Iako je direktor Opšte bolnice u Leskovcu Nebojša Dimitrijević izjavio pre skoro dva meseca da će viši radiolog Jestira Ajdarević Bećirević (40) biti primljena u stalni radni odnos na narednom konkursu, to se nije desilo. Ona je i dalje bez posla, očajna i ne zna više na koja vrata da zakuca.

Rezultate konkursa, na kome se tražio samo jedan viši tehničar za rad u angio-sali, videla je na bolničkom sajtu. Ne svoje ime, već ime druge radiološkinje.

„Nije bilo nikakvog obrazloženja, a nisam ni zvala da pitam direktora jer smo pre konkursa razgovarali. Htela sam da znam da li da konkurišem ili ne i da li je direktor u međuvremenu odustao od obećanja datog u razgovoru za Jugmediu“, priča.

Kaže da je taj razgovor bio veoma neprijatan za nju i da je već tada znala da neće biti primljena, uprkos olako izrečenom obećanju.

„Svašta mi je rekao, da sam pokvarena žena što neću da čekam, a ja čekam i čekam. Do kada da čekam? Do penzije?“, priča i pita.

Kaže da joj je tada Dimitrijević kazao da je „svoje završila“ jer se žalila medijima, te da se on ne plaši ni medija, ni ministra ni predsednika.

„Rekao je da mi niko ništa ne može i da neću biti primljena. To je bio skoro kraj razgovora zbog koga danima nisam mogla da dođem sebi, ali pravi kraj je tek usledio“, priča i plače ova Romkinja, kojoj je majka radila kao medicinska sestra u istoj bolnici, a cela porodica je visokoobrazovana.

„Evo, ako baš hoćeš da dobiješ posao od ministra, kreni sutra autobusom na miting u Beograd i povedi muža. Ja ću sve tvoje papire da ponesem pa ćemo da vidimo šta će biti“, prepričava navodne reči direktora.

Tako se, tvrdi Jestira, završio razgovor.

Sutradan u 14 sati nije bila u autobusu koji je zdravstvene radnike prevozio na miting SNS-a, iako je i sama članica te stranke.

U međuvremenu se žalila svima, pišući inspektorima rada, Ministarstvu zdravlja, ombudsmanu i dva puta predsedniku Srbije.

„Samo sam tražila pravo na rad. Ukupno imam osam godina radnog staža. Četiri u Novom Pazaru i tri u Leskovcu. Pitajte doktore iz angio-sale kakva je Jestira bila kao radnik, a kada mi je uručivan otkaz rečeno je da sam mnogo odsustvovala s posla. Jesam, dva meseca, zbog pokušaja vantelesne oplodnje“, ponavlja.

Sada se sprema da piše putem novog sajta predsednika Srbije i tvrdi da neće odustati dok je živa.

Dimitrijević je takođe pominjao česta odsustva i van tog perioda, ali je ranije za Jugmediu kazao da je Astira znala da radi svoj posao.

On je sada na godišnjem odmoru i nikoga nije ovlastio za kontakte s novinarima, ali je Jugmedii nezvanično rečeno da je novoprimljena radiološkinja takođe viši radiološki tehničar, sa velikim iskustvom u leskovačkim i niškim privatnim klinikama, te da je po ugovoru kratko radila i u leskovačkoj bolnici.

„Bila je vrlo često odsustvovala s posla, raspravljala se sa direktorom i bila veoma nadmena. Pitajte lekare iz angio-sale. Siguran sam da će vam isto reći“, rekao je naš sagovornik.

Pitali smo, ali su odbili da govore o tom „teškom pitanju“.

Jestira, koja ima dete takođe dobijeno vantelesnom oplodnjom, drugi put nije uspela. A da li će pre penzije uspeti da dođe do posla, to niko ne može znati.

„Ne potežem nikada to što sam Romkinja jer u Leskovcu, svom rodnom gradu, nikada nisam imala neprijatnosti, ali mi je, eto, žao što stalno pričaju o tome da Romi treba da se školuju da bi se lakše zaposlili. A meni život prolazi – posla nema.“

Možda je Jestira bila nadmena, možda je ponekad kasnila na posao ili odsustvovala, ali svi ponekad činimo greške. Neki ne male, već mnogo veće od mogućih Jestirinih, samo što se privilegovanima ne računaju.

Ti privilegovani mogu, na primer, da dolaze na posao samo dva meseca od 12 u godini, a da se mogućnost otkaza i ne pomene. Ne dva meseca u kontinuitetu, nego kada se dan po dan sabere njihov rad po ugovoru na određeno, kakav je imala i žena koja uzalud obija pragove.

Ali takvi, ili takve, donose glasove SNS-u. Jestira, očigledno, ne nosi taj dar u sebi.