Posle prikazivanja filma „Bilo jednom u Srbiji“ u bioskopima, na RTS-u je minulog vikenda, kako je ranije najavljeno, počelo emitovanje serije istoimene čija je gledanost zabeležila nezapamćeni rekord budući da je dve epizode odgledalo skoro tri miliona ljudi.
Producent i scenarista filma i serije Zvonko Šimunec, rođeni Leskovčanin, kaže da je više nego zadovaljan.
„Veoma sam zadovoljan zbog toga što je publika prihvatila seriju i što je svakako to satisfakcija zbog teških okolnosti pod kojima smo radili“, kaže za Jugmediu Šimunec.
Prema podacima sa kojima on raspolaže, u subotu veče prvu epizodu video je 1241000 gledalac, a šerovana je 32,7 od 100 posto, dok je u nedelju seriju, čija se radnja odvija u Leskovcu početkom dvadesetih godina prošloga veka, pratilo na prvom programu RTS-a 1117000 gledalaca. Šerovana je 28,29 posto.
„U subotu i nedelju serija je bila najgledanija od svih programa RTS-a i od svih programa drugih televizija, budući da je svaki treći gledalac video te dve epizode. Takav rekord se retko beleži“, naglašava naš sagovortnik.
Uprkos tome, dodaje, što je film video manji broj gledalaca nego što je on želeo, ipak ga je videlo dovoljno.
„Dovoljno da se ispuni moja želja da onaj pravi duh Leskovca dopre do javnosti i promeni generalnu percepciju kojom nisam bio zadovoljan. Sada, kada je u dva dana tri miliona ljudi videlo seriju, nemam nikakvu dilemu da će vredni, dostojanstveni i duhoviti ljudi Leskovca, tek izašli iz rata, a potpuno spremni da promene i izgled i duh Leskovca i učine ga velikim, videti veoma veliki broj ljudi“, dodaje.
Svaka sledeća epizoda, ocenjuje, biće još jedna cigla, još jedan korak ka tome da se upoznaju pravi Leskovčani i pravi duh Leskovca.
Inače, film i serija „Bilo jednom u Srbiji“, pripremani su nekoliko godina, a snimani u Leskovcu i okolini i to u njažećim talasima pandemije virusa korone. Tokom snimanja umro je glumac Ivan Bekjarev, koga nema na filmu, ali ima na početku serije, što je usporilo snimanje.
Jedan od pokrovitelja bio je grad Leskovac.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Pa,može se reći slaba dvojka. Teško da je moglo gore.
Vi očigledno ne volite dovoljno svoj grad.
Draga Aleksandrija mi baš volimo svoj grad. I zato ne dozvoljavamo da ga dalje uništavate svojom nestručnošću, bahatošću i rasipanjem novca građana na stvari koje nisu prioritetne.
Naša sreća što imamo stručnjake u sekciji za komentare Jugmedije koji znaju šta su prioriteti. Stručnost im ne fali…
RAZOČAREJŠN Očigledno si u školi navikao na dvojke i još si umislio da možeš da ih deliš.. Serija je odlična!
Ključno pitanje je koliko je zaista ostalo od pravih leskovčana i koliko se zadržao ravi duh Leskovca? U kakvom Leskovcu mi danas živimo? Šteta je što je uništena tekstilna industrija po kojoj smo nekad bili prvi u svetu (Najubav štof na cel svet!), da li neko zna podatak da su leskovačke tekstilne fabrike proizvodile vrhunski šrof za vojsku, miliciju, da je širom sveta štof bio tražen i ne samo tražen već i priznat. Tada se radilo, proizvodilo, privreda je svetala jer bez proizvodnje nema ni raspodele. Danas pak, puni su nam budžeti al od oporezivanja građana, napisanih kazni u saobraćaju, notari nas globe, sve se naplaćuje na svakom koraku. Proizvodnja je inostrana, jeftina naša domaća radna snaga – najjeftinija u svetu. Dok inostrane kompanije proizvode kod nas i kapital iznose iz naše zemlje mi se hvalimo brojem otvorenih radnih mesta na kojima naši ljudi oboljevaju i bivaju ekspolatisani. To je s jedne strane. Sa druge pak cvetaju manifestacije, prezentacije i vizitacije. Ima li potrebe govoriti o miru i stabilnosti. Svakodnevno nas opterećju stvarima za koje oni gore treba da se zalažu, da se bave a ne da zastrašuju narod štednjama, restrukcijama i glađu. Što se filma tiče lepo je videti nekadašnji duh Leskovca ali istovremeno i tužno šta je ostalo od nekadašnjeg malog Mančestera.
Podatak da je veća gledanost serije nego očekivana gledanost filma je još jedan pokazatelj siromaštva u Srbiji, jer sve veći brolj građana i građanki bioskopsku i pozorišnu kartu smatra luksuzom koji sebi i svojoj porodici ne može da priušti.
Odličan prezent istorije i prilika jednog doba u našem gradu. Dobra ekipa glumaca koja promoviše Leskovac.
Kultura odlaska u bioskop ne postoji, nije sigurno problem u 200-300 dinara za kartu. Opet i pored toga, brojke koje serija beleži su iznad očekivanja.
„Jedan od pokrovitelja bio je grad Leskovac.“
Ova rečenica me navela da postavim pitanje:
Da li je neko stavio na papir koliko grad Leskovac košta snimanje filma.
Inače u pitanju su milionski iznosi.
Odlična serija.
Nije bioskop luksuz, karta košta kao jedna pakla cigareta, nego je narod, nažalost, izgubio kulturu odlaženja u bioskop. Mi smo nekada išli redovno , porodično, mediji su bili rts1 i rts2 i bio je doživljaj kad nas roditelju vode u bioskop. Bila je to i navika u tim nekim lepim prošlim vremenima.
Vidiš Aleksandrija lepo si to rekla: „U tim nekim lepim prošlim vremenima“.
Umesto da sadašnje vreme i buduća vremena donesu nešto bolje sve više nas, uključujući i tebe, konstatuje da su prošla vremena bila lepa i lepša. Dolazimo do pitanja zašto je to tako? Zato što je neko vodio neadekvatnu dugoročnu politiku, zato što neko nije sa dovoljno pažnje promišljao korake, zato što su lični afiniteti i interesi uzeli primat nad ciljevimalokalne zajednice.
Kao i po običaju vaši komentari nisu ovde izostali ali ih nigde nema kada je reč o smanjenu stočnog fonda i o nestašici mleka.
Ovo je samo los pokusaj i nista vise
Neverovatno koliko ljudi mogu da mrze svoj grad i da u sve mešaju politiku.
Neverovatno Bojana. Skoro pa isto koliko i tvoja glupoća.
Ovo je najbolji i najlepsi moguci odgovor svima onima koji su ismejavali ovaj projekat i pricali kako je to imaginacija gradonacelnika i celog njegovog tima.Jos jednom se pokazuje da sve sto je prezentovao kao svoje ideje i vizije i sve sto je uradio gradonacelnik donelo je nakon realizacije istih najvece moguce benefite, blagodeti i promociju Grada Leskovca ne samo u regionu nego u celom svetu.
Bobane kad sve znaš čudo ne znaš da ideja o filmu nije gradonačelnikova. Ili ti ipak nisi o svemu obavešten?
Kad god Boban Ilić oseti potrebu da nekog brani taj je znači u problemu.
Dobar je projekat zato ima toliku gledanost.
Bravo za film i seriju i pokrovitelje.Jedan od njih je grad Leskovac.
Miki za tvoju informaciju grad Leskovac je glavni finansijer filma. Milioni i milioni evra su tu otišli iz budžeta grada a na teret građana. U prvom krugu samo na potpis 100.000 evra. A zatim….e to je bolje da ne znaš.
U Leskovcu nekad bese, pevale su kazandzije, cevabdzije, obucari, a gde su sad njihovi potomci. Nema ih ni na mapi, po uprave sve seljacine. To je nas grad.
Bravo Taki. Po uprave sve seljačine sa glavnim seljakom na čelu gradske uprave.
Lepo zamislhen i realizovan projekat. Nadam se da porodice ovih uspesnih ljudi su danas ponosni na svoj grad i korene.
Ovaj film, serija, je najbolji podsetnik Malog Mančestera u svom punom sjaju. Grad trgovaca, industrijalaca, zanatlija, intelektualaca, elite. Grad dobrih i srdačnih ljudi, domaćina.
Podsetnik da ne zaboravimo ko smo i šta možemo biti, ako prekinemo sa podelama i svi zajedno počnemo da radimo u opštem interesu.
Tim dr Gorana Cvetanovića je još jednom uspeo da na najbolji način promoviše Leskovac.
Da posetiš psihijatra.
Prelepa serija koja prikazuje jedan segment iz starog Leskovca, trebamo biti ponosni sto ce sirom Srbije nas grad biti predstavljen i promovisan.
Samo zlonamerni ljudi mogu nešto loše da kažu o filmu i seriji,, Bilo jednom u Srbiji,,. Pa treba da je na ponos svakom Leskovčaninu što je o njegovom gradu snimljen ovako kvalitetan film koji se emituje na nacionalnoj televiziji.
Moj komentar nema veze sa politikom niti sa ljubavi prema gradu, draga moja. Politika me ne zanima odavno, već umetnost. Moj komentar je bio o umetničkom stilu koji je po meni trebao biti izveden s malo više takta. Neki ljudi će razumeti na šta mislim. I sa malo para se može efektno predstaviti filmska epoha. To se videlo.
Neupitno je koliko je svako od nas vezan za naš grad. Za svoju mladost,prve ljubavi, prijateljstva,pobede i poraze. Mi smo pametni, vredni ljudi, dobre komšije, ali smo generalno previše drčni u svakom pogledu.
Uzalud bačene velike pare. Kad čujem kako glumci pričaju, čas jako lošom imitacijom našeg dijalekta pomešanog sa beogradskim akcentovanjem, povraća mi se. Loše da lošije ne može biti. Dosadno, ravno, otaljavano, loš scenario, gluma amaterska a glavna heroina više izgleda ko tetka nega malkice ocvala devojka. Jedva ogledah prvu epizodu.
Bravo za promociju grada, odličan film!