Mozaik u krstionici bazilike na Akropolju, najuzvišenijem delu Caričinog grada, jednog od najznačajnijih arheoloških lokaliteta u Srbiji, biće dostupan za posetioce do kraja godine.

Ovaj mozaik iz VI veka, na čije otkrivanje za javnost se čekalo decenijama biće restauriran i konzerviran zahvaljujući stručnjacima koji rade pod budnim oko Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda. Mozaik je bio ugrožen jer je poslednja restauracija rađena sedamdesetih godina, ali daleko lošijom tehnologijom od one koja je dostupna danas. Od tri mozaika, ovaj će biti dostupan turistima već krajem ove godine i to će, kako smatraju stručnjaci, biti istorijski trenutak

Na terenu je od sredine jula sedmoro, uglavnom mlađih ali iskusnih restauratora i konzervatora.

“Radimo prostor od nekih 150 do 160 kvadrata  sa 60 metara kvadratnih originalnog ukrasnog kamenja – tesera. Ostatak fragmenata ovog prelepog mozaka dočaraćemo izlivanjem i oslikavanjem novih ukrasnih delova”, objašnjava Filip Janković, slikar restaurator.

NA POMOLU NOVO OTKRIĆE Selo Radinovac kod Lebana rodno mesto cara Justinijina ?

Kada se završi sav posao, učvrstiće se nadstrešica pod kojom rade, a dogodine će se podići nova po projektu, koja će odgovarati ambijentu antičkog grada koji je živeo samo 78 godina.

Ovaj mozaik je već imao jednu konzervaciju sedamdesetih godina prošlog veka. Posao je bio poveren Marokancu, ali i tada su nedostajali ukrasni kamenčići. Krstionica se nalazi u sklopu sedišta episkopije.

U donjem gradu, prema navodima profeosora Vujadina Ivaniševića iz Arheološkog instituta, postoji mozaik od 300 kvadrata, pronađen 1949. godine, i zatrpan peskom, za koji se ne zna u kakvom je stanju, ali još jedan manji kod terme, koji je sačuvan 30 do 40 posto.

„Planom Zavoda za javno zdravlje predviđeno je da se u narednih pet godina konzervira terma i sam mozaik, ali i mozaik u donjem gradu, najveći u Srbiji. U toku je izrada projekata. Dok se projekti ne završe, novac ne može da se izdvoji“, veli Ivanišević.

Tokom našeg boravka primetili smo nekoliko grupa turista. Konzervatori i restauratori vele da je Caričnin grad, za koga se veruje da je rodno mesto Justinijana Prvog, prepun domaćih i stranih turista, koji ne dolaze organizovao, ali da ekskurzija za sada – nema.

„Naš plan je da od Caričinog grada napravimo i primamljivu turističku destinaciju, ali samo da završimo mozaike, da imamo šta da pokažemo. Ovde se na tom polju decenijama ništa radilo„, veli Ivanišević.

Ispitivali hranu, sad će klimu

Tokom leta ovde su, inače, boravili stručnjaci svih profesija, koji su proučavali sadržaj ostataka iz pronađene žitnice, a naredne godine će se, takođe u međunardnom projektu, vršiti ispitivanje klime i klimatskih promena u 6. veku.

Pripreme za Unesko

Caričin grad, najočuvaniji vizantijski grad, trenutno je na predlisti Uneska, a uslov da uđe na zvaničnu listu zaštite je da se posetiocima pokaže u punom sjaju. Profesor Vujadin Ivanišević kaže da se zbog toga u projekat uključilo i Ministarstvo kulture.

Milica Ivanović