Bojnik je godinama među najsiromašnijim opštinama u Srbiji. Upravo zato nije teško razumeti zašto se politički karavan zaustavlja baš tamo. Tamo gde je život najteži, najlakše je prodati nadu upakovanu u pesmu, ručak i nekoliko velikih obećanja, ocenjuje se u saopštenju UG Ujedinjeni za jug iz Leskovca.

Pod šatorima fotografije otkrivaju – istinu.

“Ljudi koji dolaze iz Bojnika nisu isti oni ljudi koji sede za stolovima u prvim redovima. Putujući politički cirkus sa sobom dovodi dobro poznatu ekipu – stranačke funkcionere, zaposlene u javnim ustanovama i javnim preduzećima, ljude koji od mesta do mesta prate političke skupove i svojim prisustvom stvaraju sliku masovne podrške.

Upravo oni predstavljaju kulise cele predstave. Oni treba da proizvedu utisak zadovoljstva, jedinstva i normalnosti”.

Njihov zadatak, piše dalje, nije da slušaju, već da svojim prisustvom pošalju poruku kako sistem funkcioniše i kako je sve u najboljem redu.

“Sa druge strane sede građani Bojnika. Ljudi koji su došli da provedu nekoliko sati van svakodnevnih briga, da pojedu nešto, da čuju šta im se obećava i da makar na trenutak budu deo događaja koji im daje osećaj da ih se neko setio. To je možda i najtužniji deo cele slike.
Umesto da im država donese fabrike, radna mesta, bolje škole i uslove za život, donela im je šator”.

Najveći paradoks je, tvrdi se, što se sa tih bina (stolica na kojima se popnu u šatoru) govori o miru, slozi i zajedništvu.

“Lepo zvuče te reči dok kamere snimaju.

Međutim, građani veoma dobro pamte godine podela, pritisaka i atmosfere u kojoj je svaki kritički glas proglašavan neprijateljskim. Pamte prebijanja. Pamte politička hapšenja i progone. Pamte i kriminalce sa fantomkama koji stoje rame uz rame sa “policijom” na ulici. Zato poruke o jedinstvu bez promene politike ostaju samo deo pažljivo režirane predstave”, Zaključuje se u saopštenju.