Put od Dedine Bare, planinskog sela iznad Grdelice kod Leskovca, preko Vranja, Kladova i Beograda, pa ponovo povratak u Leskovac, posut je i trnjem i ružama, ali je u savkom slučaju pun rada i odricanja. No, sve to nije moglo da ne pruži plodove.
Leskovčanin Miroslav Vučić (38), završio je učiteljski fakultet u Vranju u vrlo teškim uslovima jer je rano ostao bez oca, pa je pored učenja morao nešto i dodatno da radi.
Tamo mu se desilo i nešto lepo, upoznao je svoju sadašnju suprugu Milicu iz Leskovca, profesora muzike. Imaju četvoro dece, dve devojčice i dva dečaka uzrasta od godine dana do 11 godina.
Miroslav je i rekreativni biciklista. Proputovao je Srbiju i Crnu Goru, pa je prešao preko mora u Bari. Sada zbog obaveza ima manje vremena, ali je sa starijom ćerkom postao skijaš.
„Oni su naši biseri i najveće blago“, s ponosom komentariše za JuGmediu ovaj tihi čovek,čija je želja bila da na master studijama završi filozofiju obrazovanja.
Ali, želja mu se nije ostvaraila.
Zbog nedostatka novca, bio je često prinuđen da od Dedine Bare do Vranja putuje auto-stopom. Jedno, od inače svih mučnih putovanja, posrećilo mu se i odvelo ga na neku drugu stranu.
„Stopirao sam jednom kod Gredlice kada je naišla grupa bicikista, a među njima i moj prijatelj koji je radio u servisu bicikala Makado u Vranju. Omogućio mi je nešto kasnije da kupim bicikl na rate, pa sam se rekrereirao bicikom, ali videvši da njemu ide dobro u servisu, zainteresovao sam se. Primio me je i od te zarade dopunjavao sam džeparac“, priča.
Pri kraju fakulteta, 2008. Godine, upoznao je Milicu koja je radila na zameni u Vranju, pa izgubila posao.Odatle ih put vodi u Kladovo, gde je Milica opet radila na zameni.
„A ja sam uzalud tražio posao u struci, kao kasnije i u Beogradu, spremajući diplomski“, objašnjava.
A onda je u Beogradu bio raspisan oglas za servisera u Planet bajku (Power bike)“. „Javio sam se i bio primljen jer nisam više mogao da čekam posao u struci, pa smo prešli u Beograd“.
Tu je naučio posao, bila je to za njega životna škola. Posle četiri godine, njegova supruga dobija posao za stalno u Muzičkoj školi u Leskovcu, pa se vraćaju Leskovcu, Grdelici i Dedinoj Bari i sada putuju i žive na relaciji Leskovac – selo.
Obrazovanje na Učiteljskom fakultetu pomoglo mu je u kontaktu s klijentima i u oragnizaciji posla
Danas on u Ulici Svetozara Markovića u Leskovcu drži veliku prodavnicu u kojoj prodaje bicikle sa pratećom opremom, fitnes sprave, takođe sa pratećom opremom, skije sa opremom i rolere, a za sve svoje artikle ima servis, što kupcima posebno znači.
„Znate, nisam imao novca. Pozajmljivao sam se. Najpre sam u istoj ulici otvrio mali lokal, a od pred dve godine sam ovde. Zapošljavam par ljudi i posao ne ide loše. Ne žalim se i ne kajem se što u rukama ne držim dnevnik i što ne radim sa decom iako je to bio moj dečački i mladalački san“
Radio sam i noću i danju da bi došao do ove pozicije.
Miroslav Vučić sarađuje isključivo sa „Planet bajkom“, međunarodnom firmom, uvoznikom i distributerom i smatra se jednim od najboljih u Srbiji među dilesrkom mrežom. I dalje ulaže u sebe i svoje zaposlene putem edukacija i seminara.
„U svakom slučaju, ja iz Dedine Bare neću sve dok deca to ne zatraže od mene, jer živeti u onoj prirodi je – privilegija, bez obzira što je selo udaljeno 20 kilometara od Leskovca“, zaključuje.
Konkurencije se ne boji, ali na videu dole poslušajte čega je sve morao da se odrekne:
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Sve pohvale za Miroslava!
Bravo za tekst.
Još jednom BRAVO za Miroslava koji je veliki borac i redak primer dobrote i umeća da se snađe pored svih muka sa fakultetom i da postane ovako dobar privrednik, a pogotovo on je dobar čovek.
Bravo za Miroslava! Nije retko da ga sretnem kako iz sela biciklom ujutru ide na posao ! Pravi entuzijazam!
Puno uspeha i srece zelim ovom coveku!Samo nastavi tako.Pozz od Saleta!
Miki kupio sam tri bicikle kod tebe.Sve pohvale za tvoje upošljenike,odlični ste,sve pohvale.
Ne kaj se zbog dnevnika,ja sam prosvetni radnik,mi smo degradirana kasta niko nas ni za šta ne ceni a plate manje od radničke.
Samo napred.
tacan,od reci,tih,stalozen,predusretljiv
sve pohvale..
hvala ti sto mi redovno odrzavas traku za trcanje!/N/
puno srece u daljem radu!
Bravo Miki, ponosni smo što te imamo.
Imao sam srecu da upoznam Miroslava od samog pocetka I delim sa njim dobre I lose dane koje donosi zivot. Njegova upornost I postenje je nesto najvrednije kod njega, izuzetan je drug I prijatelj, uvek spreman da pomogne kada treba. Veliki pozdrav Miroslave, svako dobro ti zelim.
Prošle godine dobijem bicikl na poklon. Novi. Ali sedište tvrdo, plastično. Odem do radnje da kupim novo sedište. Dodje dečko, namontira sedište, ali primeti da je bicikl skroz nezategnut. Našteluje kočnice, prestegne sve šrafove, uradi jedan pravi servis. Pitam ga koliko košta, a on kaže ništa. Jednostavno ne može da pusti mušteriju da ode iz radnje, a da mu bicikl nije u redu. Sad u tekstu vidim da je to vlasnik radnje. Samo jedno BRAVO.
Sve pohvale Miki, najbolji ste i tako će ostati! Svaki životni put i izazovi, bar u našoj zemlji, su najčešće posuti velikim trnjem.
Najbolji majstor u Leskovcu, pozz. od komšija iz Deligradske!
Ovaj dečko ima veliko srce. Ja rekreativno vozim biciklu, pa pričam sa ostalima sa kojima vozimo. Svi su prezadovoljni sa njim i sa njegovom uslugom. On je najbolji ne u našem gradu već i mnogo šire. Njegpvi majstori su uvek dostupni i predusretljivi.
Čedo samo napred. Stalno si mi sređivao bicikle i uvek sam bio zadovoljan.
Ostani takav i da ti se samo povećava posao.
Odličan tekst i izbor tematike.
Ово је један добар пример када се склопе све коцке, добар прилог о добром човеку и кад нема ни један негативан коментар. Мој први сусрет са Мирославом говорило ми је нешто из срца, да је то добар човек. Међутим никада нисам нешто више сазнао о Мирославу.После овога текста, Мирослава ћу још више ценити и вратиће ми се нада да још можемо наћи добре људе.