Orahova šuma, rastinje i visoka trava, kapija uvezana zarđalom žicom i tamo iza urasli zidovi kuće oko koje u leto bujaju žalfija i divlje zelje, jedini su sa ulice vidljivi tragovi nekadašnjeg života naše “teta Vide” i njenog muža koji su iz Beograda došli da penzionerske dane provedu u rodnom kraju.

Napravili su topli dom s mirisima kolača i kafe, u dvorištu zasadili orahe, cveće i žalfiju, a lepa i gospodstvena teta Vida, s naglaskom koji kod mene i ostale dece nije ostao neprimećen, izazivala je divljenje.

I sada je vidim kroz zarđalu i zakatančenu kapiju: Lepa, uspravnog, gospodskog hoda, prosede kratke kovrdžave kose i sa uvek blagim osmehom na licu.

A tek njena duša, mekana i nežna: “Sine, dođite na kaficu i kolače”. Kao da je juče bilo, kao da me od tih poziva ne dele godine i decenije

Često je kafenisala i sa mojom tetkom, koja je živela preko puta. Sede na malim drvenim stolicama, a na onoj većoj između šoljice sa kafom.

Uvek lepo obučena i nasmejana. Pamtim teta Vidine džempere i onu sitnu, damsku dugmad na njima, i baš ta sitna dugmad davala su joj, bar u mojim očima, osećaj posebnosti.

Umrli su pre nekoliko godina. Od tada, tu niko više ne živi, samo ponekada, po koji komšija u rano proleće, uđe u teta Vidino dvorište kroz polomljenu ogradu, da ubere zelje koje je davno zasadila i mladu koprivu, jer je tu čista.

Žalfija je ono po čemu još svi u komšiluku  pamte teta Vidu. Tu lekovitu biljku, za koju niko od nas tada nije ni znao da postoji, teta Vida je donela odnekud, zasadila i svima u okolini dala po koren, za lek. Tako sada, sve njene komšije imaju po grm ove biljke, a  njena žalfija je verovatno, iako ugušena rastinjem, još uvek tu negde.

Zarđalu kapiju, vezanu žicom i kuću iza, ono što je ostalo iza teta Vide i njenog muža, gledam skoro svakog dana, a sa pogledom na to parče divljine ide redovno i tuga za prohujalim vremenima i osećaj o prolaznosti.

E, moja teta Vido..draga moja gospođo iz minulih dana, da li si znala da će tvoje dvorište opusteti, zarasti u korov i orahovo granje, da će komšije zazirati od tvog nekada malog raja?

Iza teta Vide i njenog supruga ostala su njihova deca i unuci. Žive tamo gde su i rođeni, daleko od roditeljske kuće. Zašto ? Koliko puta sam se pitala, zašto baš teta Vidino dvoriste i kuća da ostanu bez zivota? Nisam našla odgovor.