Људска права

У сусрет јубилеју – III део

Врло често, поготову у медијима, чују се константације да постоје нека људска права важнија од других. Да постоје основна, базична права, као право на живот, а да су остала људска права, ето тако споредна. Међутим, истина је сасвим другојачија. Сва, ама баш сва људска права су подједнако важна, и не могу се хијерархијски, у неком тачном вредоносном реду, посложити.

Људи су ти који могу увидети, на сопственом примеру, које људско право је њима важније од другог. Неко више воли и важније му је слобода кретања од слободе изражавања властитог мишљења. Када смо већ код појма „властито мишљење“ треба посебно истаћи: Право на изражавање  властитог мишљења  има свако, али нико нема право на своје чињенице. На последњем великом скупу о људским правима, одржаном, пре извесног времена, у Београду, скоро сви учесници, којих је било из целог света, ово гесло: Право на изражавање  властитог мишљења  има свако, али нико нема право на своје чињенице, био је основ у свим излагањима.  Без обзира из које земље долазили учесници, свако је истицао да: Слобода човека није у томе да може чинити све што жели, него у томе да не мора чинити оно што не жели. Односно: Слобода је смисао људског постојања. И за сам крај желела бих да кажем реч-две о право на сопствено мишљење, као и изношење истог у јавност.

Чланом 19. Универзалне Декларације УН који каже: „Свако има право на слободу мишљења и изражавања, што обухвата и право да не буде узнемираван због свог мишљења, као и право да тражи, прима и шири обавештења и идеје којим било средствима без обзира на границе.“ С

амо да напоменем: Слобода говора је право да се говори слободно и да се износе ставови без цензуре и страха од казне, односно „Слобода говора је право изражавања властитих стајалишта и размишљања без страха да ће вас неко у том покушати спречити или због тога казнити. Назива се и слободом изражавања.“ Међутим, у последње време овај члан Универзалне Декларације УН о људским правима, доживео је приличну реконструкцију, јер су поједине земље увеле одредбе да се неке несумљиве чињенице не могу негирати, и да је изношење таквих ставова у јавност, кажњиво. У Немачкој и у Израелу је негирање холокауста Јевреја законски кажњиво; у Хрватској негирање одбранбеног карактера Домовинског рата је кажњиво, у федерацији БиХ негирање „геноцида у Сребреници“ је кажњиво, у Турској да је прогон Јермена и Курда  био геноцидан је кажњиво, итд, итд. Војин Димитријевић, се је својевремено осврнуо на све то речима: „Дакле, пошто постоји утврђена чињеница да је у Аушвицу почињен холокауст, да је у Руанди било што је било, а да је у Сребреници извршен геноцид, причати да то не постоји није део слободе говора. Е, то је оно што треба регулисати законом који би кажњавао негирање чињеница утврђених од релевантних међународних органа.“ (Б92, 10.03.2007.) Уколико желимо да се нешто промени, потребно је да кренемо од нас самих. Запитајте се шта ми као појединци можемо да урадимо, да би се што боље промовисала људска права. Ако сваки од нас уради оно мало што је до њега, заједно можемо постићи много. „Време је да и ви проговорите/ О нема већино/Пре него што дођу по вас!“(9)

Лепо је кад мечка игра у туђој кући али је незгодно јер мења куће па може да заигра и у нашој. Е више туђих кућа нема. Нико од нас неће одавде изаћи жив, зато вас молим да престанете да се према себи опходите како други намећу. (Р.Г.) Време за људска права тек долази. Свим Лесковчанкама и Лесковчанима честитам 10. децембар,  Међународни дан људских права.


  1. Oпшта Декларација УН о људским правима(1948), Члан.2., OUN, Њујорк; САД.
  2. Ракић-Водинелић,Весна(1999), Судска контрола власти–Школа за демократију, Ниш, 1999.(26-35)
  3. Dimitrijević, Vojin.&Pejić, Jelena.(1992), “The Effects of UN Sanctions Agauns Yogoslavia(Serbia and Montenegro):Theory and Conventional Wisdom in the Current Context”, http://www.kent.ac.uk/politics/kentpapers/dimitri.html
  4. Димитријевић, Војин; Страховлада: оглед о државном терору; Београд;Пешчаник; Фабрика књига, 2016(Београд; Стандард2).
  5. „Encyclopedia of Human Rights“, 1996. 2nd ed., p. 711
  6. Beogradski centar za ljudska prava, Škola ljudskih prava; Vojin Dimitrijević , Kuća ljudskih prava i demokratije,Beograd, Kneza Miloša 4, Uvod u pravo ljudskih prava, 1-  novembar 2017.  Istorijat ljudskih prava i izvori prava ljudskih prava, Prof.TatjanaPapić,Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu
  7. Dr Vojin Dimitrijević, Prava pripadnika manjina prema međunarodnom paktu o građanskim I političkim pravima,  UDK: 341.234
  8. Dimitrijević, Vojin; Paunović, Milan, Ljudska prava, Udzbenik; Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 1997.
  9. https://www.danas.rs/kolumna/zlatko-pakovic/dan-bivse-republike-govor-jednog-migranta/
  10. Stereotipi i predrasude, Prof. Vesna Petrović, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava
  11. Ograničenja i derogacije ljudskih prava, dr Vladimir Đerić, advokat, Advokatska kancelarija Mikijelj Janković & Bogdanović

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

8 komentara

  • Nestručan pristup, nestručna elaboracija teme i pogrešni zaključci su crvrna nit koja se provlači kroz ovaj kvazi komentar o ljudskim pravima. Upravo nam ovakva tumačenja ljudskih prava stvaraju zabunu u društvu jer su društveno angažovana a ne naučno utemeljena. Jugmedia kao kuća od renomea bi o tome trebala da vodi računa.

    2
    1

  • De, bree, pa ovo ko turska serija. Profesor li je našao „građu“ i guglao?

    5
    3

  • Запитајте се шта ми као појединци можемо да урадимо, да би се што боље промовисала људска права. Mozemo da vicemo, SMRT FASIZMU, ua Vucic! Argumenti… Uzurpireni mediji, smanjene plate i penzije, smanjene stimulacije u poljoprivredi, odlasci u Brisel bez valjanih rezultata, druzenje sa Haradinajem i Tacijem /podizu rejting jedni drugima/, forsiranje LGBT populacije na odgovrna radna mesta u drzavi, nikad autoput nece biti zavrsen u Grdelickoj klisuri, lazni doktoranti na ministarska mesta, gubljenje osvedocenih prijatelja Srbije u svet…Ja trazim pravo, da mi Srbi glasamo da budemo federalna jedinica ruske federacije… Ako nista pri samom pokusaju primice nas ekspresno u EU. Student veka, nista nezna.

    4
    6

    • Rode, da te podsetim da je Ruska Federacija veċ godinama pod sankcijama međunsrodne zajednice a ti bi da budemo njihov satelit.

vaš komentar