Malo ko je znao da bračni par Miroslava (75) i Miladin Đurović (79) sa ćerkom Svetlanom (56), godinama u svojoj kući u Hisarskoj ulici u Leskovcu preživljava drame boreći se raznim bolestima, ali kada su sve troje preminuli u rasponu od 10 dana u gradu na Veternici nastala je panika jer se proneo glas da je trostruku tragediju izazvao virus korona.

Međutim u tim glasinama ima samo delić istine, no primer ove porodice i dalje služi kao upozorenje na nevidljivog neprijatelja.

„Korona nije izazvala njihovu smrt. Majka je umrla od srčanog udara, otac je bio dva puta negativan na antignenskom i PCR testu, a već veoma bolesnoj sestri od drugih bolesti je dan-dva pre smrti konstovan blaži oblik“, pričaju za „Blic“ druga ćerka Đurovića, Ana Cvetković, njen suprug Đorđe i sin Stefan, mladić koji se najviše starao o bolesnoj babi, dedi i svojoj teti.

Prvo je preminula Miroslava u noći između 15 i 16.oktobra od infarkta dok se njen suprug oporavljao od teške upale pluća.

„Ona je letos imala infarkt, a bila je i dijabetičar. Odjendom joj je bilo loše i za tren je nestala. Taj stres je još neoporavljenog oca dotukao. Vratio se kašalj i gušio se. Kada smo ga odveli u privatnu kliniku lekar je rekao da se na snimku vidi blagi začetak korone, pa je 18. oktobra smešten u Kovid bolnicu u Leskovcu“, priča Ana.

Njen otac je imao karcinom debeleog creva i prostate.

U međuvremnu je pozlilo Svetlani Đurović.

„Moja sestra je sa 40 godina imala problem sa srcem i nosila je dva baj-pasa, ali nismo znali da u sebi ima veće zlo, da ima karcinom i da je metastazirao. Krila je od nas. Požalila mi se dok je otac bio u bolnici da je krvarila i da ima dijareju“.

Miroslava, koja nigde nije radila i živela sa roditeljima, primljena je 20. oktobra u KC u Nišu, pošto su leskovački lakari uspeli da zaustave obilno krvarenje. Preminula je 23.oktobra.

Sve troje bili su vakcinisani i buster dozom Sinofarm vakcinom

„Tog dana smo baki stavljali sedmodnevni pomen. Zvao sam tetu. Nije se javljala, da bi tek uveče javili mami da joj je sestra preminila oko 10 sati”, priča Stefan sa suznim očima, pred čijim nogama se Svetlana onesvestila pre nego će svom silinom jurnuti opaka bolest.

Ona je testirana u niškoj bolnici i konstatovan je blagi oblik korone, ali su im lekari rekli da to nije problem, nego drugo žarište koje moraju da pronađu.

„Mi ne sporimo da je stres sve pokrenuo a da su moguću koronu zapatili usput“, pričaju ožalošćeni članovi porodice.

Ostao im je samo deda i otac koji je s njima komuncirao telefonom skoro sve do poslednjeg daha.

„Tražio je da se čuje telefonom sa ćerkom, a ona je već bila mrtva. Lagali smo ga da spava i da je boli glava. Tako su i on i baka otišli na onaj svet neznajući šta im je sa ćerkom. Ali, ako postoji drugi svet, tamo su se sreli“, priča mladić koji se sa roditeljima sprema da obiđe tri groba na obližnjem Svetolijskom groblju u Leskovcu.

Porodica preminulih tvrdi da su leskovački lekari bili veoma odgovorni. „Čak su nas i odvraćali da ne insistiramo da oca smestimo u bolnicu kako se ne bi zarazio, ali na karju je moralo“, veli Ana, koja kaže da je direktor Opšte bolnice Nebojša Dimitrijević urgirao da se njena sestra primi u KC Niš.

Dimitrijević kaže da nije do detalja upoznat sa tragedijom porodice Đurović, ali se seća da ga je neko zvao da urgira jer je Svetlana nekoliko sati ležela u sanitetskom vozilu čekajući da prime u KC Niš.

“Ali, ja to činim za svakog pacijenta“, kaže direktor Dimitrjević.

Kuća Đurovića neće ostati zatvorena. Trenutno su njoj Cvetkovići jer su pobegli iz svoje kuće, budući da su Đorđevi roditelji zaraženi koronom.