera imaju i vremenske prilike. Ovogodišnju setvu pratila je blaga zima, nedostatak padavina u martu i aprilu u vreme vlatanja kao i relativno dovoljno padavina u vreme nalivanja zrna“, kaže naša sagovornica.

Ona dodaje da nakon završetka žetve pšenice poljoprivredne proizvođače očekuje važna agrotehnička mera, zaoravanje ili ljuštenje strništa. U vreme žetve pšenice tempertura vazduha je često 33 i više stepeni, a temperatura zemljišta na ogoljenoj parceli dostiže ne retko i 70 stepeni. U takvim uslovima isparavanje vlage iz dubljih slojeva zemljišta je veliko. Zaoravanjem stništa se prekida kapilaritet i čuva zemljišna vlaga, zatim se postiže uništavanje poniklih korova i stvaranje mrvičaste strukture pa je kasnije lakša i kvalitetnija osnovna obrada zemljišta. Dubina ljuštenja zavisi, pre svega od tipa i vlažnosti  zemljišta i količine žetvenih ostataka i iznosi 10 do 15 cm.

„Prilikom ljuštenja stništa trebalo bi uneti 7 do 8 kg azota (najčešće UREA) po toni žetvenih ostataka kako bi se ubrzala mineralizacija organske materije i sprečila azotna depresija.Osim što zemkljište obogaćuje humusom, žetveni  ostaci imaju značajne količine mineralne materije pa se zaoravanjem u zemljište delimično vraćaju hraniva izneta prinosom.Umesto ljuštenja stništa može odmah oranje na punu dubinu i zaoravanje potrebne količine organskih imineralnih đubriva  za naredni usev, ali ne i spaljivanje stništa“, savetuje Lazović Đoković.

Spaljivnjem slame nanosi se velia kšteta oranicama sa dugotrajnim posledicama.Dolazi do gubitka značajne količine organske materije azota, humusa i do uništavanja korisne mikroflore u zemljištu, čime se na duži rok narušava biološka ravnoteža i agroekosistem. Spaljivnje slame i drugih biljnih ostataka neopravdano je ne samo sa agronomskog stanovišta, već je i veoma opasno zbog mogućnosti širenja vatre i izazivanja požara širih razmera. Zato je i zakonom zabranjeno i kažnjivo.