Iako Dragana Maksić sa majkom i dvema sestrama Vesnom i Adrijanom ne živi u selu Šumata Trnica, koje se nalazi na samoj granici sa Severnom Republikom Makedonijom, ni jednoj od njih nikada nije palo na pamet da kuću i okućnicu prepuste zubu vremena. Naprotiv, one su se tako organizovale da uvek nađu vremena da se pobrinu za kuću, ali i imanje koje poseduju u ovom selu.

Do svog sela uvek dolaze kolima natovarenim životnim namernicama, a kada krene berba pečuraka i lekovitog bilja i raznim džakovima i korpama. Do njihove kuće stignu posle sat i po vremena vožnje mahom lošim makadamskim putem. Njihovom dolasku uvek se obraduju njeni strica istrina koji su jedini stanovnici ovog sela. Berba gljiva je oduvek bila značajan posao za porodicu Maksić, a koji je uglavnom služio za dopunu kućnog budžeta, pa otuda ga one i danas sa istim elanom obavljaju i čak nadograđuju učeći od drugih.

Seste Maksić iako su mlade odlično poznaju biljni i životinjki svet svog kraja jer su od malena od roditelja učile kako da prepoznaju lekovito bilje i jestive pečurke. Znanje koje su stekle od njih one su tokom proteklih godina nadograđivale učeći od prijatelja koji se bave istim poslom, ali i preko Interneta. Zbog toga tokom sezone uspeju da svojim standardnim kupcima ponude više od dvadeset vrsta čajeva koje uberu na obroncima Široke Planine. Ova planina bogata je i gljivama, a sestre Maksić umeju da razlikuju oko četrdeset vrsta.

“Berbu pečuraka počinjemo krajem marta i početkom aprila, kada krene berba smrčka. Čim to završimo krenemo sa berbom cveta gloga, a na jesen i ploda”, kaže Dragana i ističe da njena najstarija sestra Vesna odlično poznaje gljive i uvek je konsultuju kada imaju nedoumicu oko neke.

U berbu šumskih plodova i lekovitog bilja one retko kada idu zajedno. Veoma često se desi da ih ona, ukoliko postoji dobar put kroz šumu, autom odveze do mesta berbe i u povratku ih pokupi zajedno sa ubranim plodovima. U berbu sve one idu opremljene dugačkim drvenim štapom, dubokim cipelama i rančevima. Mnogo puta im se na putu ispreči neka divljač koja se odmah da u beg čim ih primeti.

I kada se sve zajedno vrate kući iz berbe one nemaju vremena za predah jer lekovito bilje, šumske plodove i ubrane pečurke moraju da stave u ostave, odnosno na sita da se suše. Ovaj posao sestre Maksić rade same i opstaju samo zato što su se dobro organizovale i zaduženja podelile između sebe.

“Najstarija Vesna koja je po zanimanju stomatolog zadužena je za marketing i Internet prodaju, a najmlađa Andrijana, student Prirodno matematičkog fkulteta u Nišu, radi sve prateće poslove vezane za njihov posao i ona najviše vremena provodi sa majkom u susednom Novom Selu”, kaže Dragana koja je budući advokat i koja osim što se bavi uzgojem pčela je zadužena za spremanje paketa sa proizvodima za kupce.

Dragana je zadovoljna i ovogodišnjim prinosom meda i kaže da će kupcima ponuditi još jedan pčelinji proizvod – pčelinji hleb, ali i još jedan začin u kombinaciji od nekoliko vrsta pečurki. Kod njihovih kupaca odličnu prođu ima i kečap od gloga, kao i kafa od žira i slatko od gljiva.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.