Umesto obećanih jeftinih parizera od 100 dinara, dođosmo za obične ljude na Leskovačku roštiljadu — a tamo cene: 500-600 dinara za jednu pljeskavicu! Između parizera od 100 dinara i leskovačke pljeskavice od 500 dinara, običnom čoveku ostaje samo da sedne kod kuće i gleda kako drugi uživaju, navodi se u saopštenju predsednika GrO Leskovac Monarhisti – Pokret za Kraljevinu Srbiju Saše Stevčića.

Saopštenje prenosimo u celosti:

A tek za pevaljke, lumperajke i raznorazne troškove koje, kako se navodi, plaća Grad Leskovac iz budžeta, više nemamo reči. Desetine hiljada evra, za zabavu i provod, dok se građani bore sa cenama i svakodnevnim problemima.

Važno je biti viđen.

A narod? Narod neka plaća.

Posebna slika čitavog događaja bila je kada je ministarka, posle svega jednog minuta provedenog pored skare, umesto da pokaže poštovanje prema radniku koji ceo dan radi na vrelini, našla za shodno da nakon rukovanja obriše zaprljanu ruku o majicu radnika za skarom .

Ako je to odnos prema čoveku koji radi, onda nam je jasno koliko su prazne priče o „običnom narodu“.

Leskovcu ne treba politički cirkus, skupo plaćene lumperajke i slikanje za društvene mreže.

Leskovcu trebaju rezultati.

Trebaju nam radna mesta, pristojne plate, uređene ulice asvaltirane, ispravna vodovodna i kanalizaciona mreža i vlast koja će poštovati svakog čoveka — od radnika za skarom do penzionera koji broji svaki dinar.

Jer nije problem što se narod veseli.

Problem je kada se narod zabavlja o svom trošku, dok oni koji su na vlasti uživaju u privilegijama.

SAD STE DOŠLI.

Ali narod pamti ko je bio tu kada je bilo teško — a ko dolazi samo kada treba da se bude viđen.