Soja se može gajiti u proleće gde se dugo zadržala voda

Imajući u vidu da reka Južna Morava i njene pritoke u Pčinjskom okrugu već duži niz godina plave aluvijalna zemljišta odnoseći deo humusnog horizonta i nanoseći velike štete poljoprivrednim usevima, zaposleni u vranjskoj Poljoprivredno službi savetuju poljoprivrednicima da u plodored polako uvode jednu jednogodišnju leguminozu. Tim povodom su Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo ove poljoprivredne službe i Dejan Ivanović, poljoprivrednik iz sela Moštanica, podigli u ovom selu ogledno polje soje sa ciljem da poljoprivrednicima ukažu na to da soju mogu gajiti u proleće na preoranim površinama gde se voda dugo zadržala i da je ona odličan usev koji revitalizuje poplavljeno zemljište zato što ostavlja dovoljne količine azota.

Po rečima savetodavca za ratarstvo Lazović Đoković, tokom rasta i razvoja na parceli ogledne soje primenjivana su folijarna đubriva koja u sebi imaju oblik fosfora koji je odmah dostupan biljkama, a koji su neophodni za dobar i visok prinos kao i kvalitet zrna u ovako sušnim godinama.

Primenjivana su i nitratno sulfatna đubriva koja su bolja od klasičnih amonijatno sulfatnih jer sadrže nitratni oblik azota koji je odmah dostupan biljkama.

“Folijarna prihrana soje je takođe značajna jer doprinosi povećanju prinosa i kvalitetu zrna i to formulacije koje su namenjene uljaricama sa mikroelementima mangan i molibden koji daju biljci bolji start u proleće, povećavaju broj oplođenih mahuna i veličinu semena pa je samim tim i prinos veći”, ističe lazović Đoković i naglašava da je pred cvetanje prihrana soje na ovom ogledu rađena Borom, a u fazi pre i tokom nalivanja zrna azotno sumpornim đubrivom.

Soja se u Pčinjskom okrugu može gajiti na crnici, smonici i aluvijalnom zemljištu. Gajenje soje najbolje je na nižim terenima u onim delovima gde su povoljniji klimatski uslovi i gde veći uticaj imaju kiše i podzemne vode.

Unošenje mineralnih đubriva specifično je za svaku proizvodnu parcelu pod sojom i zavisi od tipa zemljišta, količine hrane u njemu, načina proizvodnje sa ili bez navodnjavanja kao i od planiranog prinosa. U početnom rastu mladih biljaka neophodne su manje količine azota dok se na korenu još nisu formirale kvržice, pa se preporučuje sa predsetvenom primenom unošenje manjih količina azota u zemljište i to oko 30 do 40 kilograma po hektaru.

Fosfor i kalijum se unose u zemljište u jesen, sa osnovnom obradom zemljišta. Ne preporučuje se prihranjivanje soje u toku vegetacije kao ni predsetvena primena đubriva urea koja ima produženo delovanje, jer se biljke tada opredeljuju za lakše dostupan azot iz zemljišta i ne formiraju se kvržice na korenu biljaka.

Prihranjivanje soje azotnim đubrivima ima smisla samo na kiselim zemljištima gde je onemogućen rad kvržičnih bakterija.
Najveći problem koji se javlja u proizvodnji soje jesu korovi.

Smanjenjem međurednog razmaka u setvi soje može se umanjiti negativan konkurentski uticaj korova i odložiti vreme njihovog suzbijanja.

Ove godine na ogledu su bile zastupljene dve semenske kuće sa šest sorata i prinosi su se kretali od 2,7 do 3,4 tone po hektaru.

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar