Boban Stošić iz sela Ćukovac kod Vranjske Banje, jedva je, kako kaže, ostao živ nakon što ga je stršljen ubo u šumi, dok je sekao drva za ogrev.

Stošić je za RTV Vranje ispričao da je bio u šumi iznad sela Bujkovac kod Vranjske Banje.

Prilikom seče ogrevnog drveta osetio je ubod, a posledice su umalo bile kobne. Uprkos rukavicama koje je nosio, ubod je bio jak, ali nije video odmah koji je insekt u pitanju. Seo je da odmori, a ubrzo su počele alergijske reakcije.

„Brao sam šumu za sebe, za svoje potrebe i odjednom sam osetio na ruci, nosio sam rukavice, da me nešto pecnulo i onda sam skinuo rukavicu i kažem drugu da me nešto ujelo. Nisam znao da sam alergičan, jer nikada mi se to nije desilo. Napravili smo pauzu, i odjednom sam počeo da osećam svrab u telu, a onda sam se srušio i bio u polunesvesnom stanju, samo sam gledao šumu iznad sebe“, kaže Stošić.

Dr Aleksandra Stanojković, lekar Hitne pomoći, rekla je da su Stošića zatekli u šumi, u ležećem položaju.

„Samo je vikao: ‘Ja ću da umrem’. Bio je niskotenzivan, pružili smo prvu pomoć, ordinirali intervensku terapiju koja ide. U toku transporta je povratio, gde smo zaključili da je reč o anafilaksiji. Hvala Bogu da se sve dobro završilo“, rekla je dr Stanojković.

Prijatelj koji je bio sa njim u berbi reagovao je brzo, te su sprečene katastrofalne posledice.

„Moj drug je hitno reagovao, zvao je Hitnu pomoć. Ne znam kako su me našli, u pitanju su bile sekunde. To je put kojim idu traktori, odmah su me špricali i da nisu reagovali tako brzo bio bih pokojan“, dodaje Stošić.

Doktorka Hitne pomoći rekla je da je teren bio nepristupačan, kao i da su Stošića morali da spuštaju traktorom.

Opasnost zavisi i od mesta uboda

Većina ljudi nije alergična na ubod stršljena, međutim mali postotak ima opasnu reakciju koja može nekada čak i fatalno da se završi. Opasnost uboda zavisi i od toga gde stršljen ubode, a opasnije je ukoliko je u blizini vrata, jezika ili usne duplje, jer dolazi do momentalnog otoka toga dela tela i otežanog disanja.

Zato je važno kod sebe uvek imati prvu pomoć, posebno u letnjim mesecima. Takođe, prvu pomoć treba nositi i na odmoru, kada ne možemo toliko brzo stići do lekarske pomoći.

„Kod ujeda, pošto je sezona branja malina, idu ljudi u seču drva, da paze oni koji su alergični da kod sebe imaju neki antihistaminik, ne bi bilo loše u apoteci da pitaju šta se koristi, obavezno je da imaju kod sebe neku hladnu tečnost, nešto slatko, jer prilikom prve pomoći to je najvažnije“, apeluje doktorka Stanojković.

Dakle, hladna obloga, rehidratacija, antihistaminik su samo prva pomoć, jer stršljen, za razliku od ostalih insekata, ne ostavlja žaoku u telu, te je nakon ovakve reakcije, ponovo neophodno zatražiti lekarsku pomoć.