Srbi slave Đurđevdan

SRPSKA pravoslavna crkva i njeni vernici  danas obeležavaju Đurđevdan, jednu od najčešćih slava pravoslavnih Srba.

Sveti Đorđe je istorijska ličnost koja je živela u vreme cara Dioklecijana, velikog progonitelja pristalica, tada nepriznate, hrišćanske vere. Đurđevdan je verski praznik koji je posvećen njemu.

Ovaj slavni i pobedonosni svetitelj beše rođen u Kapadokiji kao sin bogatih i blagočestivih roditelja. Otac mu postrada za Hrista, i majka mu se preseli u Palestinu. Kada poraste, Georgije ode u vojsku, gde dospe u dvadesetoj svojoj godini do čina tribuna, i kao takav beše na službi pri caru Dioklecijanu.

Kada ovaj car otpoče strašno gonjenje na hrišćane, stupi Georgije pred njega i odvažno ispovedi, da je i on hrišćanin. Car ga baci u tamnicu, a naredi da mu se noge stave u klade a na prsi težak kamen. Potom naredi, te ga vezaše na točak, pod kojim behu daske sa velikim ekserima, i da ga tako okreću, dok mu celo telo ne posta kao jedna krvava rana. Po tom ga zakopa u rov, tako da mu samo glava beše van zemlje, i ostavi ga u rovu tri dana i tri noći. Potom preko nekoga mađioničara dade mu smrtonosni otrov. No pri svim ovim mukama Georgije se neprestano moljaše Bogu, i Bog ga isceljivaše trenutno, i spasavaše od smrti na veliko udivljenje naroda.

Kad i mrtvaca jednog molitvom vaskrse, tada mnogi primiše veru Hristovu.Čudesima,pošto je pogubljen, koja se desiše na grobu svetog Georgija, nema broja. Nema broja ni njegovim javljanjima u snu i na javi mnogima, koji ga spomenuše i njegovu pomoć .

Među pravoslavnim vernicima glavni obred je istovetan kao i kod proslavljanja krsnih slava. Priprema se slavski kolač koji u crkvi ili u kući lome sveštenik ili najstariji gost. U nekim mestima, podno planina, sačuvan je običaj da kolač lomi „planinka“, odnosno izabrana žena bogato okićina raznim travkama. Ona, prema verovanju, na taj način predstavlja duh prirode i čuvara prerade mleka.

Na Staroj planini očuvan je verovatno najstariji đurđevdanski običaj. Kolektivna seoska žrtva koja se naziva zavetna molitva, a koja potiče iz vremena prehrišćanske religije. Obred se obavlja u kapelici gde domaćin na žrtvu ispred kamenog krsta u čijem je reljefu uklesan lik Svetog Đorđa prinosi crno jagnje. Taj čin naziva se zavetna molitva.

Đurđevdan je najveći praznik kod većine romske populacije. Na ovaj dan, Romi slave kraj zime i početak proleća, a ranije su, verni nomadskoj tradiciji, pokretali čerge i polazili na put. Na ovaj dan oblače se svečano, jede se jagnjetina, sviraju se romske pesme.

(Kraj)iva

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

10 komentara

vaš komentar