Za katastrofalno stanje u stambenim zgradama u Leskovcu ne treba kriviti samo stanare. Javno preduzeće „Dom“ zaduženo je godinama za održavanje stambenih ulaza 4.000 korisnika u ovom gradu, redovno ispostavlja račune, a tekućeg održavanja skoro i da nema.

„Dom“, inače, po raznim osnovama duguje 200 miliona dinara, od čega znatna suma ide i prema Skupštinama stanara

Sredstva koja građani mesečno uplaćuju za održavanje se nalaze na računu „Doma“ a ne na računu zgrade, pa sa tim novcem više ne upravlja skupština vlasnika stanova već se ona troše bez ikakve kontrole od strane ovog preduzeća, tvrde predsednici Skupštine stanara pojedinih zgrada u Leskovcu.

PLATIŠ ODRŽAVANJE, A NOVAC ODE NA PLATE?

„Ta sredstva su morala da se koriste za plaćanje održavanja, ali samo kada su neki radovi i izvršeni. Ovako, kao sada, to je trošeno bez ikakve dokumentacije i tako je nastalo ovo stanje. Skupština stanara vlasnika treba da donesu Statut za zgradu u kome će se definisati svi odnosi među vlasnicima kao i izbor predsednika koji je ovlašćen za potpisivanje ugovora sa izvođačem radova i davanje naloga za plaćanje usluge sa računa zgrade jer ona ima svoj račun i PIB broj.Ovo je izbegnuto a novac od održavanja je trošen bez ikakvog uticaja vlasnika koji su ga uplaćivali za održavanje zgrade“, navodi jedan od predsednika Skupštine stanara koji zahteva anonimnost.

Zgrade u kojima živimo su tempirane bombe!

Mnogi Leskovčani su nezadovoljni uslugama ovog preduzeća i tvrde da su „budale“ što su redovno izmirivali račune.

„A šta će biti sa parama koje sam ja 30 godina, kao jedan od tri vlasnika stanova u mojoj zgradi, jedini uredno izmirivao svakog meseca iz ugovora prema JP “Dom“na ime troškova za održavanje zgrade, dok ostali vlasnici stanova uopšte nisu plaćali održavanje, koja zgrada inače ima 40 stanova? Ispadnem budala što sam plaćao tv pretplatu, ispadnem budala što sam plaćao održavanje zgrade, pitam se za šta li ću u ovoj nazovi državi još da ispadnem budala, ko zna. I da ne zaboravim. Novac koji sam uplaćivao 30 godina za održavanje zgrade, ako je moguće da uzmem od JP “Dom“ i uplatitim u humanitarnne svrhe onima kojima je to najpotrebnije“, jada nam se jedan od stanara zgrade u centru Leskovca.

Direktor ovog preduzeća Vladimir Đorđević priznaje da je bilo određenih primedbi na način održavanja zgrada kojima „Dom“ gazduje.

„Ima problema da završimo posao ukoliko, recimo, treba da zavšimo posao a ne možemo da uđemo u stan iznad, jer vlasnik nije tu ili ne želi da nas pusti unutra“, objašnjava Đorđević.

ZAŠTO PROFESIONALNI UPRAVNIK?

Možda je najbolje rešenje ovakvih problema angažovanje profesionalnih upravnika.

„Ja neću da plaćam!“ može skupo da vas košta

Upravnik iz redova stanara je lice koje ne polaže stručni ispit, koje je volonter i nema pravo na nadoknadu, a ima ogromnu odgovornost po novom zakonu

„Zato što ste na taj način prepustili izuzetno ozbiljan i odgovoran posao nekome, koji je za to obučen od strane države, i koji odgovara za svaku štetu“, pojašnjava  Veljko Nikolić, vlasnik „Pegaz“ nekretnina koji je prošao obuku za profesionalnog upravnika Privredne komore Srbije.

Profesionalni upravnici, da bi mogli da obavljaju tu delatnost, moraju da prvo budu registrovani u APR-u za tu delatnost, da polože stručni državni ispit, da dobiju licencu, da nisu krivično gonjeni, moraju da imaju najmanje završeno 4godišnje obrazovanje, polisu osiguranja od odgovornosti na sumu od najmanje 10.000 eura, i da su upisani u registar profesionalnih upravnika koji će da vodi Privredna komora Srbije.

„Mi savetujemo da stambene zajednice, pre nego što bilo kome povere posao upravnika, prikupe prvo najmanje dve ponude. Treba posebno obratiti pažnju na stručnu spremu upravnika, na to da li je prošao obuku PKS-a za profesionalnog upravnika, firmu za koju radi, koliko imaju zaposlenih, sa koliko zgrada upravljaju, koje pogodnosti nude stanarima, gde im je sedište firme, koliko dugo postoje, kolika im je polisa osiguaranja od odgovornosti za štetu…“, savetuje Nikolić.

LAKO DO NEDOSTUPNOG STANARA

Ono što je ipak, najbitnije u celoj priči je da stanari stambenih zgrada ne mogu više da budu nezainteresovani za poslove održavanja i neophodnih radova.

Ako neko triput uzastopno ne prisustvuje sednici Stambene zajednice, dobija status nedostupnog stanara.

„To znači da ne može da utiče na donete odluke. Taj status gube kada dođu na naredni sastanak i mogu ravnopravno sa ostalima da se uključe u donošenje odluka“, objašnjava Nikolić.

Ovakav način rada doprineće da se stanari više zainteresuju za održavanje stambenog prostora i zajedničkih prostorija, ali i da ne dopuste da nekoliko njih odlučuje u ime svih.

Dragan Marinković