Umesto rudnika koji zagađuju zemlju, vazduh i vodu, otvoriti rudnike zdrave hrane

Ljubitelji prirode u Vranju sa oduševljenjem su pozdravili odluku svog sugrađanina Dragana Antića, profesora geografije i velikog zagovornika življenja u zdravoj životnoj sredini, da na teritoriji grada osnuje Ekološko – planinarsko udruženje „B’š prirodno“, koje ima za cilj edukaciju mladih naraštaja, ozelenjavanje goleti, planinarenje.

Niko od njih se nimalo nije iznenadio i kada ih je zajedno sa koleginicom Draganom Đorđević ispred Građanskog pokreta “Kreni promeni”pozvao da se pridruže ekološkom protestu koji je usmeren protiv iskopavanja litijuma i bora u našoj zemlji. Od trenutka kada je on preko Udruženja”B’š prirodno” nabavio uređaje za merenje zagađenja vazduha u gradu saznali su i kakav vazduh udišu.

„Kakav vazduh udišu Vranjanci mogu najbolje da osete zimi kada izađu u grad posle 18 časova. Državne merne stanice uopšte ne prikazuju prisustvo PM čestica pa na osnovu toga ispada da u gradu i nema zagađenja.Te PM čestice su vrlo štetne i zato imamo povećan broj obolelih od karcinoma, kardiovaskularnih bolesti pluća, a najugroženija su nam deca.“, kaže Dragan.

Istog mišljenja je i njegova koleginica Dragana koja kaže da je očuvanje životne sredine zadatak svakog čoveka u našoj zemlji, a da bi se to postiglo mora da se radi na podizanju ekološke svesti kod ljudi koji će velikim multinacionalnim kompanijama koje dolaze u Srbiju reći da nemaju pravo da zagađuju našu životnu sredinu.Otuda ekološka svest kod dece mora da se razvija bukvalno od rođenja, a koja će se kasnije nadograđivati u porodici i tokom školovanja.

„To je pogotovo važno sada kada Multinacionalna kompanija Rio Tinto planira otvaranje 70 rudnika na teritoriji gradova širom Srbije, a među kojima je i Vranje. Ukoliko se to dogodi prirodni resursi Srbije će postati jalovište.“, ističe Dragan Antić iz Vranja.

Ona dodaje da to nikako ne bi smeli da dozvolimo zato što Srbija, a i Vranje, ima odlične potencijale za proizvodnju organske hrane i da država treba poljoprivrednicima da pomogne u njenom razvoju.

„Ako ne sačuvamo prirodne potencijale Vranja doćićemo u situaciju da jalovište Rito Tinta završi i u dvorištu manastira Svetog Prohora Pčinjskog koji je obeležio devet i po vekova svog postojanja.“, kaže Dragan.

Radnici ove multinacionalne kompanije su, prema njegovim rečima, na 28 lokacija, u prečniku od 90 kilometara kvadratnih, gde se nalaze sela Klinovac, Klenike, Spančevac, Rusce, Buštranje, Novo Selo, radili površinska istraživanja, dok je jedna beogradska firma bila angažovana na ispitivanju uticaja magnetizma i gravitacije na iskopavanje litijuma, posle čega će uslediti i bušenje.

Naši sagovornici tvrde da se Surduličani godinama bore za čist vazduh koji im zagađuje “Knauf”, a gde je poslednjih godina čak deset puta povećan broj obolelih od karcinoma, među kojima su i deca. U ništa boljem položaju nisu ni stanovnici Bosilegrada kojima su rak rana rudnici Grot i Karamanica. U jalovištu ovih rudnika dave se srne, a voda iz njega ispiranjem završava u Lisinsko jezero. Zbog potrebe vlasinske hidroelektrane voda iz Lisinskog jezera odlazi u Vlasinsko koje se takođe zagadjuje.

„Iz korita reke Vlasine nekada je mogla da se pije voda, danas to više nije moguće.“, ističe Dragan. On takođe naglašava da u Trgovištu postoji Fabrika za preradu otpadnih voda koja ne radi zato što troši previše struje pa tako one završavaju u Pčinji. Ova opština je svoju deponiju smestila u jednom useku u blizini kulturno istorijskog spomenika Vražji kamen tako da kada pada kiša sva kišnica prođe kroz nju i ulije se u ovu reku zagađujući je iznova na taj način.

Pčinjski okrug prema tvrdnji ovo dvoje ekologa ima problem i sa stavljanjem reka u cevi. Žitelji poljaničkog kraja digli su svoj glas protiv nepoznatih ljudi koji Studensku reku hoće da stave u cevi. Da nevolja bude veća izgradnja minihidroelektrana planirana je i u zaštićenoj zoni na reci Pčinji, odnosno na njenim pritokama, a ukoliko se to desi donji tok reke Pčinje u kome se nalazi i manastir Sveti Prohor Pčinjski ostaće bez zaštite zone.

Vranjski ekolozi su saglasni da se ekološki porekt nalazi pred velikim iskušenjima. Takođe su svesni da će borba protiv Rio Tinta biti duga i teška upravo zato što obični ljudi ne znaju kako da se bore protiv njih i da im u tome mogo mogu pomoći pravnici.

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar