Pred Odeljenjem za urbanizam gradske uprave Grada Leskovca nalazi se 15 328 predmeta za ozakonjenje. U toku predhodne godine ova služba je iz ranijeg perioda prenela 18.985 predmeta, od kojih su, u međuvremenu, rešili 4.158 i dobili nova 528 zahteva za legalizaciju.

„Najveći broj ozakonjenih objekata jesu porodično stambeni i pomoćni, a zatim i proizvodno ekonomski, stambeno poslovni, skladišta“,  rekla je u izjavi za Jugmediu, Jasminka Milenković, šef Odeljenja za urbanizam.

Veliki broj predmeta, odnosno zahteva za ozakonjenjem datira iz perioda od 2009.do 2021.godine.mMnogi od njih su gradjani podneli odavno i gotovo zaboravili da su to učinili. U njima je dokumentacija nepotpuna,ima i onih koji su prazni s omotom, zatim je tu veliki broj zahteva bio po službenoj dužnosti i od 2018.godine i onih za vidljivost objekata na satelitskom snimku.

„Da bi efikasnije ažurirali evidenciju, pretragu i dostupnost predmeta, formirali smo sopstvenu elektronsku bazu podnetih zahteva za ozakonjenjem. Pre toga, predmeti su sistematizovani i uredno složeni u jednoj posebnoj prostoriji,isključivo za to namenjenoj.Bio je to ogroman posao, da se sve uredno složi, ali je bilo neophodno to uraditi“, kaže Milenkovićeva.

Činjenica da veliki broj zahteva godinama stoji u ovoj službi.Razlog ovome leži i u nezainteresovanosti onih koji su ih svojevremeno podneli,ali i u ranijim Zakonima o ozakonjenju.

„Uzroci velikog broja nerešenih predmeta nalazili su se u nezaineresovanosti, ali i u tome što je po proceduri iz ranijeg perioda, koja je bila vrlo skupa i komplikovana, bilo omogućeno da se nelegalni objekti prodaju bez ikakvih ograničenja. Čak ono što je bitno, bilo im je omogućeno priključenje na infrastrukturu, struju ili vodu. Dovoljno je bilo da su imali podnet zahtev za ozakonjenjem i da im naše Odeljenje za urbanizam na osnovu toga izda potvrdu“, objašnjava naša sagovornica.

Problem bespravne gradnje nadležni pokušavaju da reše godinama.Novi Zakon o ozakonjenju je donet 2015.godine, a već 2018.on je pretrpeo izmene.

„Jedna od obaveza, koju je doneo novi zakon jeste dostavljanje poreske prijave, kao i ispunjenje osnovnih uslova uskladjenosti sa planskim dokumentima od značaja za grad, kao i vidljivost objekta na satelitskom snimku.Porodični objekat, ne može biti ozakonjen ako planskim dokumentom grada tu nije predvidjeno porodično stanovanje. Naprimer, on ne može biti ozakonjen u industrijskoj zoni ili ako je na površini koja je predvidjena za javne namene, ulice ili druge potrebe“.

Ono što usporava donošenje rešenja o legalizaciji objekata, između ostalog, jesu nerešeni imovinsko-pravni odnosi, overena saglasnost suvlasnika zemljišta i objekata, kao i čekanje na donošenje planova detaljne regulacije.Rok za ozakonjenje započetih postupaka je 6.novembar 2023.godine.

Odeljenje za urbanizam izdaje i građevinske dozvole za sve vrste objekata, a samo za stambene zgrade u 2021.godini izdato je šest.

„U prošloj godini imali smo 1213 zahteva za izdavanje gradjevinskih dozvola.Od ovog broja, odbačeno je 386, a ostalo je nerešeno 40.Ono što jesu prvi koraci ka ovoj dozvoli, je pribavljanje informacija o lokacijskoj dozvoli. U prošloj godini izdali smo 350 ovakvih dokumenata.Lokacijski uslovi podrazumevaju informacije važne za projektovanje, odnosno razna priključenja, struju, vodu“, objašnjava Milenkovićeva.

Razlozi za odbacivanje zahteva za izdavanje gradjevinskih dozvola nalaze se u neusklađenosti sa planskim dokumentima grada.

„Zakon o planiranju i izgradnji izričit je u pogledu rokova i insistira jako na formi.Ako mi imamo podnet zahtev bez punomoćja ili bez plaćene republičke takse, odmah imamo “ crvenu lampicu“, koja kaže da je zahtev nepotpun i mi nemamo pravo da se upuštamo u meritorno odlučivanje i onda takav zahtev odbacujemo“, naglašava naša sagovornica.