Školovanje jedne osobe u Srbiji od predškolskog obrazovanja do završenih studija u proseku košta više od 34.000 evra, u zavisnosti od izabrane srednje škole i fakulteta, pokazalo je istraživanje Instituta za razvoj i inovacije.

Prema rezultatima tog istraživanja, koje je rađeno na osnovu ekonomskih i statističkih podataka, najviše košta školovanje studenta koji je završio osnovne studije stomatologije – gotovo 71.000 evra, saznaje Danas.

„Posmatrali smo da je taj mladi čovek, visoko obrazovan, bio pet godina na fakultetu. Dakle, otišao je u produženu godinu u proseku i da je diplomirao 2018. godine, što znači da je krenuo u predškolsko 2000. godine. U tom periodu od 18 godina, dok je diplomirao, država, njegova porodica su uložili u njega 34.100 evra“, rekao je za RTS Nenad Jevtović, iz Instituta za razvoj i inovacije.

Komentarišući ovaj podatak, Srđan Verbić, nekadašnji ministar prosvete, a danas profesor na Fakultetu za finansije, ekonomiju i administraciju (FEFA), kaže za Danas da mu se nimalo ne sviđa formulacija da „državu košta“ obrazovanje.

„Prvo, zato što se obrazovanje tako tretira kao trošak, a ne kao investicija. Drugo, zato što se tako imputira da država daje neke svoje pare. Nema država svoje pare, to su pare nas građana koji i kroz porez finansiramo obrazovanje sve naše dece. Ne treba komentarisati rezultate istraživanja koje i sami autori vrlo pristrasno predstavljaju. Mogu samo da zamislim kako bi mogli da ih tumače neki pragmatični donosioci odluka u javnom sektoru“, navodi Verbić.

Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, kaže da ga ne bi iznenadilo i da je veći iznos u pitanju.

„Moguće je da istraživanje nije obuhvatilo sve segmente, poput troškova života studenata ili srednjoškolaca koji se školuju izvan mesta prebivališta. Jasno je da školovanje nije jeftino, ali generalno trebalo bi pre svega sagledati kakav produkt dobijamo za uloženi novac, odnosno da li kada država i rodtelji investiraju u školovanje deteta dobijaju očekivani kvalitet, tj. da li svršeni srednjoškolac ili student odgovara potrebama tržišta“, smatra Markov.

On kaže da onaj ko kupuje proizvod želi da cena odgovara kvalitetu, ali nije siguran da li je to tako i kada je reč o obrazovanju mladih.

„U svakom slučaju, ako pođemo od pretpostavke da celokupno školovanje košta koliko i jedan manji stan, jasno je da kada kupujete stan ne želite da on prokišnjava. Tako je i sa školovanjem. Neophodno je pronaći balans između cene i kvaliteta, a plašim se da to kod nas baš i nije tako. Takođe, mislim da je bitno naglasiti da veći deo navedenih troškova snose roditelji“, ističe Markov.

Njegov kolega Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola kaže da je cena školovanja od 34.000 evra preskupa, pogotovo ako se ima u vidu da nakon toga sledi godinu dana volontiranja kako bi se mlada osoba mogla uključiti u svet rada, bilo da je reč o frizeru, ekonomisti ili pravniku.

Ako se, kako kaže, tokom školovanja učenik osposobi da po završetku određenog ciklusa obrazovanja može spreman da dođe kod poslodavca, kao što je to slučaj sa dualnim obrazovanjem, onda novac koji se izdvaja za njegovo školovanje nije preveliki.

Antić napominje da je srednje stručno obrazovanje u Srbiji najskuplje, jer samo jedan učenik godišnje košta između 1.100 i 1.200 evra, za razliku od gimnazije, gde je taj iznos oko 800 evra, odnosno od 600 do 700 u osnovnoj školi.