Iako se spekulisalo da će viševekovno kultno mesto niških Roma „Zajde Badža“, koje se nalazi kod Beogradske kapije u Niškoj Tvrđavi, biti iseljeno zajedno sa Cvetnom pijacom, ipak ostaje na istom mestu. Pored toga, iz Grada poručuju da će biti uređeno i postati prava turistička atrakcija.

Sve do kraja 19. veka ovo je bilo ekskluzivno kultno mesto niških Turaka, no sa oslobađanjem Niša pa sve do danas „Zajde Badža“ se profiliše kao posebno svetilište, koje uglavnom baštine niški Romi i muslimanske i hrišćanske vere, pišu Niške vesti.

Veruje se da većina Nišlija ne zna za ovo svetilište koje čini čuda, kao ni za legendu o „Zaide Badži“ koja ima dve slične verzije.

Ograđeno je sa nekoliko stubova od betona i metalnim lancem, a unutar njega se nalaze tri okrečena drveta i nekoliko kamena na kojima svakog četvrtka od ranog jutra Romi pale sveće, ljube kamene blokove Tvrđave, i tiho izgovaraju želje i molitve. Pale sveće i mole se da im Zahide (Zajde) Badže pomogne, da im da zdravlje, donese sreću, ljubav i radost u porodici i životu. Sem muslimana iz Niša, posećuju ga muslimani iz Leskovca, sa Кosova i iz Makedonije, ali ima tu i pripadnika pravoslavne vere.

Adriana Anastasov, gradska većnica zadužena za kulturu i turizam kazala je danas, na Međunarodni dan Roma koji se obležava 8. aprila da ono neće biti uklonjeno, kako se mislilo, već će biti uređeno. Nadležni najavljuju da urbanistički plan projekta obuhvata popločavanja prostora, zatim bolje osvetljnje i svega onoga kako bi ovo svetilište u samom centru Grada zasijalo punim sjajem.

„Jako je bitno sačuvati ono što označava istoriju našeg naroda. Uredićemo ovo svetilište koje je Romima jako značajno. Mi ga nećemo sklanjati, već ćemo ga urediti kako bi svi ljudi mogli da ga posećuju, i to ne samo četvrtkom. Gledaćemo da bude otvoreno svih radnih dana i vikendom, kako bi i turisti i naši građani imali saznanja šta se ovde desilo i na taj način sačuvamo sve ono što je vezano za Nišku Tvrđavu. Dok nismo sklonili Cvetnu pijacu i u potpunosti otvorili Beogradsku kapiju nismo videli koji su problemi, ali i prednosti koje možemo iskoristiti u turističke svrhe.  Uredićemo ga da bude lepo, pristupačno i usklađeno u skladu sa preporukama Zavoda za zaštitu spomenika“, pojašnjava Anastasov.

Romska porodica Ališanović iz Niša već dve decenije brine o ovom svetilištu.

„Punih 20 godina moja porodica i ja brinemo o svetilištu. Ovo je klutno, multietničko mesto koje posećuju i Romi, ali i ljudi koji nisu ove nacionalne pripadnosti. Na ovom svetilištu se uglavnom pale bele sveće, za zdravlje, sreću, napredak“, kaže Danijel Ališanović koji zajedno sa svojim bratom svakog četvrtka otvara kapiju na ovom svetom mestu.

Danijel je pozvao sve ljude da dođu, zapale sveću i pomole se, a i siguran je da će im se želja i ostvariti. Kaže da ljudi posle nekoliko nedelja dođu da ispričaju svoja iskustva koja su uglavnom pozitivna, a da u znak zahvalnosti počiste, okreče ili daju svoj mali doprinos u znak zahvalnosti.