Rod pšenice u Pčinjskom okrugu ove godine veći za 10 posto

Žetva pšenice u Pčinjskom okrugu je počela i ovogodišnji rod biće veći za oko 10 procenata u odnosu na prošlogodišnji. Očekuje se prosečan prinos od oko 4,0 do 4,5 tone po hektaru, ističe Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.

Vlaga pšenice se, po njenim rečima, kreće od 12,5 do 14 procenata, a što se tiče hektolitra on se kreće se u rasponu od 73 do 75, proteini od 12,5 do 13,5 ,a primese su: mah do 8 procenata.

Pšenica je ove jeseni u Pčinjskom okrugu posejana u širim optimalnim rokovima na oko 10.000 hektara što je za 30 procenata manje od očekivnih površina, a što se tiče prinosa biće veoma šaroliki i zavisiće od primenjene agrotehnike i kretaće se u rasponu od 3,5 do 7,0 tona po hektaru.

„Na prinos pšenice veliki uticaj pored preduzetih agro- tehničkih mera imaju i vremenske prilike. Ovogodišnju setvu pratila je blaga zima, nedostatak padavina u martu i aprilu u vreme vlatanja kao i relativno dovoljno padavina u vreme nalivanja zrna“, kaže naša sagovornica.

Ona dodaje da nakon završetka žetve pšenice poljoprivredne proizvođače očekuje važna agrotehnička mera, zaoravanje ili ljuštenje strništa. U vreme žetve pšenice tempertura vazduha je često 33 i više stepeni, a temperatura zemljišta na ogoljenoj parceli dostiže ne retko i 70 stepeni. U takvim uslovima isparavanje vlage iz dubljih slojeva zemljišta je veliko. Zaoravanjem stništa se prekida kapilaritet i čuva zemljišna vlaga, zatim se postiže uništavanje poniklih korova i stvaranje mrvičaste strukture pa je kasnije lakša i kvalitetnija osnovna obrada zemljišta. Dubina ljuštenja zavisi, pre svega od tipa i vlažnosti  zemljišta i količine žetvenih ostataka i iznosi 10 do 15 cm.

„Prilikom ljuštenja stništa trebalo bi uneti 7 do 8 kg azota (najčešće UREA) po toni žetvenih ostataka kako bi se ubrzala mineralizacija organske materije i sprečila azotna depresija.Osim što zemkljište obogaćuje humusom, žetveni  ostaci imaju značajne količine mineralne materije pa se zaoravanjem u zemljište delimično vraćaju hraniva izneta prinosom.Umesto ljuštenja stništa može odmah oranje na punu dubinu i zaoravanje potrebne količine organskih imineralnih đubriva  za naredni usev, ali ne i spaljivanje stništa“, savetuje Lazović Đoković.

Spaljivnjem slame nanosi se velia kšteta oranicama sa dugotrajnim posledicama.Dolazi do gubitka značajne količine organske materije azota, humusa i do uništavanja korisne mikroflore u zemljištu, čime se na duži rok narušava biološka ravnoteža i agroekosistem. Spaljivnje slame i drugih biljnih ostataka neopravdano je ne samo sa agronomskog stanovišta, već je i veoma opasno zbog mogućnosti širenja vatre i izazivanja požara širih razmera. Zato je i zakonom zabranjeno i kažnjivo.

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar