U maloj varoši i maloj Biblioteci krije se bogat i raznovrsni knjižni fond za Srbe i za Albance

Opštinska biblioteka “Petar Petrović Njegoš” je jedina Javna biblioteka na teritoriji opštine Medveđa, osnovana davne 1963. godine kada je imala potpuno drugačiju namenu, da bi tek kasnije od 1996. godine dobila ime koje i dan danas nosi i u svom Fondu trenutno ima oko 48. 000 knjiga.

Prvobitna to nije bila biblioteka, već Univerzitet koji je nosio ime „Vaso Smajlović“ i u njemu se nalazio i bioskop, a održavale su se i književne večeri.

Kasnije, kada su se stekli finansijski uslovi, Univerzitet koji se nalazio u staroj zgradi Osnovne škole postao je Biblioteka „Vuk Stefanović Karadžić“, da bi 1996. godine promenila ime u  „Petar Petrović Njegoš“ i pripala opštini, koja je ujedno i njen osnivač.

„Bila je vezana za škole osnovnu i srednju i u stvari je to bio izvor jednog informisanja za narod iz ove sredine. Iz stare zgrade mi smo se prebacili ovde u prostorijama Kulturnog centra, ovo je novija zgrada ali je potrebna rekonstrukcija definitivno. U principu, mi bismo se i vratili u toj staroj zgradi ako bi se rekonstruisala, jer ovde raspolažemo sa oko 200 kvadratnih metara, a nama treba mnogo više prostora“, objašnjava nam direktorka Biblioteke Tijana Pejić.

Biblioteka u Medveđi veliku pažnju posvećuje istoriji ovog kraja i očuvanju tragova prošlosti vezanih za istoriju cele Gornje Jablanice, pa tako, prema rečima direktorke, saznajemo da u planu imaju da odvoje Zavičajno odeljenje, gde je formiran Legat Dobrosava Turovića, koji je svoju bogatu građu, hiljade fotografija, karti, rukopisa, novinskih članaka kao i deo lične biblioteke, poklonio ovoj Biblioteci.

„Sačuvani su i dokumenti o osnivanju prve škole i srednje, zapisi, čitav projekat i ima dosta fotografija i iz Topličkog ustanka, Gvozdenog puk, on je neke knjige i štampao i dostupne su javnosti, s tim što ne može ništa da se iznosi, može da se pogleda, slika, prepiše, ali ne može da se iznos van Biblioteke“, dodaje Pejićeva.

Kako dalje priča, taj Legat su izmestili i trenutno se čuva u kutijama i ormarima, a 2017. godine dobili su od Ministarstva kulture elektronsku opremu za skeniranje i sređivanje tog Legata, međutim, počelo se i u nekom trenutku stalo s tim.

„Ja sada lično imam nameru da se pozabavimo malo više time, pošto nam je opština vratila tu prostoriju, mi smo naručili nove ormare za Zavičajno koje finansirala opština, jer Legat i uopšte to istorijsko, to je staro mnogo i mi moramo to da smestimo, ako hoćemo da sačuvamo taj period, a ja nekako volim istoriju, meni je to mnogo važno, inače i mislim da bi bilo greota da to propadne“, istakla je direktorka i dodala da ih je u toj nameri malo usporila pandemija.

U planu je i da se u tom Legatu nalazi i skener koji im je doniralo resorno ministarstvo i da na raj način sva ta bogata građa bude dostupna široj javnosti, a došla je i na ideju da  organizuju akciju po selima pa da od starijih meštana, ukoliko imaju nešto sačuvano kod kuće makar pozajme i digitalizuju zapise i fotografije iz tog vremena.

„Ne moraju oni to nama da doniraju, a ako hoće još bolje, ali prosto da upakujemo to tu pa da im vratimo, da se to negde sačuva, jer to sve može da se zaboravi i izgubi, a onda neki novi ako dođu može da se desi da ne postoje zapisi, da uopšte nisu ni postojali na ovim prostorima, tako da sam ja za to da mi to na taj način ovekovečimo pa posle kako bude“, kazala nam je Pejićeva.

Dobrosav  Ž. Turović rođen je 1935. godine u Gajtanu kod Medveđe i više od pet decenija pisao je i svedočio o istoriji Gornje i Donje Jablanice, Pustoj Reci, Leskovcu, Toplici, o Južnoj Srbiji.

Iako im nedostaje prostora, u ovoj Biblioteci možete naći sve knjige koje imaju biblioteke u velikim gradovima,  prate sve trendove i izdavače i pisce, a na prvom mestu im je zadovoljenje ukusa njihovih čitalaca.

„Među čitaocima imamo sve starosne grupe i mogu da kažem da srednjoškolci dosta čitaju, a ono što sam ovde primetila, za razliku od Beograda odakle dolazim, ovde srednjoškolci čitaju na stranom jeziku, a pri tom nisu studenti, već žele da usavrše jezik što je za pohvalu. Čitaju dosta i naučnu fantastiku, pozitivno sam iznenađena što toliko mladih ljudi, nisam očekivala, očekivala sam uglavnom starije ljude“, nastavlja priču za Jugmediu direktorka Biblioteka u Medveđi.

Članarina je 370 dinara na godišnjem nivou, imaju i popuste za đake, penzionere, u okviru Dečije nedelje organizuju akciju besplatne članarine za osnovce, priređuju književne večeri, izložbe, nagradne konkurse, a sarađujemo sa školom i vrtićem održavanjem dečijih radionica i tokom raspusta.

Pored toga što je ovo jedina  Biblioteka na teritoriji opštine Medveđa, još jedna specifičnost ove kulturne ustanove je što je ona dvojezična i u svom Fondu ima oko 3000 knjiga na albanskom  jeziku, ali i radnicu koja je albanske nacionalnosti.

„Ovde je dobra situacija , ja kao neko ko je došao iz Beograda pozitivno sam iznenađena da sve to ipak može da funkcioniše i da se ovde ta dva naroda poštuju. Mi imamo i udžbenike na albanskom i i dosta korisinika albanske nacionalnosti koji redovno čitaju“, kazala nam je Tijana Pejić.

Trenutno imaju 346 stalnih korisnika i uglavnom skoro svi koji su inače članovi, obnavljaju redovno članarinu.

„Stalno imamo nove što je za pohvalu, prošle godine smo uvećali za 40 posto članove, a nama bi trebalo, po nekom pravilu da se svake godine oko 5 posto uveća članstvo“,  priča nam direkorka.

Govoreći o saradnji sa drugim bibliotekama, izdvojila je njihova matičnu Biblioteku „Radoje Domanović“ iz Leskovca sa kojom najviše sarađuju, a oko digitalizacije sarađivali su i  sa čačanskom, šabačkom, nišavskom.

U planu je i stvaranje Hilandarskog kutka sa donacijama knjiga iz Hilandara, što ih je, kaže direktorka posebno obradovalo.

„Što se tiče Hilandara mi smo onako prijatno iznenađeni i oduševljeni ujedno, zato što nismo ni razmišljali o takvoj mogućnosti, mi smo ipak mala Biblioteka, ima mnogo većih i značajnih biblioteka od nas, ali naš predsednik opštine je uspeo to da nam omogući, tako da nas je baš prijatno iznenadilo. Planiramo da oformimo prostoriju jednu gde će samo to da stoji pošto 2000 knjiga ipak nije mala stvar i ja bih nekako to odvojila da bude zasebno odeljenje“, objašnjava nam Pejićeva, dodajući da će doći i vladika iz Hilandara da im ih lično uruči, nada se do kraja godine.

U ovoj Biblioteci, pored iznajmljivanja knjiga, postoji i mogućnost kupovine knjiga u saradnji sa Lagunom, s obzirom da Medveđa nema knjižare.

Nedostaje im i čitaonica koja je vrlo mala, tako da možemo da rezimiramo sa direktorkom da je ipak prostor najveći problem ove kulturne ustanove.

„Imamo malu čitaonicu, znači najveći problem je prostor, fali nam i depo pa nemamo gde da deponujemo knjige koje se manje koriste ili se ne koriste više. Kuburimo sa prostorom, ali mislimo da će biti bolje“, optimistična je direktorka Biblioteke.

Diplomirani bibliotekar Ljiljana Dimić pokazala nam je najstarije knjige koje poseduje ova Biblioteka, ali i najmanju knjigu koja spada u retku knjigu zbog svog formata, a na naše pitanje da li se čitaoci interesuje za te knjige, odgovara nam uglavnom informativno.

„Najstarija je iz 1859. godine od Aleksandra Sergejeviča Puškina, to smo nabavili od Narodne biblioteke Srbije, pošto ona pomaže sve biblioteke i kada nam poklanjaju pitaju nas koja su naša interesovanja. Uglavnom nam daju knjige, sve što tražimo i što mogu da nam priušte, oni nam to i pošalju, imamo i donatore. Mi godinama tražimo i interesujemo se i kod biblioteka u Bujanovcu i Preševu za knjige na albanskom jeziku, međutim ne štampaju se sve, pogotovo beletristika“, ispričala nam je Ljiljana Dimić.

Iz bibliotečke pozajmice redovno im traže knjige koje oni nemaju u svom Fondu, ne zaostaju i kroz otkup prate da im ne promakne neka knjiga koju nemaju, a redovno posećuju i sajmove knjiga.

Inače, najmlađi član ove Biblioteke ima 3 godine, a najstariji je 1934. godište, koji kako nam je rekla Ljiljana, akitvno čita.

„Evo sada je tražio Tomas Man „Budenbrokovi“ i Džek Londona, a uglavnom čita klasike. Sada je jedna Leskovčanka koja je iz ovog kraja rekla da hoće da se učlani a koja je 1938. godište, za mene je to fantastično“, priča sa oduševljenjem bibliotekarka Ljiljana Dimić.

Među najčitanijim knjigama u ovoj godini na Odeljenju za odrasle prvo mesto je zauzela Kuća orhideja autora Lusinde Rajli, drugo mesto Svetlo u prozoru od iste autorke, a na trećem mestu je Devojka iz Bruklina autora – Gijom Muso.

Na Dečjem odeljenju najviše su se čitali  Smešni vladari autora Hans K. Andersona, zatim Braća Grim i njihova Trnova Ružica i Orlovi rano lete od Branka Ćopića.

I dok prolazimo kroz Dečje, Pozajmno, Naučno i Zavičajno odeljenje i razgovor sa direktorkom privodimo kraju, ona nam pokazujući knjige govori da je važno da opstaju i da su tu za sve knjigoljupce kojima je ova ustanova i te kako potrebna.

Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je kroz projekat “Kultura u temeljima” opštine Medveđa. Stavovi izneti u podržanom medijskom sadržaju nužno ne izražavaju stavove donatora

Pratite juGmediu na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar